Kod velikog broja dece u nekom momentu dođe do određenih poteškoća: u razvoju, u učenju, u ponašanju, u procesu integracije i socijalizacije…
Kako se postaviti u tim situacijama i šta je za dete najvažnije?
Ostati smiren: deca mogu da osete vaše (ne)raspoloženje, ton u vašem glasu, mogu da prepoznaju govor tela i da počnu da se osećaju neprijatno ili čak i manje vrednim. Znači jako je važno nastaviti tretirati dete na isti način kao i do sada (imali nemali dijagnozu u rukama), potpuno ravnopravno sa drugom decom (ako ima više dece u porodici) i sve u svemu, biti jedan stub i oslonac na koji Vaše dete uvek može da računa.
Ne sažaljevajte dete: ne koristite izraze kao ‚‚jadan‚‚ i ‚‚teško njemu‚‚ i šta će dalje biti u životu.
Ne postavljajte dete u ulogu žrtve jer su velike šanse da će se u tu ulogu vremenom i ‚‚uživeti‚‚ ili čak početi i da se koristi njom (što mu neće pomoći u razvoju).
Nemojte sve raditi umesto Vašeg deteta (opet iz onog sažaljenja ili saosećajnosti i prevelike ljubavi). I ovde su velike šanse da razvije jednu negativnu osobinu koja se u praksi zove Stečena bespomoćnost i predstavlja upravo to što reč kaže – dete nauči da bude bespomoćno i da drugi sve rade umesto njega propuštajući tako sam proces učenja i osamostaljivanja.
Ne očekujte previše, nek očekivanja ne budu isuviše visoka / nerealna.
Nemojte ni potcenjivati detetove mogućnosti i ići u drugu krajnost stavljajući ga tako u poziciju ‚‚manje sposobnog‚‚ ili još gore, ‚‚manje vrednog‚‚.
Nemojte previše brinuti a pogotovo ne unapred. Veliki broj ljudi na Balkanu (ne samo roditelja već ljudi uopšte) misli da će ‚‚brigom‚‚ sprečiti negativne događaje. Neki se plaše da se obraduju, svi kucamo u drvo ‚‚da zlo ne čuje‚‚ a kao ekstremni primer tog ponašanja primećuje se strah prisutan kod nekih roditelja – strah koji ih sprečava da normalno postupaju sa svojim detetom i blokira ih da se bilo čemu obraduju. Jer, samo ako konstantno brinu i pate, onda se njihovom detetu neće desiti ništa loše. Ova ‚‚metoda‚‚, sem narušavanja sopstvenog zdravlja, stvara i jednu nezdravu atmosferu u porodici – atmosferu koju dete i te kako može da oseti (čak i ako još uvek nije razvilo govor).
Obezbedite sebi ali i deci što prijatnije (i zdravije) uslove za život – bez konstantne brige, nervoze i crnih predviđanja za budućnost. I ne, nije sebično da se osećate dobro! Jer…
…svom detetu ste korisni jedino ako ste fizički i psihički zdravi i stabilni.
I po mogućstvu vedrog duha.
Samo onaj koji ima može i da dá. Dajte svom detetu optimizam, ulijte mu nadu, budite stabilni. Da biste dali, morate prvo sve navedeno i imati. Jer ako nemate, ako se osećate nesrećno i prazno, nemate odakle ni da date.
