Business coaching, LIfestyle, Некатегоризовано

Kako učiti

19. marta 2023.

Kako mozak ‚‚upija‚‚ informacije? Kako te informacije prelaze iz privremene u trajnu memoriju? Šta učiniti da bismo što brže učili i memorisali što veći broj informacija? Šta na to kažu psihologija i pedagogija, koje su metode najbolje?

Sledi par osnovnih smernica na tu temu:

– učimo kada smo motivisani da učimo (motivi mogu biti razni: nešto nas čini srećnim npr. ili težimo nekom cilju – bolje ocene, bolje radno mesto, bolja plata, profesionalni status, priznanja i nagrade)

– učimo kada to nešto volimo – znači kada nam je materija sama po sebi zanimljiva

– učimo kada smo pod velikim vremenskim pritiskom – koliko god paradoksalno zvučalo (veliki broj studenata krene da uči tek par dana pred ispit – znači onda kada je zajtnot već kritičan)

– učimo kada nam od toga zavisi egzistencija (finansijski pritisak – onda kada znamo da za bolje radno mesto i veću platu moramo npr. položiti neki ispit ili proći kvalifikaciju / prekvalifikaciju)

– učimo kada to nešto novo povezujemo sa nečim već poznatim (npr.: ako učimo o ljudskom organizmu a imamo predznanje iz biologije, naš mozak će povezati te nove informacije sa onima koje već postoje u našoj memoriji, obogatiti stare novim i razraditi / proširiti temu)

– učimo po sistemu ‚‚razgranato‚‚. Onda znači kada imamo glavnu temu a zatim slede podgrupe: tema je npr. turizam a podgrupe su masovni turizam, verski turizam, banjski turizam itd. Te manje podgrupe se zatim ponovo razrađuju na ‚‚sitnije‚‚ elemente i na taj način ‚‚proširujemo‚‚ obim znanja stalno dodajući nove informacije

– učimo napamet (iako se ta metoda ne preporučuje, neki je ipak koriste)

– učimo ponavljanjem (kao što i stara grčka poslovica kaže: ponavljanje je majka učenja). Ponavljanje je metoda uz pomoć koje informacije prelaze iz privremene u trajnu memoriju. Privremena memorija je to što i sama reč kaže –  jedan ‚‚prostor‚‚ u kojem su smeštene informacije koje kratkoročno koristimo (npr. šta je danas rekla koleginica na poslu ili kakvo je vreme bilo jutros – nešto što ćemo verovatno za par dana zaboraviti). Trajna memorija je ona u kojoj su smeštene sve informacije koje permanentno – na duge staze znači, držimo u glavi (kako se zovemo, koja nam je adresa, gde nam uvek stoje ključevi i sl.)

– učimo bolje ako svoj mozak ‚‚treniramo‚‚. Šta to praktično znači? Menjajući ‚‚ritam‚‚ učenja, uvodeći naizmenično lakše i teže zadatke, teramo svoj mozak da razvija memoriju priređujući mu razna ‚‚iznenađenja‚‚ (npr., naučno je dokazano da čak i ako promenimo put kojim obično idemo do posla ili do škole, ta promena signalizira mozgu da mora da uključi svoje lampice i memoriše novi put do željene destinacije – i u toku tog procesa, mozak se nalazi u stanju alert što znači u stanju budnosti i rada)

– učimo i onda kada je učenje samo po sebi cilj (veliki broj ljudi uči u cilju održavanja dobrog zdravlja – i u trećem dobu i u bilo kom uzrastu; na taj način, smanjuju rizik od oboljenja koja su povezana sa starošću i slabim funkcionisanjem mozga – alzhajmer, demencija i sl.). Takođe, dosta nas sa radošću učimo nove informacije – bez obzira da li su to akademski tekstovi ili tek nešto što ćemo primeniti u svakodnevnom životu, u razgovoru sa prijateljima i sl.

– i za kraj, koliko god čudno zvučalo, učimo i u pauzama. Najnovija istraživanja iz neuropsihologije pokazuju da su kratke pauze između npr. dve lekcije ili dve celine poželjne, jer u tim pauzama mozak nastavlja da radi i da ‚‚traži odgovore‚‚.

Ono što nije poželjno jeste učenje odmah posle obroka (organizam ‚‚usmerava‚‚ energiju i krvotok u organe za varenje ‚‚oduzimajući‚‚ praktično energiju od mozga). Što se tiče vremena najboljeg za učenje, nekim ljudima prijaju jutarnji časovi dok neki rado uče uveče ili pred spavanje. Broj informacija koje u jednom zugu možemo da upijemo je takođe ograničen (šta da radimo, ipak smo bića sa biološkim predispozicijama) tako da nije dobro ‚‚zatrpavati‚‚ mozak prevelikom količinom gradiva i šarolikim / međusobno različitim temama. Optimalnim se smatra 7 plus minus 2 (znači ili 7+2 = 9 informacija / celina ili 7-2 = 5 informacija / celina). Informacijama / celinama se smatraju grupisane informacije (a ne samo jedna) tako da u jednu informaciju / celinu spada praktično jedna lekcija ili jedan tekst koji se odnosi na samo jednu temu. Svaka sledeća tema koja je različita (čak i ako se tiče iste oblasti), smatra se novom celinom.

Kao što sledi, treba ograničiti broj informacija, optimalno organizovati celine i sam proces učenja, dobro se fokusirati, pravilno odabrati doba dana pogodno za učenje – i rezultati neće izostati.    

Puno uspeha!

Business coaching, LIfestyle, Некатегоризовано

Produktivnost i kako je uvećati

18. marta 2023.

Svi želimo da uvećamo produktivnost – da postignemo više, da bolje i brže učimo (i odrasli i deca), da ‚‚skratimo‚‚ put do cilja i sve u svemu, da u što kraćem vremenskom roku dostignemo što veći učinak.

Ova tema je dosta proučavana širom sveta i naučnici su u svojim istraživanjima došli do sledećih rezultata:

  • posmatrajući radnike u fabrici i beležeći njihovu produktivnost (npr. broj proizvoda koje radnik u toku smene izradi), primetili su da svaka promena povećava učinak. Pojačali su svetlo – produktivnost se povećala. Prigušili su svetlo – produktivnost se takođe povećala. Sve u svemu, ustanovili su da postoji veza između promene (bilo na bolje bilo na gore – znači bolje osvetljenje ili lošije osvetljenje) i produktivnosti
  • još jedna promena koja takođe pozitivno utiče na produktivnost jeste promena dekoracije u radnom ili životnom prostoru. Svaka novina koju unesemo – nova saksija sa cvećem, neka lepa slika ili fotografija na stolu, novi pribor – poboljšavaju raspoloženje i pozitivno utiču na učinak
  • sem promena, sređen životni i radni prostor igra takođe važnu ulogu. U pospremljenom prostoru u kojem nema puno predmeta biće i manje stvari koje odvlače pažnju – tako da će i koncentracija biti bolja. Dalje, osećaćemo se bolje jer smo jedan ‚‚zadatak‚‚ već uspešno odradili – a to je sređivanje i dobro organizovanje prostora i naših ličnih predmeta pa ćemo u istom (pozitivnom) duhu nastaviti sa obavljanjem radnih zadataka. Sve u svemu, poželjno je osloboditi se krša, nepotrebnih stvari, starudija koje skupljaju prašinu, odvlače pažnju, ‚‚guše‚‚ i prostor i nas i ako je neophodno, uvesti minimalistički životni stil
  • što se tiče odabira boja – istraživanja dokazuju da nas pastelne boje ‚‚umiruju‚‚ i kao što sledi, usporavaju i ritam rada. Za mentalne aktivnosti i uopšte za ‚‚živahno‚‚ odrađivanje radnih zadataka, najbolje su se pokazale crvena (u svim nijansama) i jarko zelena boja. Jarke boje ne moraju biti intenzivno prisutne – dovoljni su i detalji živahnih boja. Crnu, tamno plavu, braon i sivu je poželjno izbegavati jer spadaju u boje koje ne doprinose dobrom raspoloženju; a kad nismo raspoloženi, teško da ćemo ostvariti dobar učinak u radu
  • pozitivni rezultati se postižu takođe i kada je atmosfera pre početka rada prijatna; kada postoji lagani uvod i kada se zadatku pristupa opušteno i samouvereno
  • što se tiče koncentracije – jer i ona doprinosi produktivnosti, dokazano je da reči kao što su fokus, pažnja i koncentracija pozitivno utiču na povećanje koncentracije. Ako želimo da se bolje fokusiramo, možemo jednostavno glasno ili u sebi izgovoriti pažnja. A zatim i vizuelno usmeriti pažnju u željenom pravcu. Za privlačenje pažnje široke publike, verovatno ste primetili da se na bilbordima i javnim mestima često koriste jarko žuta i crna; ta kombinacija dokazano privlači pažnju međutim, za stambeni prostor se ne smatra poželjnom jer deluje kao alarm na naš sistem. A životni prostor treba da nam bude oaza za odmor i relaksaciju
  • u radu sa decom koja imaju probleme sa koncentracijom i pažnjom, kolege i ja gledamo da spoljne nadražaje svedemo na apsolutni minimum. Šta su spoljni nadražaji? To su svi oni faktori koji detetu odvlače pažnju i ‚‚mame‚‚ ga da se igra ili bavi nečim drugim (mobilni, tablet, laptop, televizor, igračke, slikovnice i sl.). Poželjno je da radni sto bude svetle boje, bez mnogo detalja, zid takođe beo, bez postera, slika, nalepnica i sl. Od pribora, najbolje je imati olovku i gumicu i naravno, otvorenu knjigu ili svesku ispred sebe. I ništa drugo. Radni sto na kojem su razbacane olovke, bojice, pernica otvorena, razne sveske, knjige, stripovi, plastelin, materijali za pravljenje ukrasnih predmeta, tehničko i likovno (dok na podu leže razbacane igračke) – samo ‚‚zovu‚‚ dete da se vrati igri i zabavi. Ukoliko je koncentracija problem, pokušajte da spoljne faktore svedete na minimum i da tako usmerite dete ka izradi zadataka.

Da rezimiramo – recept za bolju produktivnost: napraviti prijatnu atmosferu, uneti neophodne izmene (dekoracija, cveće, ukrasni predmeti), podesiti osvetljenje, odabrati prijatne boje, srediti krš i nered, izbaciti stare i nepotrebne stvari a zatim usmeriti pažnju izgovarajući reči kao što su pažnja, koncentracija ili fokus i fokusirano krenuti u realizaciju cilja.  

Napred, u nove radne pobede.  

Business coaching, LIfestyle, Некатегоризовано

Navike

11. marta 2023.

Svi želimo da steknemo dobre navike ili da promenimo već postojeće. Neki žele da porade na sebi a neki, da ‚‚ugrade‚‚ nove navike kod svoje dece. Sve u svemu, navike su jedna tema o kojoj se danas dosta govori.

Internetom kruže razne teorije o tome koliko je zaista vremena potrebno da bi se stekla nova navika (znači da bismo nešto trajno integrisali u naše ponašanje – u našu svakodnevicu). Da bi nam određeno ponašanje prešlo u naviku, u skladu sa najnovijim istraživanjima, neophodno je da prođe od 18 dana pa sve do 254 dana. Koliko će vremena svakom od nas trebati je krajnje individualno; zato i toliki raspon od 18 do 254.

Kako se stiču navike?

Ponavljanjem.

U principu, mogla bih sad da stavim tačku na temu Navike i da ovo bude jedan od najkraćih tekstova na blogu. Hoćemo dobre navike? Ponavljamo radnju. Tako jednostavno.

Ponavljamo tu određenu željenu radnju – onu za koju hoćemo da nam ‚‚pređe u naviku‚‚. I ponavljamo je svakodnevno; i uporno; i po mogućstvu u isto vreme; i po mogućstvu praćenu istim radnjama i mislima pre i posle izvršenja te radnje.

Iako je dovoljno i samo ponavljanje, postoje određene metode kojima taj proces može da se ubrza ali i da se dodatno ‚‚zapečati‚‚ i ojača. U tu svrhu, poželjno je uključiti i one ‚‚pre i posle‚‚ faktore. Znači o čemu razmišljamo pre nego što npr. započnemo gimnastiku? Koju muziku slušamo? Šta radimo posle? Da li popijemo čašu vode, limunadu, da li sebi spremimo obrok? Ova metoda je nova – barem se tako predstavlja od strane autora na socijalnim mrežama međutim, još je čuveni psiholog Pavlov otkrio uslovljeni refleks i ovaj ‚‚novitet‚‚ me podseća upravo na to njegovo otkriće.

Da pojednostavimo na primeru: želja mi je da uključim gimnastiku u svoj svakodnevni život. Znači da baš svaki dan budem fizički aktivna i da umesto besciljnog skrolovanja sa mobilnim u ruci i prelistavanja nevažnih vesti o slavnim ličnostima ustanem i odradim program gimnastike. Konkretno, radi se o ‚‚neutralizaciji‚‚ loše navike (mobilni telefon) i ‚‚uspostavljanju‚‚ dobre navike (gimnastika).

Kako se primenjuje u ovom slučaju metoda ‚‚pre i posle‚‚? Pretpostavimo da držim mobilni u ruci. Mobilni je u ovom sučaju ‚‚okidač‚‚. Svaki put kad uhvatim sebe da besciljno lutam po internetu i razgledam fotografije, krećem sa gimnastikom. Dodatno pojačavamo metodu: umesto skrolovanja po internetu, puštam svoju omiljenu muziku – onu koja me ‚‚pokreće‚‚ da se pokrenem. Pojačavamo još više metodu tako što ću sebi SVAKI DAN u vreme predviđeno za gimnastiku puštati ISTU muziku koja će dodatno delovati u telu i umu kao okidač da se pokrenem (tu leži i suština Pavlovljevog eksperimenta sa psom i zvonom – znači svaki put kad čujem određenu muziku, krećem da radim vežbe). Odradila sam vežbe. Završavam sa programom gimnastike. Dodatno pojačavam metodu tako što pijem vodu sa limunom (bez šećera). A zatim sebi spremam zdrav niskokaloričan obrok.

Sad podvlačimo crtu i pravimo rezime svih ‚‚pojačivača‚‚ metode ‚‚pre i posle‚‚.

1 Stvaramo naviku vežbanja (gimnastika).

2 Neutrališemo lošu naviku (mobilni).

3 Koristimo lošu naviku kao okidač.

4 Kao dodatni okidač uključujemo muziku.

5  Ponavljamo istu muziku da bismo izazvali Pavlovljev refleks

6-7 Posle gimnastike dodajemo još 2 navike: voda sa limunom i zdrav obrok.

Sve u svemu, 7 faktora koji će ne samo stvoriti nove zdrave navike već će ih pretvoriti u svakodnevni ritual.

Istu metodu primenjujemo i u procesu učenja uvodeći ‚‚dodatne‚‚ pojačivače – male rituale pre i posle procesa učenja ili izrade domaćih zadataka (određena muzika, posebno osvetljenje ili ‚‚lampa za učenje‚‚, određeno  vreme u toku dana, obrok koji će uslediti posle odrađenih zadataka – na primer, domaći se radi od 18:00-19:00 h a zatim sledi večera posle koje idu slobodne aktivnosti, čitanje omiljene knjige i sl.).

Nadam se da će se zdravi rituali i kod vas ustaliti.

Puno uspeha!

LIfestyle, Некатегоризовано

Šta kad se dete zainati?

5. marta 2023.

Bez obzira da li ste roditelj ili pedagog, verovatno ste primetili da u radu sa decom često dođe do određenih ‚‚zastoja‚‚. Govorim o onom zastoju kad dete jednostavno ‚‚zablokira‚‚ i odbija baš sve predloge. Neka deca se zainate, neka ćute i odmahuju glavom, neka su bučna u svom negodovanju, sve u svemu, nastavljaju da odbijaju svaki predlog. Na primer, na naše pitanje da li hoćeš da radiš zadatke, odgovor je NE. Da li hoćeš da se igraš – takođe NE. Da li hoćeš neku kreativnu zajedničku aktivnost (puzzle ili memory game ili sportsku aktivnost), takođe NE. Da li hoćeš da mi kažeš šta te muči – opet Ne. I neće ništa; i tačka.

Naš narod za ovakvo ponašanje kaže da se dete ‚‚uzjogunilo‚‚.

Šta radimo u ovim situacijama? Postoje razne metode pedagoških intervencija; u ovom tekstu ću međutim opisati jednu kratku i laku za primenu – u slučajevima znači kada se dete zainatilo ili ima izliv ljutnje / besa i jednostavno ‚‚stoji u mestu‚‚ (ni tamo ni vamo).

1 Prva faza. Ovo je faza prihvatanja. Prihvatamo volju deteta. NE znači ne i to je inače nešto što dete i treba da nauči. Poštujemo i uvažavamo njegovu odluku (odbijanje u ovom slučaju). U principu, u ovoj negativnoj NE fazi (bez obzira da li se radi o deci ili odraslima) i ne možemo ništa drugo da učinimo sem da prihvatimo – skoro je pa i nemoguće promeniti nečije mišljenje pogotovo ako je NE praćeno besom i ljutnjom. Koliko god da se upiremo i ‚‚teramo kontru‚‚ – znači pokušavamo da dete ubedimo u nešto suprotno, verovatno ćemo samo doprineti tome da se dete još više zainati. Sem toga, izliv besa takođe ima svoje faze (koje istovremeno pratimo – paralelno radeći na ‚‚izlasku‚‚ iz negativne faze) međutim, bes i ljutnja su tema za neki drugi tekst i ne bih sad paralelno analizirala dve teme. Stoga, nećemo komplikovati već se zadržavamo na inatu i na NE fazi i kako izaći iz nje.

2 Druga faza. Rekli smo da u prvoj fazi prihvatamo odluku deteta. Uzjogunilo se, zainatilo se, reklo je NE i uporno govori NE za svaki od naših predloga. Prihvatili smo njegovu odluku – mirno i staloženo i prelazimo u 2. fazu koja se sastoji od distanciranja. Distanciramo se privremeno od ove situacije (obično je emocionalni naboj jak i osetan za obe strane – i za dete i za onoga koji je pored njega). Distanciramo se i od goruće teme – od problema znači (izrada zadataka ili bilo koji drugi zadatak koji dete treba da obavi). Šta znači distanciranje i kako se distanciramo? Ne reagujemo burno ili još bolje, ne reagujemo uopšte. Ne upuštamo se u konflikt, ne teramo kontru, ne pokušavamo da promenimo mišljenje koje dete ima. Nasuprot tome, mirnim tonom započinjemo razgovor o nekim drugim temama – nevezanim za pređašnju situaciju. U (sad već) opuštenom razgovoru, započinjemo sa nizom pitanja za koja unapred znamo da će odgovor biti da. Ta pitanja često nisu logična ali, ni ne treba da budu. U ovom trenutku nas ne interesuje logika. Interesuje nas samo da smo sigurni da će na to pitanje konkretno odgovor deteta sigurno biti DA. Primeri nekih pitanja: Lep dan danas, je l` to sunce sija napolju? (U ovom momentu dete obično pogleda kroz prozor i odgovor je naravno DA). Obukla si tu lepu bluzu, je l` to roze boja? DA, bluza je roze boje. A roze je i inače tvoja omiljena boja? DA. A šta je to na stolu, tvoja pernica? DA, to je moja pernica. Cilj ovih ‚‚nelogičnih‚‚ pitanja jeste da dete ‚‚izvedu‚‚ iz NE faze i postepeno uvedu u DA fazu iz koje će zatim biti lakše preći u fazu prihvatanja predloga (da odradi neki zadatak, da napokon obuje cipele i krene na koncert sa porodicom, da se obuče i zakopča jaknu jer je napolju hladno i sl.).

Kao alternativa i ‚‚ekspres metoda‚‚ prelaska iz NE u DA fazu u trenutku kada je dete još uvek u NE fazi i uporno ponavlja NE, možete ga upitati ‚‚Da li je NE tvoja omiljena reč?‚‚. Naravno, odgovor na ovo pitanje je najčešće jedno (besno i ljutito) DA. Bez obzira da li dete odgovara ljutito, ono što nas interesuje jeste da odgovor bude DA – uvodeći nas tako automatski u DA fazu iz koje zatim možemo krenuti dalje sa ‚‚nelogičnim DA pitanjima‚‚. Poželjno je da ovo pitanje detetu postavimo šaljivim tonom (ne dozvoljavajući da nas ‚‚povuče‚‚ njegova ljutnja). Mi zadržavamo svoj integritet i svoje raspoloženje – ne dozvoljavamo da se negativna atmosfera prenese na nas. U krajnjem slučaju, detetu smo potrebi jaki i dobro raspoloženi jer samo takvi možemo biti njegov stub i oslonac.

3 Treća faza. Nalazimo se u trećoj fazi. Već smo ostavili iza sebe inat (1. faza) a takođe i negativnu fazu (2. faza) iz koje smo izašli. Sad smo u DA fazi u kojoj je dete već odgovorilo na nekoliko pitanja potvrdno i glasno izgovorilo DA. Istraživanja su pokazala da kada se osoba (ili dete) nalazi u DA fazi da se verovatnoća značajno povećava da će i na naše sledeće pitanje odgovoriti ‚‚po inerciji‚‚ sa DA. Tako, u ovoj 3. fazi se polako i obazrivo vraćamo na početno pitanje / na zahtev koji smo uputili detetu još na početku. Posle DA faze i kada su se emocije smirile, ponavljamo pitanje. Korisno bi bilo da pitanje preformulišete (znači ne istim rečima kao na početku) i da komunikaciju nastavite smirenim i (sad već) veselim tonom (posle svih onih nelogičnih pitanja o tome da li sunce sija, sigurno smo se razveselili). Znači ako je na početku priče problem bio u tome što dete neće da radi domaće zadatke ili neće da obuje cipele i napokon izađe iz kuće, prelazeći iz NE u DA fazu značajno se povećavaju šanse da će na vaše ‚‚sledeće‚‚ pitanje (koje nije sledeće jer ste ga odavno postavili i sad ga samo ponovo (preformulisano) postavljate), odgovor biti pozitivan.

Primer br 1: umesto početnog pitanja ‚‚Hoćeš napokon da obuješ cipele?‚‚ možemo preformulisati: ‚‚Sad kad znamo da sunce sija i radujemo se koncertu, ostaje još samo da se obuješ i da krenemo, je l` tako?‚‚ Govor tela pomaže u svakom slučaju: znači veselim tonom, sa osmehom, možete i mahnuti rukama u vis poletno, poskočiti od radosti zbog koncerta i sl.

Primer br 2: umesto početnog zahteva ‚‚Ove nedelje imaš pismeni iz matematike, sedi da radimo zadatke.‚‚  Možemo preformulisati: ‚‚Sad kad smo raspoloženi i puni snage, sad ćemo da sredimo i one zadatke iz matematike‚‚ ili ‚‚Tako lepu pernicu imaš, sigurno se tu krije neka čarobna olovka koja rešava sve zadatke.‚‚ Pustite mašti na volju, uposlite „saveznike„ (čarobne olovke, dobre vile, vredne patuljke), uključite pozitivan govor tela, obratite se detetu sa puno poleta, veselim glasom, stremite ka cilju gledajući napred i radujte se dobrim rezultatima!

Puno uspeha!

LIfestyle, Некатегоризовано

Kako učiti sa detetom?

19. februara 2023.

U procesu učenja, nastavno osoblje vaspitno obrazovnih institucija obično prati jednu liniju koja se u praksi dobro pokazala. Kako izgleda ta linija?

Na početku linije (sa leve strane) nalazi se tačka A koja predstavlja početak rada. Pre početka, poželjno je napraviti uvod. Znači ne kao grom iz vedra neba ‚‚Sad radiš matematiku‚‚ već polako uvesti dete u proces rada (napraviti prijatnu atmosferu, porazgovarati pre početka rada sa detetom šta mu je teško, šta mu lako ide,  šta trenutno uče u školi, šta je nastavnica rekla, koje zadatke ima, da li se sprema za pismeni i sl.). Prijatna radna atmosfera je važna jer je naučno dokazano da atmosfera u kojoj se dobro osećamo razvija kognitivne sposobnosti.

Nalazimo se i dalje na početku (znači tačka A). Napravili smo kraći uvod, prekontrolisali da li dete ima sve neophodne materijale za rad (knjiga, sveska, lenjir, šestar, olovka, gumica itd.). i spremni smo za rad.  Počinjemo uvek sa lakšim zadacima (čak i kada unapred znamo da je dete u stanju da te zadatke reši). Zašto počinjemo sa lakšim zadacima? Pretpostavljam da roditelj radi sa detetom onda kada postoje izvesne poteškoće. Te poteškoće često izazivaju strah kod deteta. Da bismo taj strah uklonili, počinjemo sa lakšim zadacima koji će detetu dati vetar u leđa i učiniti da se oseća sigurno u sebe. Posle lakših zadataka slede teži.

Tako stižemo do tačke B. Tačka B predstavlja ‚‚kulminaciju‚‚ ili one najteže zadatke koje dete treba da obavi. Posle težih zadataka slede ponovo oni lakši (jer se u toku faze B većina dece umori).

Tako stižemo do završne tačke – do tačke C koja predstavlja obavljene zadatke i kraj vežbe.

Posle tačke C sledi zvezdica u gornjem desnom uglu. Zvezdica se nalazi na višoj poziciji od tačke B koja predstavlja ‚‚kulminaciju‚‚. Zašto? Tačka B je kulminacija i predstavlja najteže zadatke. Zvezdica međutim mora da ‚‚prevaziđe‚‚ te ‚‚teške trenutke‚‚ rešavanja npr. matematičkih formula i da ‚‚nadomesti‚‚ na neki način naporan rad ali i da opravda trud. Šta je zvezdica? Zvezdica predstavlja zajedničke aktivnosti ili neku nagradu – sve u svemu nešto zbog čega će se dete toliko obradovati i osećati se lepo da će osećaj koji ostaje na kraju biti ‚‚Kad ćemo ponovo da radimo zadatke?‚‚. Zvezdica može biti slušanje muzike, može biti šetnja u parku, može biti neka zajednička aktivnost (igra, puzzle, čitanje omiljene knjige pred spavanje), sve u svemu, nešto što će izazvati dobar i prijatan osećaj. Znači počinjemo sa prijatnom atmosferom a završavamo sa prijatnim osećajem. Pohvale su takođe poželjne jer je takođe naučno dokazano da pohvala deluje bolje od kritike i grdnje utičući pozitivno na razvoj kognitivnih sposobnosti i na razvoj uopšte.

Puno uspeha!

LIfestyle, Некатегоризовано

Reći ne strahu

19. februara 2023.

Briga i strah: brinemo previše, brinemo unapred.

Veliki broj ljudi na Balkanu (ne samo roditelja već i onih koji to nisu) misli da će ‚‚brigom‚‚ sprečiti negativne događaje. Brinu previše i plaše se unapred – još pre nego što se išta loše desi.

Neki roditelji ne smeju da se obraduju, čak se i trgnu ako se zateknu u trenucima smeha i radosti, svi od reda kucamo u drvo ‚‚da zlo ne čuje‚‚ a kao ekstremni primer tog ponašanja primećuje se strah prisutan kod nekih roditelja – strah koji ih sprečava da normalno postupaju sa svojim detetom i blokira ih da žive ispunjen i uravnotežen život. Jer, samo ako konstantno brinu i pate, onda se njihovom detetu neće desiti ništa loše. Ova ‚‚metoda‚‚, sem narušavanja sopstvenog zdravlja, stvara i jednu nezdravu atmosferu u porodici. Čak i deca koja nisu razvila govor ili imaju druge poteškoće u razvoju, mogu da osete (ne)raspoloženje, strah u glasu, da prepoznaju govor tela i da počnu da se osećaju neprijatno ili čak i manje vrednim / krivim za (ničim) izazvan strah.

Bez obzira da li su se kod deteta pojavile određene poteškoće u razvoju, bez obzira da li već imate dijagnozu u rukama ili ne ili vas samo muči ‚‚osećaj‚‚ na osnovu nekih indikacija da se stvari ne odvijaju onako kako bi trebalo, ono što je jako važno jeste smognuti snage i nastaviti tretirati dete na isti način kao i do sada, potpuno ravnopravno sa drugom decom (ako ima više dece u porodici), ne prenositi mu strahove već biti jedan stub i oslonac na koji Vaše dete uvek može da računa.

Ne sažaljevajte dete; ne koristite izraze kao ‚‚jadan‚‚ i ‚‚teško njemu‚‚ i šta će dalje biti u životu.

Ne postavljajte dete u ulogu žrtve jer su velike šanse da će se u tu ulogu vremenom i ‚‚uživeti‚‚ ili čak početi i da se koristi njom (što mu neće pomoći u razvoju).

Nemojte sve raditi umesto Vašeg deteta (iz najbolje namere da detetu pomognete ili iz sažaljenja i saosećajnosti ili iz straha da ne padne, da se ne povredi, da ne ‚‚nagrabusi‚‚, da se ne ‚‚namuči‚‚ kao što ste se mučili vi u detinjstvu i sl.). I ovde su velike šanse da dete razvije jednu negativnu osobinu koja se u praksi zove Stečena bespomoćnost i predstavlja upravo to što reč kaže – dete nauči da bude bespomoćno i da drugi sve rade umesto njega propuštajući tako sam proces učenja i osamostaljivanja.

Ne očekujte previše, nek očekivanja ne budu isuviše visoka / nerealna.

S druge strane, nemojte ni potcenjivati detetove mogućnosti stavljajući ga tako u poziciju ‚‚manje sposobnog‚‚ ili još gore, ‚‚manje vrednog‚‚.

Poželjno je i sebi ali i deci obezbediti što prijatnije (i zdravije) uslove za život – bez konstantne brige, nervoze i crnih predviđanja za budućnost. I ne, nije sebično da se osećate dobro! Jer…  

…svom detetu ste korisni jedino ako ste fizički i psihički zdravi i stabilni.

I po mogućstvu vedrog duha.

Samo onaj koji ima može i da dá. Dajte svom detetu optimizam, ulijte mu nadu, budite stabilni. Da biste dali, morate prvo sve navedeno i imati. Jer ako nemate, ako živite u strahu, osećate se nesrećno ili prazno, nemate odakle ni da date.

Znamo da roditelji čine sve iz najbolje namere.

Možda se ovaj fenomen najbolje ogleda u onoj staroj poslovici koja kaže:  

Put do pakla popločan je najboljim namerama.

I zato, manje straha a više optimizma i radosti!

LIfestyle, Некатегоризовано

Kako motivisati dete u procesu učenja?

11. februara 2023.

O motivaciji se danas često govori i kao izraz je dosta popularna na socijalnim mrežama. U procesu rada, kolege i ja se zaista minimalno oslanjamo na tu ‚‚metodu‚‚. Zašto? Zato što motivacija u suštini i nije metoda. Predstavlja urođene (biološke znači) ili stečene pokretačke sile kao što su npr. glad, žeđ, potreba za samopotvrđivanjem, talenat koji nas nagoni na neke radnje i sl. Šta je tačno motivacija možete pročitati na sledećem linku:

Motivi i motivacija

Umesto te toliko popularne motivacije, koristimo niz drugih metoda u procesu učenja. Te metode su različite – od pedagoških do kognitivno bihejvorističkih, kreativnih, individualnih / individualizovanih, socijalnih ili psiholoških itd.

Opisaću samo neke koje je moguće primeniti kod kuće:

1 Razgovor. U zavisnosti od uzrasta deteta – porazgovarajte sa njim. Koji su mu budući planovi, šta želi da bude kad poraste, za koje predmete ima afinitete, šta rado uči… I predočite mu da će mu trebati određeni prosek ako želi da se bavi tom i tom profesijom – i kao što sledi, dobre ocene. U prevodu: pojasnite mu ceo proces školovanja, odrastanja, nalaženja posla i uopšte, kako sve to funkcioniše u svetu odraslih i zašto želite da popravi ocene.

2 Dobro raspoloženje / dobra atmosfera u kući. Za svaki vid motivisanosti važno je da se dete dobro oseća dok obavlja određene zadatke. Najbolje je u prijatnoj i zabavnoj atmosferi. Pogrešan pristup bi bio da ‚‚pritisnemo‚‚ dete da uči bez ikakvog ‚‚uvoda‚‚ u učenje – onako, kao grom iz vedra neba. Na poslu, kolege i ja, svako jutro poželimo deci dobrodošlicu sa osmehom, kažemo im direktno, jasno i glasno da su dobrodošli i da se radujemo što su i tog dana u školi, često zatim usledi mali ‚‚uvod‚‚ u smislu kraćeg razgovora (npr. kako su proveli vikend, praznike, da li su bili na nekom izletu, u zoološkom vrtu (šta su tamo videli, koje životinje i sl.)). Tek posle uvoda i dobrodošlice krećemo sa radom.

3 Inicijalna sila. Ako vidite da se dete muči, ne zna odakle da počne ili mu je nešto nejasno, napravite vi 1. korak. I konkretno: započnite (zajedno sa detetom) zadatak iz matematike, napišite (zajedno sa njim) prvih par rečenica za pismeni sastav. Samo počnite; jer kad započnete, korak po korak, sve ide lakše i brže ka cilju. Ovu metodu inače primenjujem i na sebi jer, rad mi predstavlja zadovoljstvo međutim, kada je u pitanju pisanje izveštaja i popunjavanje raznih formulara – tu nikako da se nakanim da obavim i taj papirološki deo posla… Iz tog razloga i zato što znam da mi to teško pada, jednostavno započnem, napravim prvi korak (ispišem npr. 1 formular ili započnem pisanje izveštaja u osnovnim crtama a zatim ‚‚razrađujem‚‚ sve dok ne završim).

4 Lista obaveza. Naučno je dokazano da se šanse za realizaciju nekog zadatka značajno uvećavaju ako ih ispišemo na papiru (a zatim sledimo tu listu i završavamo jedno po jedno). Konkretno (a i iz ličnog iskustva), uvek prvo odradim najteži zadatak sa liste (ujutru na primer ili dok sam odmorna) a zatim za kraj ostavim one lakše i ‚‚zabavnije‚‚. Iskoristite vreme kada je dete odmorno za realizaciju ‚‚teških‚‚ zadataka (vikend, slobodno vreme i sl.).

5 Preusmeravanje (ili: zaobilazno je bliže). Ako postoje (a sigurno postoje) predmeti koje dete rado uči, iskoristite ih da nauči ono što mu je mrsko. U radu sa jednom devojčicom koja ni sa 15 godina još uvek nije govorila nemački, iskoristila sam matematiku koja joj je odlično išla da kroz matematičke zadatke – u hodu znači, rešavajući ih, nauči nove reči. Ovom procesu sam dodavala i zabavne pričice (u suštini matematičke radnje uobličene u slike i crteže) u zavisnosti od godišnjeg doba, aktuelnih praznika, slavlja, rođendana i sl. Na primer: kao ‚‚matematički zadatak‚‚ bila je pričica gde razne životinje slave zajedno novogodišnje praznike, idu kroz borovu šumu pokrivenu snegom, usput se računa i drveće i broj životinja i broj poklona od Deda Mraza i radi i množenje i deljenje dok dete istovremeno izgovara sve te reči na koje ‚‚usput‚‚ (znači kroz tu borovu šumicu) nailazi (jer drugačije ni ne može da reši zadatak ako ne zna na šta se odnosi koja matematička radnja). (Ovaj primer inače predstavlja jednu prilagođenu i pojednostavljenu verziju zbog drugih ograničavajućih faktora u ovom slučaju). Sve u svemu, pustite mašti na volju i upotrebite sve ono za šta dete ima sluha da ga ‚‚prešaltujete‚‚ na ono što mu je manje zabavno (npr. sa jednim autističnim dečakom razvili smo govor kroz muziku i on i dan danas pevuši dok čita nove tekstove i uči nove reči; nek pevuši i nek se raduje, važno je da je progovorio i ostvario komunikaciju – na veliku radost roditelja).

6 Uzor. Budite uzor svom detetu (iako to u njegovim očima već jeste). Približite detetu prednosti dobrih ocena i vrednog rada. Ako dete od roditelja sluša svakodnevno kako im je teško na poslu, kako su kolege neljubazne, kako su malo plaćeni za toliki rad – velika je verovatnoća da će dete ‚‚odlutati‚‚ u neke druge vode – u one isplatljivije (YouTube zvezde, internet poslovi, influenseri, pevači, zabavljači i ostali iz srodnih branši) i da će, kao što sledi, bataliti školu jer od škole ne može da se živi. Koliko god je to moguće, ostavite razgovore o poslu tamo gde im je i mesto – na poslu. I kad zatvorite vrata svog doma, zatvorite vrata i teškoćama koje posao prate (u prevodu: nemojte donositi posao kući). Sa partnerom razgovarajte o temama koje se tiču posla u četiri oka a ne pred decom jer deca ‚‚upijaju‚‚ vaše utiske i imitiraju ponašanje roditelja.

– Zašto deca imitiraju ponašanje roditelja i zašto ste za njih uzor? Deca žele da se dopadnu roditeljima jer na taj način veruju da će zadobiti roditeljsku ljubav (dobra sam / dobar sam = dopadam se roditeljima = vole me). Drugi razlog što ste uzor svom detetu jeste što ste vi u suštini prva odrasla osoba sa kojom dolazi u kontakt, od koje uči praktično sve što će mu kasnije trebati u životu i predstavljate ne samo roditelja već i prijatelja, savetnika, utehu, rame za plakanje i, listu nastavite sami… Treći razlog je što ste vi ‚‚referentna osoba‚‚ – autoritet znači: dete gleda u vas svaki put kad traži odobrenje za bilo šta što želi da uradi ili što je već uradilo, očekuje pohvalu ili grdnju i tu ste da mu date vetar u leđa.

7 Brojanje takođe pomaže kao ‚‚pokretačka‚‚ sila. Neki broje od 3 do 1 (tri, dva, jedan sad!), neki od 5 do 1 a neki od 10 do 1 dajući detetu malo više vremena da započne sa radom.

8 Deca su deca. I imaju pravo na bezbrižno detinjstvo. Kao što je jedan čuveni psiholog jednom rekao ‚‚Igra je posao deteta‚‚. Pustite svoje dete da uživa u svom detinjstvu i po mogućstvu, učite kroz igru. Danas, u doba interneta, možete naći bezbroj ideja za učenje kroz kreativni proces. Pustite mašti na volju i zaigrajte se sa svojim detetom.

9 Izbor. Naučno je dokazano da u procesu obavljanja zadataka, ljudska bića bolje reaguju kada imaju izbor. Šta to tačno znači? Umesto da detetu date ‚‚nalog‚‚ u smislu ‚‚Sad radiš matematiku‚‚, istraživanja su pokazala da će dete radije prihvatiti bilo kakvu aktivnost ako mu date 2-3 opcije da izabere. Npr. Da li želiš da prvo odradiš matematiku ili ćeš sad da pišeš sastav? Ili: hoćeš da radiš domaći iz likovnog pa onda matematiku ili obrnuto? Ili: Ako ti treba pomoć oko matematike hoćeš da pogledamo te zadatke pre ili posle večere? I u ovom slučaju pustite mašti na volju i smislite kreativna pitanja uz 2-3 opcije (ne više od 2-3). Zašto ova metoda daje rezultate? Iz više razloga: niko ne voli (pođite od sebe) da bude u ‚‚mat poziciji‚‚ (znači jedini izbor je npr. matematika i nema druge); sledeće: ljudska bića vole da imaju osećaj kontrole (a kad biramo između 2-3 opcije, taj izbor nam dozvoljava da zadržimo osećaj kontrole); zatim: niko ne želi ‚‚šefa nad glavom‚‚ koji mu stalno nešto zvoca i naređuje (uz mogućnost izbora, dete zadržava ne samo osećaj kontrole već oseća da je roditelj tu, kao odrasla osoba koja želi da konstruktivno pomogne a ne kao neko ko je ‚‚iznad‚‚ njega); i poslednje: dete se oseća zrelije, oseća da mu je roditelj ukazao poverenje tako što mu je pružio mogućnost izbora, oseća da roditelj veruje u njega – da će ono samo napraviti dobar izbor (iako je u suštini sve dobar izbor – bilo šta da izabere; jer je sve jedno da li će prvo odraditi matematiku ili pisani sastav).

10 Trik. Da, radi se o jednom triku koji se primenjuje u procesu ‚‚motivisanja‚‚ i ohrabrivanja deteta da izvrši svoje zadatke. Ako znamo da nekom detetu određeni predmet teško pada ili ima strah, averziju itd., obično započinjemo sa lakšim zadacima. Ti zadaci su nekada toliko laki da već unapred znamo da dete može da ih reši. I to u nekim slučajevima čak tako treba i da bude. Dajte svom detetu par lakših zadataka ako ste primetili da ima strah od matematike ili strah od pismenog i sl. Nek reši zadatke. Pohvalite dete. Naglasite mu kako je bilo lako. Nek uvidi i samo da uspeva da reši matematičke zadatke. Nek se oseti zadovoljno i ponosno. A zatim, korak po korak, krenite ka težim zadacima. I videćete (takođe naučno dokazano), da će dete sa ovim poletom i vetrom u leđima (samopouzdanjem) početi bolje da rešava i teže zadatke.

11 Samoostvarujuće predviđanje. Ovo je jedna metoda naučno dokazana u psihologiji. Neću ulaziti u komplikovane definicije (već su mi zamerili na dužini tekstova), opisaću ovu metodu kao pozitivna očekivanja koja vode do boljih rezultata. Znači očekujte nešto bolje od svog deteta; ophodite se prema njemu kao da ima mogućnosti da savlada više. I rezultati će uslediti u praksi.

12 Sistem nagrađivanja i kažnjavanja. Iako dosta kritikovan, veliki broj roditelja i dalje primenjuje ovaj sistem koji naučno ne spada u motivaciju već predstavlja Podsticaj (Podsticaj (N. Rot) predstavlja nagrade i pohvale koje oživljavaju motive i konkretno, za društvenim priznanjem). Nepotrebno je navesti da veliki broj dece danas uživa i te kako nezdrave ‚‚nagrade‚‚ (slatkiši, igrice, mobilni, gledanje televizije i sl.). Sem što su nezdrave, ovakve nagrade stvaraju lošu naviku kod deteta a to je da svaki put kad nešto odradi – očekuje i nagradu. A svi znamo da u svetu odraslih to tako ne funkcioniše. Iz tog razloga, nek nagrada bude lepa reč, pohvala, zagrljaj, opušteni razgovor, zajedničke aktivnosti, sve u svemu, više kvalitetnog vremena sa detetom.

13 Navike. Već smo dosta rekli o motivaciji i jedna od moćnih metoda za motivisanje u realizaciji raznih zadataka jeste navika. Korisno je povezati je sa određenim vremenskim terminom. Na primer: svako veče od 18:00-19:00 h rade se domaći zadaci. Bili motivisani ili ne, imali volje, želje, bili raspoloženi ili ne i sl. U prevodu: ignorisati sve navedeno o motivima i motivaciji (veliki broj uspešnih ljudi upravo to i radi) i jednostavno uvesti detetu program rada. Ovu metodu možemo još i nazvati ‚‚Zašto komplikovano kad može jednostavno‚‚ (umesto diskusija nadugačko i naširoko o tome ko je danas motivisan za matematiku a ko nije, kakva je atmosfera u vazduhu, da li je vreme sunčano ili tmurno pa nam je i psihologija u padu – jednostavno sesti u 18:00 h i odraditi zadatke).  

14 Uticaj sredine. Eksperimenti socijalne psihologije su odavno dokazali da je uticaj sredine jači od bilo kakve unutrašnje motivacije, snage volje, odlučnosti, namere i sl. Ti eksperimenti su vršeni na socijalnim grupama (na živim ljudima znači – u nekima sam i ja još kao studentkinja učestvovala) i u njima se dokazuje koliki uticaj ima grupa u kojoj se individua nalazi. Kako ovo primeniti u praksi? Ako dete nije dovoljno ‚‚motivisano‚‚ da samo uči ili ga je ‚‚povuklo loše društvo‚‚, nije zgoreg promeniti okruženje i smestiti dete među bolje đake, među one drugare koji se bolje fokusiraju na svoje obaveze, koji na vreme izvršavaju zadatke i sl.

15 Uzori. I ponovo uzori. Deca, kao što znamo, imaju svoje uzore. Prvi uzor ste im vi – roditelji. Ako želite da Vaše dete više čita, držite češće knjigu u ruci. Ako želite da se manje igra na mobilnom, ostavite svoj mobilni po strani.

16 I ponovo uzori. Umesto popularnih pevača, influensera i ostalih YouTube zvezda, odgledajte zajedno sa detetom neki intervju ili dokumentarni film o nekom poznatom piscu, psihologu, inženjeru, naučniku (a ima ih sigurno) koji su i uspešni i dobro zarađuju. Otvorite vrata jednog drugog sveta Vašem detetu (ako je već počelo da se usmerava ka onim ‚‚manje poželjnim‚‚ uzorima kao što su internet zvezde).

17 Deca rade ono što vide a ne ono što im se kaže da treba da rade. Šta god im pričali i koliko god im govorili, verovatnoća da će iskopirati vaše ponašanje i pratiti Vaše stope na profesionalnom planu ide čak i do 70-75% (ili, što naš narod kaže, iver ne pada daleko od klade). Iz tog razloga, zadovoljni i srećni roditelji = deca motivisana da uče i da postanu kao njihovi roditelji. Roditelji nezadovoljni sobom (svojim poslom, platom, kolegama, životom) = deca koja će negde druge potražiti svoj uzor (a najčešće na internetu ili čak i na ulici ili u lošem društvu).

18 Umerenost. Ne preterujte sa motivacijom i bilo kakvim usmeravanjem. Bez izliva emocija, pritiska i crnih scenarija za budućnost… Na kraju krajeva, dete će ostvariti ono što može i koliko može i postaće ono što želi pa makar svi mi dubili na glavi. Da ne nabrajam primere ljudi koje su roditelji slali na studije medicine ili matematike dok su oni želeli da upišu likovnu umetnost ili glumu. I da bi udovoljili roditeljima, završili matematiku a zatim i glumu.

19 Struktura obrazovnog sistema i društvene zajednice takva kakva jeste. U školi, isti razred pohađaju deca koja nemaju nikakav talenat za matematiku i ona koja osvajaju prva mesta na matematičkim takmičenjima. U tom istom je razredu su i deca koja divno pišu sastave (i osvajaju nagrade) i ona koja jedva sastavljaju rečenice ali zato slikaju vrhunski. Tu je i par budućih sportista ali i nekoliko administrativnih službenika – osrednjih đaka koji su međutim sasvim srećni i zadovoljni svojim osrednjim ocenama. I biće i u životu srećni da radni vek provedu u nekoj kancelariji kuckajući na kompjuteru. I to je u redu. Jer, šta bismo radili bez svi tih ljudi koji su svaki dan tu za nas, nisu završili fakultet ali obavljaju savesno svoj posao i služe društvenoj zajednici? Kao što sledi, svako ima svoje mesto u društvu i svoje afinitete, želje i snove. Nemojte ih im rušiti.

20 Ako ne ide ne ide. Treba znati kada prestati; i kada odustati. Ako dete želi da postane slikar i forsira umetnost na svakom koraku, postaće slikar. I? Smak sveta? Postavimo sebi pitanje ‚‚Zašto?‚‚. Zašto želim da motivišem svoje dete? Da li mi se ne sviđa njegov izbor? Da li smatram da je moj izbor bolji za njega (a znam veliki broj roditelja koji odlučno tvrde da samo oni (i niko drugi) znaju šta je najbolje za njihovo dete (i čak i rado ulaze u konflikte ako im neko slučajno napomene da dete ima pravo izbora). 

Da zaključimo: u procesu motivisanja, uposlite sve moguće ‚‚saveznike‚‚: primenite sve raspoložive pedagoške metode, dodajte inspiraciju i kreativnost, sve to začinite maštovitom igrom i rezultati će sigurno doći.

P.S.

Istinita priča: u Beogradu, u zgradi u kojoj sam odrasla, kućni savet odluči da renovira i promeni poštanske sandučiće. I tako, predsednica kućnog saveta da meni jedan mali ključić i kaže idi Nataša da napraviš novi ključ za tvoju poštu. I krenem ja od Cvetkove pijace čak gore na Bulevaru pa stignem peške sve do Kalenića (i usput pitam jedno 20-tak ljudi ima li negde u blizini neki bravar), da bih na kraju našla jednog jedinog (u krugu od otprilike 10 km). Čovek vredan, ljubazan, nasmejan, drži ponopol u biznisu i to u opsegu od tih 10 km (a možda i više), pretpostavljam da odlično zarađuje i nimalo ne žali što nije završio fakultet… I zato, ako dete ne želi da se ‚‚motiviše‚‚ i hoće u zanatlije ili pevače, zabavljače, šminkere ili umetnike (profesije ‚‚manje popularne‚‚ kod roditelja), biće sigurno zadovoljno što mu se san ostvario i koristiće i društvenoj zajednici! A to su već dobri preduslovi za srećan i ispunjen život!

LIfestyle, Некатегоризовано

Motivi i motivacija

7. februara 2023.

Šta su to motivi?

Motivi se u današnje vreme često spominju. Moderni učitelji ličnog razvoja, fitnes treneri i razni internet influenseri reklamiraju motivaciju i obećavaju da će individuu koja se uključi u njihov program i motivisati da postigne određeni cilj (da smrša, stekne prijatelje, nauči nešto novo, završi neki seminar, ostvari poslovni uspeh itd.).

Ono što se u psihologiji uči međutim, nema nikakve veze sa mršavljenjem i ekspres uspehom ‚‚preko noći‚‚. Barem ne na način na koji je predstavljeno u medijima.

Motivi u psihologiji se opisuju kao jedna pokretačka sila. Sila koja nas tera, znači pokreće na neku akciju, održava nas u toj aktivnosti i na kraju je i prekida. Održati tu silu znači ponavljati određenu radnju onoliko puta koliko je to nepohodno da bi se cilj ostvario. Tu već ne govorimo više o motivaciji (koja je trenutna) već sad na scenu stupaju navike. I to je upravo i razlog što dijete koje počinjemo ‚‚od ponedeljka‚‚ obično traju do utorka – ne održavamo motivaciju, nismo stekli navike zdrave ishrane i dijeta se neće održati na duže staze. Drugi razlog je što smo takođe ‚‚motivisani‚‚ da iz frižidera uzmemo nešto što nam se dopada (muči nas glad i dodatno, stare, dugogodišnje navike u ishrani ‚‚napadaju‚‚ da se vratimo utabanim stazama) a sem toga, telo teži da održi postojeće stanje (fenomen koji se naziva homeostaza) a takođe teži da održi i postojeću težinu (niko se ne odriče rado svojih kilograma jer nam je preživljavanje takođe urođeno tako da telo uvek pomalo ‚‚lageruje‚‚ za crne dane). U prevodu: preovladava jači motiv a u ovom slučaju ih ima više: glad, nagon za preživljavanjem, težnja za održanjem postojećeg stanja (i kilaže) i stare navike. Na sve ovo, kada je učenje konkretno u pitanju, treba dodati još jedan zakon prirode a to je ekonomisanje sa energijom. Radi se o urođenoj težnji ljudskih bića da sa što manje energije / napora postignu što više (iz tog razloga veliki broj dece prepisuje ili se služi drugim trikovima da bi postigli dobar uspeh u školi – umesto da krenu težim putem a to je dugotrajno i naporno učenje).

Važno je takođe napomenuti da motiv kao sila i prekida određenu radnju i to onda kada je neka potreba zadovoljena / cilj ispunjen. Znači da bismo govorili o motivima moramo imati sva tri elementa u njihovoj strukturi: početak (inicijalna ‚‚udarna‚‚ sila koja pokreće), održavanje određene radnje i njen završetak.

Motivi mogu biti urođeni ili stečeni a dele se na biološke, socijalne i personalne.

Urođeni su nam motivi kao što su žeđ, glad, potreba za snom, nagon za reprodukcijom, potreba za bezbednim skloništem (nekada je to bila pećina a danas stan ili kuća). Ovi motivi su biološki, javljaju se automatski u organizmu u vidu ‚‚signala‚‚ i zahtevaju obično momentalno i neodložno ispunjenje (ako smo žedni, ne možemo dugo da čekamo).

Socijalni motivi su oni koji se odnose na potrebu za socijalizacijom: druženje, sklapanje prijateljstava, ugled, naš položaj u društvu, samopotvrđivanje kroz društvenu zajednicu itd.

Personalni motivi se odnose na naše lične interese: koji su naši lični afiniteti, talenat koji nas usmerava i ‚‚nagoni‚‚ na određenu aktivnost, stavovi koje smo u toku odrastanja stekli ali takođe i navike (i dobre i loše) i osećanja. Svemu tome doprinosi i naš jedinstven tip ličnosti.

Veliki broj roditelja u pokušaju da motivišu decu primenjuje sistem nagrađivanja koji sam po sebi ne spada u motive i bolje ga je ‚‚štedljivo‚‚ primenjivati upravo iz razloga što se veliki broj dece tako navikava na nezdrave nagrade (čokolada, slatkiši, novac, mobilni, igrice). Sistem nagrađivanja se u psihologiji naziva Podsticaj (N. Rot) i predstavlja nagrade i pohvale koje oživljavaju motive i konkretno, za društvenim priznanjem. Tu nalazimo i dve najjače emocije: strah i ljubav.  U psihologiji je nažalost dokazano da je strah kao emocija jačeg intenziteta nego ljubav. Strah u smislu ‚‚plašenja‚‚ deteta se izbegava u primeni i nije poželjan (npr. ‚‚Prestani da jedeš čokoladu, ispašće ti zubi, pokvarićeš stomak, ko će da te vodi u pola noći kod lekara‚‚ itd.). Znači izazivanjem straha moguće je sprečiti određeno ponašanje (strah nam je i inače dat da nas štiti i upozorava u opasnim situacijama). Međutim, te metode se maksimalno izbegavaju jer je dokazano da se deca kojima roditelji stalno prete i nešto ‚‚nabijaju na nos‚‚ sporije razvijaju. Umesto grdnje, kritike i konstantnog zvocanja, dokazano je da pohvala deluje bolje u razvoju inteligencije, kognitivnih sposobnosti i sazrevanju uopšte.

Relevantno sa motivima, neophodno je navesti i Piramidu koju je osmislio Abraham Malsov. Na toj piramidi, kao na lestvici (odozno na gore) ređaju se motivi, odnosno ljudske potrebe. Na dnu se nalaze ‚‚najniži‚‚ biološki motivi (glad, žeđ, potreba za snom, potreba za sigurnim ‚‚skloništem‚‚ (nekada je to bila pećina a danas stambeni prostor) da bi se, kako se krećemo ka vrhu, javljali i drugi motivi koji su socijalne ili duhovne prirode (razvoj, ugled, samopotvrđivanje, vezanost, sigurnost, samoaktualizacija, ugled i sl.).

Maslovljeva piramida


U osnovne potrebe preživljavanja spadaju disanje, hrana, voda, seks, san, homeostaza, izlučivanje.

U potrebe sigurnosti spadaju sigurnost tela, života, sredstava za život, morala, porodice, zdravlja uopšte.

U potrebe pripadanja spada porodica, prijateljstvo i seks i intimnost.

U potrebe samopouzdanja ubrajaju se samopoštovanje, poštovanje od strane drugih, dostignuća.

U potrebe samoostvarivanja spadaju kreativnost, sposobnost za rešavanje problema, moral itd.

Kako razumeti motive i šta ova tabela znači? Uzmimo za primer jedan od najnižih motiva a to je glad. Glad predstavlja pokretačku silu koja će nas navesti na čitav niz radnji – počev od toga da odemo do frižidera pa sve do toga da idemo svaki dan na posao jer tako zarađujemo novac kojim zatim kupujemo namirnice. Radeći i zarađujući, zadovoljavamo i drugi motiv a to je sigurnost jer nam plata obezbeđuje ‚‚sklonište‚‚ – u današnje vreme stan ili kuća. Sem sigurnog utočišta u toplom domu, posao nam obezbeđuje zadovoljenje i drugih motiva kao što su potrebe pripadanja (na poslu imamo prijatelje, pripadamo određenoj zajednici – socijalnoj podgrupi) a svaki postignuti uspeh nam zadovoljava i sledeći na lestvici motiv a to je priznanje koje dobijamo od drugih kao i zadovoljstvo sobom. Ako smo na svom poslu još i kreativni, radimo ono što volimo i to što radimo je dobro za društvenu zajednicu (znači da je moralno jer činimo dobro), možemo reći da je ispunjen i poslednji u nizu motiv a to je samoostvarivanje.

Da zaključimo: iz svega navedenog vidimo šta sve motivi nisu: motivi nisu nikakav ‚‚osećaj‚‚ koji se tako povremeno i spontano javi pa se osetimo ‚‚motivisano‚‚ da postanemo bolja verzija sebe; motivi nisu nikakav magični štapić kojim mahnemo pa dete odradi svoje zadatke; motivi takođe nisu razne nagrade i kazne (tu govorimo o Podsticajima). Dalje, motivi nisu nešto što možemo da ‚‚ugradimo‚‚ nekome ili da ih ‚‚neutrališemo‚‚ kod nekog (nasuprot, prilično su biološke prirode). Da li pak možemo da ‚‚inspirišemo‚‚ nekoga i kao što sledi, da navedemo da izvrši određenu radnju – i govorimo konkretno o deci koja još uvek nisu izgradila svoju ličnost i nisu stekla određeni stepen samokontrole (uključujući i samospoznaju kao neophodan faktor), biće više reči u narednom tekstu (uz dosta praktičnih i momentalno primenljivih saveta iz prakse).

*čitaoci su stavili primedbu da su mi tekstovi predugački i iz tog razloga idu u nastavcima. O tome zašto nam je danas teško da održimo pažnju i zašto je vreme koncentracije i fokusiranja sve kraće i kraće, biće reči u nekom od narednih tekstova. 

Intervjui

Ukrasne sveće – kreativnost na delu

28. januara 2023.

Manuela Dautović –  muzički pedagog, pijanistkinja i umetnica na delu

Manuela, hvala na izdvojenom vremenu i što ste pristali da date intervju za Portal Urbana legenda.

Hvala Vama. Čast mi je i zadovoljstvo.

1 Veoma ste mladi ali za svoje godine izuzetno kreativni. Odakle ljubav prema izradi ukrasnih sveća?

Oduvijek sam voljela rukotvorine, nešto što mogu sama izraditi, realizirati svoje ideje, zaokupirati svoje misli i unijeti notu nečega svoga. Sve je počelo tako što sam htjela izraditi ukrasne svijeće za svoj dom. Kupila sam malo voska, fitilje, kalupe i napravila prve svijeće. Nakon što sam savladala tehniku pravljenja svijeća, svoj rad sam pokazala bližnjima. Oni su bili oduševljeni, a neki od njih su predlagali da ih počnem prodavati.

2 Da li je bilo teško izučiti tehniku izrade sveća? Da li je potrebno završiti neki kurs ili ste se sami u toku rada usavršavali?

U izradu prvih svijeća ušla sam potpuno neupućena jer sam, kao što sam ranije navela, htjela izraditi svijeće za svoj dom. Mislila sam kako treba samo staviti fitilj, izliti vosak u određeni kalup, sačekati da se svijeća stvrdne te potom izvaditi iz kalupa. Prve svijeće nisu ispale kako treba te su imale puno grešaka. Bile su pune balončića i udubljenja. Shvaila sam kako nešto ne radim kako treba te sam se odlučila informirati, čitati. Uzela sam bilježnicu i krenula zapisivati.  Kako biste otopili vosak morate koristiti metodu double boiling kao kada topite čokoladu za kolač, samo što ja topim vosak. Puno sam čitala o tome kako se s kojim voskom treba postupati jer nije isto raditi s 100 % prirodnim sojinim voskom ili s parafinskim voskom.  Bitno je i kakve fitilje koristite jer svaki vosak i svaki kalup mora imati odgovarajući fitilj, a i boja koja se dodaje mora biti ona koja se specifično koristi za bojanje voska.  Da bi rezultat bio što bolji potrebno je i mjeriti temparaturu voska te ga na određenoj temparaturi izliti, a bitno je i grijanjem pripremiti kalupe za izlijevanje voska. Prilikom izlijevanja voska moramo pripaziti i na brzinu kojom taj isti vosak izlijevamo u kalupe. Također važno je, ovisno o vosku, na kojoj temparaturi dodajete boje i mirise ukoliko pravite mirisne svijeće ili svijeće u boji.  Što se tiče dodavanja mirisa, potrebno je za određeni vosak  dodati određeni postotak mirisnih ulja. Količina mirisnih ulja ovisi o količini voska te postoji formula kojom se to može izračunati. I naravno potrebno je puno strpljenja i vježbe.

3 Koje još materijale sem voska koristite u izradi sveća? Šta im dodajete kao ‚‚ukras‚‚? U prodaji često viđamo sveće sa školjkama, lišćem, perlama…

Svojim svijećama dodajem boje koje su namijenjene bojanju voska. Koristim i pamučne fitilje. Mirise za sada u izradi svijeća ne koristim. Ali javljaju mi se neke nove ideje za dodatke svijećama koje još ne želim otkrivati.

4 Koliko dugo traje sam proces izrade?

Samo trajanje topljenja voska ovisi o količini koju želim otopiti. Većoj količini voska je potrebno više vremena da se otopi. Dok se vosak topi, za to vrijeme pripremam kalupe tako što stavljam u njih fitilje.  Kada se vosak otopio, mjerim temparaturu voska te dodajem boje. Zatim čekam da se temparatura voska spusti, a za to vrijeme grijem kalupe. Kada je sve spremno, polako izlijem vosak u kalupe. Potrebno je 4 do 6 sati da se vosak stvrdne. Naravno, to ovisi i o veličini svijeće.

5 U nekom momentu, potražnja je porasla i odlučili ste se za online prodaju otvarajući svoj online shop. Svi znamo da nama ‚‚kreativcima‚‚ tehnički deo posla teško pada – najviše volimo da se bavimo kreativnim radom dok online prodaja zahteva i neke druge – marketinške i tehničke veštine. Da li ste ih savladali i kako vam ide?

Društvene mreže su u ovakvim poslovima neophodne. Da bi online prodaja bila što uspješnija jednostavno morate biti aktivni barem na jednoj društvenoj mreži. Poželjno je iskoristiti sve blagodati  društvenih mreža kako biste ljudima na zanimljiv način predstavili svoj proizvod. Ne mogu reći da sam  savladala sve marketinške vještine, ali puno čitam i informiram se o marketingu.

6 Pretpostavljam da je najveća potražnja u decembru, pred praznike a zatim i pred Uskrs. Kako se borite sa ovim fenomenom – da 2-3 meseca u godini radite intenzivno dok leti pretpostavljam dođe do pada obima posla. Imate li pomoć za te ‚‚kritične dane‚‚?

Tako je, najveća potražnja je za vrijeme blagdana što je i logično jer ipak je to vrijeme darivanja i svatko je u potrazi za poklonom za svoje bližnje.  Što se tiče ljeta, kada su velike vrućine, rizično je slati svijeće poštom jer se ona zbog velikih temparatura prilikom transporta može krenuti topiti što može narušiti njen izgled. Na svu sreću postoje neki načini na koji se svijeća može upakirati da se ne bi krenula topiti pa svakako imam u planu testirati tu mogućnost.

7 Koje su sveće naišle na najbolji odjek do sada? Koji su to oblici, mirisi, boje…? Šta kupci najviše vole?

Kupci najviše vole svijeće u obliku psećih glava i ženskog tijela, a i konopci su im zanimljivi.  Moram priznati da sam se iznenadila da im se dosta sviđaju i svijeće u svijetlo i tamno rozoj boji, dok sam ja baš mislila kako će te svijeće slabo prolaziti kod ljudi. 

8 Šta je Vama lično najdraže? Koje sveće Vi birate za vaš životni prostor?

Meni su draže bijele svijeće i one koje su napravljene od 100 % prirodnog sojinog voska jer se uklapaju u ambijent mog doma.

9 Svirate i klavir, bavite se i fotografijom. Tako nekako i zamišljam ambijent u vašem domu: zvuci klavira, fotografije koje krase zidove dok mirišljave sveće prave atmosferu… Sve u svemu, umetnost na svakom koraku. Šta je umetnost za Vas?

Umjetnost je za mene sposobnost osobe da realizira svoje ideje i pruži sebi i drugima estetski užitak. Netko sam tko iznimno cijeni umjetnost i umjetnike jer se i sama bavim jednom vrstom umjetnosti  –  glazbom.

10 I za kraj, kako zainteresovani mogu stupiti u kontakt sa vama? Imate li neki sajt gde se Vaši proizvodi mogu naručiti?

Zaniteresirani mogu stupiti samnom u kontakt preko instagram stranice: @luxacai, preko facebook stranice: Luxacai Candles ili preko mog etsy shopa: luxacaicandles.etsy.com

Hvala najlepše i puno uspeha u radu

Hvala od srca.

Putopisi, Ελληνικά

Nekretnina u Grčkoj? Da, ali ja hoću sve!

22. januara 2023.

Kuća u Makrigialosu – kupovina nekretnine u Grčkoj.

Za one koji hoće sve:

– da je nekretnina u blizini Soluna – da možemo u šetnju i u šoping

– da nije daleko od mora

– da nema puno turista

– da nije gužva na plaži

– da plaža ima i plićak i sitan pesak

– da mesto ima prodavnice i kafiće

– da ima veliku terasu

– da ima i baštu – za roštiljanje i druženje

– da u kući može da se letuje ali da se istovremeno i izdaje

– da ima ostavu, vešernicu i pomoćnu zgradu 

– da je zasebno izgrađena od ostalih kuća 

– da ima stambene jedinice za svačiji ukus

– da je cena pristupačna 

– da ima pogled na more

Nekretnina koja objedinjuje sve navedeno, investicija koja isplaćuje samu sebe pružajući vam pritom udoban odmor: kuća u mestu Makrigialos, izgrađena zasebno od ostalih kuća u komšiluku, površine 380 m2, sa 6 apartmana za izdavanje u prizemlju, još 6 apartmana na spratu, sa 2 stana u potkrovlju i još jednim studio apartmanom, sa ostavom, vešernicom i pomoćnom zgradom u dvorištu. Dvorište veličine 500 m2. Sve što joj treba jeste delimično renoviranje.

Cena po stambenoj jedinici je tek 14.000 € ili ukupno 210.000 €.

Vaš komad Grčke – za izdavanje, za letovanje, za uživanje u moru i prirodi,

idealna investicija za Vašu i za budućnost Vaše dece

Biti svoj na svome u Grčkoj

Agencija za nekretnine i turističke usluge DB Danka Blagojević

Telefon: ++30 2351 047610

Viber i mobilni telefon: ++30 6934 210982

Email: dankablag@yahoo.gr

Adresa: Agias Triados 13, Katerini

T.K. 60 132 Greece

Imati svoj mir, bez diskusija o cenama usluga, ležaljki i osveženja, bez gledanja na sat kada morate ponovo da naručite nešto za piće jer će vaše mesto ustupiti nekom drugom, bez guranja jer nekom iznad vaše glave vire noge… Sve u svemu, bez stresa!

Da odmor zaista bude to što i treba da bude: opušteno uživanje, pogled koji se gubi u beskrajnom plavetnilu, miris borovine koji opija dok nas uljuljkuju zvuci talasa. Priroda, mir i vaš komad Gčke. Lično vaš.

Tu, gde vi postavljate pravila.

Posetioci

0 1 7 3 7 3

Za oglašavanje i reklamiranje na našem sajtu ali i za finansijsku i drugu podršku, možete poslati upit na e-mail: activus0812@yahoo.gr