OSNOVNO PRAVILO (TAKOĐE ZVANO I ZLATNO PRAVILO): Tekst nikada ne sme da ’’zvuči’’ prevedeno već kao da ga je pisala / sačinjavala a NE PREVODILA osoba kojoj je taj jezik (target language – znači jezik NA koji se prevodi) maternji. Poželjno je upotrebiti izraz (kada to tema i kontekst dozvoljavaju) koji je najbliži tom jeziku, najčešće se koristi i razumljiv je onome kome je namenjen (široj čitalačkoj publici / uže stručan / naučna terminologija / državne službe / institucije itd. analogno) obraćajući pažnju da se ne izgubi SMISAO i suština originalnog teksta.
Zašto je zlatno pravilo ’’zlatno’’?
1a) Primer: Apostille pečat se prevodi ne kao overa već se navodi da ’’tvrdi, u Beogradu, dana … itd.’’. Zbog te ’’tvrdnje’’ a ne overe kao što je tačno (ali bukvalno) preveo kolega, klijent je vraćen iz Atine za Beograd. Iz Beograda je stigao do Soluna, pokazao mi zašto su ga vratili sa šaltera i prevod smo odradili ponovo. Izgubljeno vreme, troškovi puta, nezadovoljstvo klijenta, negativna reklama prevodiocu.
1b) Pravna dokumentacija u kojoj se često ponavljaju reči: u skladu sa članom 158 zakona… koji je član modifikovan odredbama zakona… i na snazi je a u kombinaciji sa odredbom zakona… paragraf… tačka… i isti član je dopunjen zakonom…, koleginica filolog je sasvim (gramatički) ispravno izbacila sve pleonazme, stilski ’’uredila’’ tekst, sud je po tumačenju datom od strane advokata smatrao nejasnim i nedefinisanim taj isti tekst i tok suđenja je preokrenut (na nečiju štetu); (ovde je dat primer a ne odlomak iz originalne dokumentacije – ishod suđenja a na osnovu tako odrađenog prevoda kada se radi o svedočenju svedoka može imati još teže posledice: poželjno je da tekst bude čak i stilski neprihvatljiv a u cilju JASNOĆE i striktnog definisanja događaja, redosleda, lica koja su učestvovala ili nisu u nekom incidentu i sl.).
- Tako stižemo doNAMENE: kome je tekst namenjen? Kao što se vidi pod tačkom 1, nisu svi tekstovi namenjeni široj publici (brošure, turistički prospekti, informacioni bilteni, literatura). Postoje tekstovi koji su uže stručni, pišu se namenski, predstavljaju plod naučnog rada, istraživanja, laboratorijskih analiza, mašinskih i tehničkih radova. U tom slučaju, neophodno je držati se striktno terminologije i prevesti svaki izraz analogno jer će tekst čitati stručno lice koje je u istoj branši (samo se nalazi u drugoj državi). Ako je isti uže stručni tekst međutim sačinjen kao uputstvo (za korišćenje nekog proizvoda npr.) u tom slučaju je neophodno ’’ublažiti’’ stručnost istog i ’’približiti’’ ga čitaocima a u cilju lakšeg razumevanja i PRIMENE od strane korisnika. Primeri: inflamacija – upala, zapaljenje, modifikovati – preinačiti, izmeniti, oblikovati, tekst procesor – program za obradu teksta i sl. (ili odgovarajuće ’’ublažene’’ izraze ostaviti u zagradi ako je tekst namenjen polaznicima nekog seminara, kursa i sl. koji još uvek UČE ne samo gradivo već i terminologiju te oblasti). Kao što sledi, neophodno je uvek prvo pogledati TEMU i NASLOV koji takođe služe i kao ORIJENTIR pri prevođenju. Ako to tema dozvoljava i tekst se ’’obraća’’ široj publici (npr. turistički prospekti koji reklamiraju neku destinaciju) – tu je čak i poželjno odstupiti od bukvalnog prevoda, stilski obraditi tekst, istaći prirodne lepote i dati težinu samom cilju sačinjavanja tog teksta – znači reklami i privlačenju turista.
- Pasoši, diplome, potvrde, uverenja kao i SVA dokumenta se UVEK prevode latinicom (ili zajedno sa ćirilicom u zagradi) jer u skladu sa zakonom ime / prezime / naziv MORA da se poklapa sa imenom i prezimenom / nazivom onako kako je napisano u pasošu / ličnoj karti / osnivačkom aktu / sertifikatu itd. Isto važi i za nazive mesta, preduzeća, zaštićenih proizvoda itd. Kao što sledi: naziv proizvoda ostaviti latinicom ako je tako registrovan i odštampan na pakovanju proizvoda.
APOSTILLE: U većini zemalja dokument se smatra nevažećim ako na poleđinu istog nije stavljen haški pečat (APOSTILLE). Upozorite klijente na ovo pravilo – biće vam zahvalni a i najbolja preporuka u budućem radu. Haški pečat se prevodi i naplaćuje takođe po broju reči.
- NE PREVODE se jedinstvena obeležja neke zemlje / nacije koja postoje samo u toj zemlji i karakteristična su za njihovu kulturu / istoriju. Primeri: kebab, sirtaki, kauboj i sl. Ako klijent zahteva i radi se o manje poznatim izrazima (sirtaki i feta sir su opšte poznati ali npr. sir saganaki nije), prevode se analogno i prevodilac na svoju odgovornost a po odobrenju datom od strane klijenta, koristi odgovarajuću reč (ako ista postoji). Ako ne, prevodi se opisno u zagradi posle originalne ’’neprevodive’’ reči. Nekad, kad klijent želi da se probije na domaćem tržištu i promoviše svoj proizvod, zahteva da naziv istog (a koji proizvod npr. sadrži namirnicu / začin / supstancu koja ne postoji ovde) ostane u originalu. U tom slučaju, poštujemo zahtev klijenta i stavljamo napomenu prevodioca ako to forma teksta dozvoljava iznad reči stavljajući zvezdicu iza koje sledi napomena: *(napomena prevodioca) a ako estetski narušava formu onda na kraju iste stranice na isti način: *napomena prevodioca. Estetika i forma se tiču uglavnom reklamnih, turističkih i drugih prospekata gde je tekst u kombinaciji sa fotografijom a sam prospekt je nekad štampan kao knjižica koja se čuva i ’’ostaje za uspomenu’’ turistima koji su posetili to mesto. Iz tog razloga, neophodno je obratiti pažnju i na estetiku.
