Kada se spomenu pasivni prihodi, većina ljudi misli na one izvore prihoda iz kojih će im novac lako stizati dok oni sami pritom ne moraju da ulože nikakve posebne napore. Kao što sledi, šta tačno znači „pasivni prihodi„ je nešto što je za svakog od nas specifično i zavisi od toga šta podrazumevamo pod „lako„ i bez napora.
Da li apsolutno pasivni prihodi zaista postoje? I da li je bez rada moguće ostvariti prihode? Odgovor je naravno NE. Jer, svi prihodi – pa čak i oni pasivni (šta god to za svakog od nas značilo), zasnovani su na novcu – a sve reči koje definišu novac – označavaju neki TOK: protok, dotok, priliv, odliv, promet, cirkulacija, opticaj, kretanje tržišta… I bez toka – nema ni prihoda. Jer kad se tok na tržištu preseče, dolazi do stagnacije a zatim nastupa kriza.
I pored toga međutim, većina ljudi želi da ostvaruje upravo te pasivne prihode u nadi da će sa manje rada zarađivati više. Sama reč pasivno (od lat. Passivus) označava onog ko je sposoban da trpi, pati, onoga koji miruje, nije delotvoran, neaktivan je…
Da li trebamo osuđivati ljude koji smišljaju načine kako da stignu do lake zarade? Naravno da ne. Taj fenomen se u nauci naziva ekonomisanje sa energijom, prisutan je i kod ljudi i kod životinja i označava prirodni nagon živih bića da sa što manje uložene energije postignu što više. U ekstremnim slučajevima, kada neke individue većinu svojih obaveza (ili skoro sve) prebacuju na druge i očekuju da ih okolina „opslužuje„, razvija se sindrom naučene bespomoćnosti (najčešće prisutan kod psihički obolelih i kod osoba sa posebnim potrebama); taj sindrom podleže intervenciji i subjekti se upućuju na terapiju.
Kako onda do tih toliko željenih pasivnih prihoda?
1. Matematički jednostavan odgovor: ako na „energetskoj„ skali od 1 do 10 za nešto što volite morate da uložite tek 1 ili 2 (jer vam to što volite predstavlja zadovoljstvo a ne napor), onda je taj izvor prihoda za vas idealan i pritom još i ‚‚pasivan‚‚. Ako na skali od 1 do 10, za neku obavezu, za pružanje neke usluge, izradu nekog proizvoda i sl., morate da uložite ne 10 ali 11 ili 12 i pritom vam posle svakog takvog zadatka treba odmor jer se osećate iscrpljeno – onda taj prihod ne samo da nije pasivan nego se na kraju ispostavlja da je „dara skuplja nego mera„…
Zapišite šta je to što vam pričinjava zadovoljstvo a da vam pritom istovremeno i donosi zaradu. Ako vam nešto samo pričinjava zadovoljstvo dok pritom od toga ne ostvarujete nikakve prihode – radi se o hobiju / zanimaciji namenjenoj za trenutke razonode a ne o prihodima.
2. Ne moramo izmisliti toplu vodu: osvrnite se oko sebe; pročitajte nekoliko članaka, potražite biografije poznatih ljudi kojima se divite – i saznajte kako su oni ostvarili pasivne prihode (ako su ih ostvarili). Ukratko: koja je to vrsta „pasivne delatnosti„ kojoj bi pristupili, ko se do sada time bavio, da li je uspeo, kako je uspeo i da li možete krenuti njegovim koracima? Zapišite u nekoliko crta okvirno smernice i korake za ostvarenje cilja.
3. Koliko je pasivno zaista pasivno: definišite šta TAČNO za vas znači pasivno. Da li rad od kuće / u sedećem položaju / na kompjuteru, da li rad sa ljudima – kao na primer održavanje seminara / radionica, da li nešto što vam je „zabavno„, neka vrsta umetnosti možda? Zapišite odgovore. I naravno, i pored toga što govorimo o pasivnim prihodima, reč rad je i te kako prisutna…
4. Koliko vremena, energije i novca možete uložiti u „pasivnu delatnost„? Napravite tabelu na nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou: kada ste zaista slobodni da se pozabavite dopunskim delatnostima i da li možete uložiti u razvoj tog biznisa? Na primer: mogu se pozabaviti mojom pratećom delatnošću dva puta nedeljno plus vikendom a ostalim danima o poslu će brinuti saradnici koje ću plaćati tako što ću dodatno uložiti u razvoj / zapošljavanje osoblja / delegiranje obaveza i tako pretvoriti / delimično pretvoriti svoj izvor prihoda u pasivan.
5. Delegiranje obaveza: da bi neki prihod zaista bio ‚‚pasivan‚‚ (za nas) to ne znači automatski da će biti pasivan za neke druge (saradnike, kolege, podređene itd.). Koje aktivnosti možete delegirati? Na koga možete prebaciti te aktivnosti? Da li su te osobe pouzdane? Koje su im mane a u čemu su dobri? Koliko to košta? Da li se isplati? Šta time dobijate? Zapišite odgovore.
6. Promenite perspektivu: umesto da težimo ka „pasivnom„ – i kao što sledi neaktivnom, zapitajmo se zašto želimo da budemo u stanju „mirovanja„, zašto nerado radimo to što radimo, šta je to što nas odbija od našeg posla, da li je vreme za promenu radnog mesta, kvalifikaciju, prekvalifikaciju itd. Odgovorite iskreno na ova pitanja i ako je neophodno, poslužite se tehnikom koja se zove Pisma sebi: napišite pismo(a) sebi… Šta je to što biste rekli sebi u ovom momentu; gde škripi; sa čime ste nezadovoljni?
7. Koje vrste prihoda spadaju u „pasivne„? Sve delatnosti u koje ne ulažemo direktno svoj rad (ili ulažemo dosta manje rada nego što je zakonom predviđeno na nedeljnom nivou) i ne zavise od intenziteta našeg rada a ni od radnog vremena nazivaju se pasivnim. Iako u današnje vreme veliki broj ljudi misli da se pasivni prihodi nalaze na internetu, većina ostvaruje zaradu iz drugih izvora kao što su:
- Neke vrste obveznica ili depozita
- Hartije od vrednosti (dividende)
- Nekretnine (za iznajmljivanje) – mada ovi prihodi nose sa sobom i dosta rashoda (održavanje nekretnine, porezi, prazan hod između dva stanara kada je stan prazan a troškovi i dalje teku…)
- Akcije u raznim preduzećima
- Prihodi od investiranja
- Autorska prava
- Berza
- Razni patenti i licence
- Pasivni prihodi od reklama
- Influenseri
- Automatska prodaja preko interneta
Iako ove aktivnosti spadaju u pasivne, iza svakog uspešnog ‚‚pasivnog‚‚ privrednika stoje često godine i godine rada i ulaganja (što u vremenu, što u novcu, što ulaganja u sebe, u svoje znanje i u kvalitet rada / proizvoda). Na kraju, vraćamo se na početak: sve je individualno pa i definisanje pasivnih prihoda…
Prihod je pasivan onda kada ne moramo da uložimo NAPOR da bismo ostvarili dobit, kada nam novac lako pristiže a rad predstavlja zadovoljstvo.
