Intervju sa Gordanom Stepanović, psihologom i psihološkim savetnikom
Gordana, hvala na izdvojenom vremenu i što ste pristali da date intervju za portal Urbana legenda
Hvala Nataša, zadovoljstvo mi je.
1 Odakle ljubav prema psihologiji? Šta je to tako fascinantno u ljudskoj psihi što Vas je navelo da upišete studije psihologije?
Odakle ljubav prema psihologiji, ne znam, verujem da sam pratila svoj unutrašnji osećaj – onu implicitnu, nevidljivu nit zbog koje mislite da je to jedini izbor za vas.
Sve u vezi ljudi me je fasciniralo – kako opažamo, kako razmišljamo, kako i koliko osećamo, koliko smo osvešćeni ili ne… Psihologija mi je svakako pomogla da bolje razumem kako sebe, tako i svet oko sebe.
Posle toliko godina pouzdano mogu da kažem da se ta ljubav dodatno razvijala i rasla sa svakim novim korakom ka usavršavanju i sopstvenom razvoju, kao i sa svakim novim iskustvom i aktivnim radom sa klijentima i potvrđivala da je to najbolji izbor za mene.
2 Vi ste i psihološki savetnik; kako se postaje psihološki savetnik? Šta je potrebno završiti?
Nakon završenih osnovnih studija psihologije, stiče se zvanje diplomirani psiholog i otvaraju se mnoge dodatne mogućnosti za usavršavanje i profesionalno profilisanje – u domenu organizacione, razvojne, kognitivne, forenzičke psihologije itd. (da nabrojimo neke).
Jedna od mogućnosti je i edukacija iz psihoterapije koja podrazumeva dodatno višegodišnje usavršavanje kao i lični i supervizijski rad u sklopu određenih psihoterapeutskih teorija (psihodinamske, konstruktivističke, egzistencijalne, kognitivne itd), posle čega se polaže završni ispit i stiče zvanje psihoterapeuta.
Želela bih da naglasim da su ovo bili uslovi kad sam ja zvršavala studije i donela odluku o daljim profesionalnim koracima – da li se ti uslovi i danas primenjuju ili se u međuvremenu nešto menjalo, zaista ne bih umela da kažem.
3 Da li se ljudi danas lako odlučuju za psihoterapiju? Da li smo prevazišli sve one blokade i zastarela uverenja da je psiholog ‚‚samo za umno poremećene‚‚ (da ne upotrebim drugu reč) ili smo kao društvo danas nešto otvoreniji prema psihoterapiji?
U poslednjih nekoliko godina, primetan je pozitivan trend porasta brige o mentalnom zdravlju, što je donekle bilo uslovljeno situacijom u kojoj smo se svi našli tj još uvek aktuelnom pandemijom. Rekla bih da se sve više ljudi okreće psihoterapiji, ne samo zbog prisustva određenim mentalnih poremećaja ili mentalnih smetnji, već vođeni željom za ličnim rastom i razvojem. Svakako trend koji me posebno raduje, jer verujem da je briga o mentalnom zdravlju put ka ostvarenju ličnih potencijala i neizostavan deo osvešćenog, kvalitetnog i ispunjenog života.
4 Koje metode koristite u psihoterapiji i koja daje najbolje rezultate?
U svom savetodavnom radu se vodim holističkim pristupom te su tehnike i metode koje koristim skrojene i prilagođene senzibilitetu i problematici aktuelnog klijenta sa ciljem postizanja veće svesnosti, preuzimanja odgovornosti i postizanja rezultata definisanih u saradnji sa tim klijentom. Imajući to u vidu, jasno je da ne postoji jedna tehnika podjednako uspešna i primenjiva u svim slučajevima. (ABC-kognitivne tehnike, tehnike relaksacije, roll play, tehnike prihvatanja, tehnike izlaganja, fokus na “ovde i sada” su samo neke od metoda koje koristim.)
5 Šta je to u modernom društvu što negativno utiče na ljudsku psihu izazivajući nam razne probleme / psihosomatska oboljenja?
Stres pre svega. Živimo brzim tempom, izloženi raznim informacijama, dostupni smo i u toku i posle radnog vremena; nikada zadovoljni-uvek želimo više- više novca, bolje rezultate, više moći, bolji fizički izgled. Sve je manje vremena da zastanemo, udahnemo i oslušnemo taj unutrašnji glas; da se zapitamo iskreno šta nam je zaista potrebno, a šta nam je nametnuto društvom, kulturom, sredinom u kojoj se nalazimo. Gde smo mi u svemu tome?
Sve smo udaljeniji od prirode; sve smo udaljeniji jedni od drugih, od onog humanog u nama i u nekom trenutku – trenutku ove moderne kulture koja gaji kult individualizma, zaboravili smo da je čovek socijalno biće i da smo potrebni jedni drugima; zaboravili smo da su emotivnost i vulnarabilnost osnova za hrabrost.
6 Da možete, šta biste od modernih tehnologija izbacili / ukinuli ili barem sveli na minimum?
Danas je život koncipiran tako da je teško setiti se vremena pre modernih tehnologija, ali svakako bih savetovala da se njihova upotreba svede na minimum – prvi od njih je mobilni telefon. Znam, poslovi od nas zahtevaju da budemo često online, dostupni smo i van radnog vremena; mnogi od nas ne žive u zemlji porekla te naj taj način održavaju kontakt sa dragim osobama itd. Ipak, preporučujem uvođenje određenih pravila i granica o tome kada možemo i koliko dugo da ih koristimo.
Zatim društvene mreže,koje bih potpuno zabranila ili makar njihovu upotrebu svela na minimum jer još uvek nismo svesni negativnog uticaja koje imaju na nas i prvenstveno na psihu naše dece – zabrinjavajući su podaci o stopama depresije i anksioznosti medju adolescentima koje su u ogromnom porastu već godinama unazad od pojave društvenih mreža.
7 Živimo u jednom relativno dobro uređenom sistemu; međutim, i pored toga, vidimo da je stres sveprisutan. Zašto je to tako? Možda nije do sistema…?
Ne bih da ponavljam već rečeno, ali zavisno od sredine u kojoj živimo razlikuju se problemi sa kojima se suočavamo na dnevnom nivou. Pokušaću da odgovorim na ovo pitanje kroz prizmu hijerarhije potreba psihologa Maslova – u nerazvijenim sistemima, ljudi su uglavnom preokupirani egzistencijalnim problemima, dok u uređenim sistemima gde ljudi imaju zadovoljene bazične potrebe i potrebe za sigurnošću, na scenu stupaju potrebe višeg nivoa poput razvoja samopoštovanja i samo-aktualizacije. Međutim današnji stil života i hronični nedostatak vremena da se posvetimo sebi i zadovoljenju tih viših potreba neizbežno dovodi do nezadovoljstva stilom života i stresa.
8 Dosta slušamo o kognitivnim procesima; šta je u stvari kognitivno-bihejvoristički pristup i da li ga primenjujete?
Kognitivno-bihejviorsitička teorija je psihoteraputski pravac koji se zasniva na uverenju da su naše misli posrednici izmedju spoljnih događaja i naših emotivnih reakcija na te događaje tj da ljudi nisu uznemireni događajima kao takvim, već svojim viđenjem situacije, koje često može da bude disfunkcionalno. Cilj terapije je identifikovati disfunkcionalne, iskrivljene misli i maladaptivna ponašanja koja izazivaju emocionalni stress, te uz odgovarajaće coping mehanizme i CBT tehnike naučiti klijenta da ih prepozna i promeni dok razvijamo i ojačavamo njegove snage i kompetencije za podnošenje i prevazilaženje sličnih situacija.
KBT je direktivna, brza terapija sa odličnim rezultatima u tretmanu anksioznih poremećaja, depresije, PTSP-a, i kao takva često je i moj je izbor u radu sa klijentima, naravno zavisno od njihovog senzibiliteta i aspiracija .
9 Šta je sa bilingvalnom sredinom u kojoj živimo? Koliko ona utiče na nas i na prvom mestu, kako utiče?
Mi živimo u multikultulturalnoj i multilingvalnoj sredini i neosporno je da smo svakodnevno izloženi različitim uticajima. Poznavanje dva ili više jezika ima brojne prednosti. Recimo, istraživanja su pokazala da bilingvalna deca postižu bolji akademski uspeh i imaju razvijeniju samokontrolu; takođe bilingvalnost je povezana sa kreativnošću, a usporava i kognitivnu deterioraciju kod starije populacije. Poznavanjem stranih jezika otvaraju nam se razne mogućnosti po pitanju zaposlenja, otvoreniji smo i prema kulturološkim razlikama itd.
Međutim, u praksi su prisutne brojne zablude, miskoncepcije vezano za bilingvalnost, te tako srećem roditelje koji mucanje i/ili kašnjenja u razvoju govora deteta greškom povezuju sa bilingvalizmom. Da navedemo jedan primer: sasvim je normalno i očekivano da malo dete pozajmljuje reči iz jednog jezika u drugi, ali ta praksa nestaje sa sazrevanjem tj sticanjem fluentnosti u oba jezika.
Sve u svemu, prednosti i nedostaci bilingvalizma variraju u zavisnosti od okolnosti i iskustva pojedinca.
10 Mi koji živimo u inostranstvu, imamo niz prednosti: govorimo najmanje 2 jezika, imamo 2 domovine, prijatelje širom Evrope, veće mogućnosti zaposlenja sa znanjem stranih jezika, često putujemo – što je mnogima san… Pitanje glasi: obraćaju li ljudi pažnju na te prednosti ili uglavnom vide negativne strane života u inostranstvu?
Zanimljivo pitanje, hvala Nataša. Rekla bih da je to relativno i krajnje individualno; u svom dosadašnjem iskustvu, češće sam se susretala sa pojedincima u trenucima kada su bili više fokusirani na negativne aspekte života u inostranstvu; ali, u tim trenucima oni su bili na početku izazovnog puta koji podrazumeva adaptaciju i integraciju na novu sredinu; to je proces koji angažuje i testira naše unutrašnje kapacitete, a može da potraje i godinama pre nego što se u novoj sredini osetimo kao „svoj na svome“. Prirodno je i očekivano da nam je tokom takvog perioda fokus usmeren na nedostatke i negativne aspekte situacije u kojoj se nalazimo, ali se ipak ne bih se složila sa tezom da smo nesvesni onog pozitivnog što takva promena donosi.
11 Šta najviše volite u svom poslu?
Sve u vezi posla kojim se bavim me inspiriše, pomera i navodi na dalji rast i razvoj; volim izazove pri svakom susretu sa novim klijentima; njihovo zadovoljstvo i osmeh na kraju zajedničkog rada koje doživljavam kao dragocen fidbek o procesu koji smo vodili, kao i uverenje da zahvaljujući tome činimo ovaj svet za nijansu boljim mesto za život, jer verujem da promena treba da krene od nas.
12 Pretpostavljam da koristite socijalne mreže; poslednjih nekoliko godina je primetan trend gurua, spiritualnih vodiča i raznih trenera ličnog razvoja. Većina njih ima završen seminar – od par nedelja a nekad i dvodnevni međutim, i pored toga, upuštaju se smelo u savetodavni rad obećavajući rešenja za jako teške životne situacije – zdravstveni, porodični i problemi na poslovnom planu… Imate li komentar?
Živimo u doba instant kulture i konzumerizma; živi se brzo i stresno, ljudi najčešće nemaju vremena i strpljenja da se studiozno bave određenim temama. Zahvaljujući internetu i društvenim mrežama sve nam je postalo dostupno; sa svih strana smo bombardovani raznim sadržajima i savetima kako da zaradimo 100.000EUR za mesec dana; kako da transformišemo telo za 28 dana; kako u 5 koraka da postanemo “idealni” roditelji itd… Ako razmislimo o tim sadržajima kojima smo izloženi, ne samo mi, već i naša deca, shvatamo da nam se na jednom nivou šalje poruka da nismo dovoljno uspešni/ bogati/lepi itd. Sa druge strane, deca nam odrastaju sa uverenjem da mogu i zaslužuju sve i da bi nešto dobili, potrebno je da to samo dovoljno žele. Posledično, postali smo idealna klijentela za razvoj i primenu raznih “magičnih” i “jednokratnih” rešenja.
Sve ostalo je pitanje etike i morala onih koji takva rešenja nude.
13 Sem ličnog razvoja, internet nam nudi i druge metode za ‚‚samopomoć‚‚ u vidu video klipova, vizualizacije, pozitivnog razmišljanja, spiritualnih tehnika i kosmičkih energija. Postoji li čarobni štapić ili neka magična metoda za rešavanje problema? Ili je to jedan proces koji traje i na kojem zajedno rade klijent i terapeut?
Odgovor na prethodno pitanje mi je poslužio kao šlagvort, pa da ne dužimo, da li postoji univerzalno rešenje primenjivo za sve i u svakoj prilici; koliko god primamljivo zvučalo verujem da ne postoji. Ostalo zavisi od naših aspiracija, ideala kome težimo; nekome odgovaraju brza, instant rešenja problema, jer nema ni želju, ni kapacitet za nešto više.
Ipak, ukoliko želimo dugotrajne promene, produktivniji i kvalitetniji život, ukoliko smo zainteresovani za lični rast i razvoj to podrazumeva istrajnu, posvećenu i često dugotrajnu saradnju klijenta i terapeuta.
14 Da li postoji ‚‚uopšteni‚‚ savet koji radi za sve a koji biste želeli da podelite sa nama…? Nešto kao životni moto…
Lično mi je uvek bilo važno da budem autentična, svesna sebe i svojih uverenja; da odluke donosim u skladu sa svojim sistemom vrednosti i da se okružim sa ljudima koji me inspirišu, motivišu i podstiču najbolje u meni. Naravno, to nije uvek bio najjednostavniji put i često se kosio sa nametnutim socijalnim kriterijumima, ali za mene je jedini ispravan.
15 Kako zainteresovani mogu da stupe u kontakt sa Vama – šta sve predstavlja predmet Vašeg rada i ko može da Vam se obrati za pomoć?
U opusu mog delovanja, između ostalog su teme vezane za integraciju i adaptaciju na život u novoj sredini; porodične relacije i partnerski odnosi; problemi savremenog čoveka poput anksioznosti i depresije; veština komunikacije, kao i savetovanje roditelja u odnosu sa decom uzrasta do 10 godina.
Dobrodošli su svi zainteresovani za lični rast i razvoj i mogu me kontaktirati na e-mail gordana.innerstrength@gmail.com , kao i preko moje Instagram stranice: gordana.stepanovic_savetovanje.
Hvala najlepše i puno uspeha u radu!
