Nedavno je objavljen podatak da se u svetu dnevno napravi preko 4,7 BILIONA fotografija. Na taj broj treba dodati i video klipove kao i ove nove, moderne, isečke iz klipova, tzv. Shorts. Sve u svemu, kako naučnici najavljuju, brojka će uskoro dostići 7.000.000.000 (7 biliona) na dnevnom nivou!

Pa šta se to sa ljudskom rasom dešava? Komuniciramo li u slikama? Posle hiljada i hiljada godina razvoja jezičkih veština (i svih intelektualnih i kognitivnih sposobnosti koje prate verbalnu i pismenu komunikaciju), vraćamo se na staro – što znači na sliku i slikovnu poruku.

Nama, koji radimo sa decom sa autizmom je taj svet slika vrlo dobro poznat. Baš tako nekako se i odvija komunikacija među nama: deca nam pokazuju slike u nameri da izraze ono što žele, mi im s naše strane takođe pokazujemo slike a u cilju boljeg razumevanja zadataka. Razumevanje šturog teksta kao i zadataka koji su tekstualno dati im teško pada. A sličice, one im omogućavaju da bolje komuniciraju i da razumeju svet oko nas – ovaj, naš koji nazivamo ,,normalnim,, i u kojem žive ljudi koji razumeju pisanu reč; i služe se jezikom. Ili bi barem tako trebalo…

A Biblija kaže: i u početku beše reč.

Mudre reči koje danas sve nauke dokazuju: reč nam daje povratnu informaciju da postojimo. Reč znači svest; reč je samospoznaja; reč je postojanje. I bez reči ne može. I nešto tako divno i božansko današnji čovek svakodnevno srozava na ,,fotke,, i ,,klipove,,. Na smešne isečke iz filmova, na slike ispod kojih se tek provlače ,,mudri citati,,… I srozava i uništava i šalje emotikone (opet sličica) ugrožavajući na prvom mestu sebe – svoj mozak, svoju percepciju, svoju inteligenciju, svoje stečene veštine. Da, jezik je stečen, nije genetski urođen. Ne rađamo se sa njim. Borimo se, ulažemo napore u toku odrastanja i školovanja da razvijemo jezičke veštine. Da bismo ih posle polako jednu po jednu ignorisali i stavljali u ćošak. A dobro znamo da sve što se ne koristi polako vene…

Ali, da se vratimo na naslov: zašto ovaj novi svet nazivam autističnim? Šta je to zajedničko osobama sa autizmom i modernom čoveku koji živi u digitalnom svetu?

Simptomi autizma

1. Problemi u socijalnoj interakciji: Osobe sa autizmom mogu imati teškoće u uspostavljanju i održavanju socijalnih veza. Mogu pokazivati nedostatak interesovanja za druge ljude, teškoće u čitanju emocionalnih signala i izražavanju sopstvenih emocija. –

– Upravo tako antisocijalno se ponaša i moderan čovek: zadubljen u svoj internet svet, sa mobilnim u ruci, držeći tu igračku dovoljan je sam sebi. Za izražavanje emocija – umesto reči, koriste emotikone i fotografije.

• Problemi u komunikaciji: Govorna i neverbalna komunikacija mogu biti izazovne za osobe sa autizmom. Mogu imati nedostatak razumevanja prepoznatljivog govora ili izražavanja svojih misli i potreba.

– Najnovija istraživanja pokazuju enormno smanjenje inteligencije kod mladih ljudi. Čak više od 30% mladih ima inteligenciju ispod 80 (prosek je od 90 do 110). Uz smanjenje inteligencije ne zaboravimo na uništavanje jezičkih veština i srozavanje komunikacije na nivo petogodišnjeg deteta koje crta cvetiće i šalje sličice.

• Ponavljajući obrasci ponašanja: Ograničeni interesi i ponavljajući obrasci ponašanja su česti kod osoba sa autizmom. To može uključivati ponavljanje reči ili pokrete, izbegavanje promena rutine ili intenzivno interesovanje za specifične teme.

– Zavisnost od interneta i medija predstavlja upravo to – ponavljajući obrazac ponašanja. Interesi su takođe ograničeni a zavisniku posebno smeta promena rutine (bude se sa mobilnim u ruci, idu na spavanje sa mobilnim i slušalicama, ne ispuštaju ga u toku dana – u prevozu, na poslu, u razgovoru sa prijateljima). Takođe, pokazuju interesovanje za specifične teme kao što su omiljene stranice ili influenseri (ličnosti koje im se posebno dopadaju i koje vrše uticaj); na tim stranicama ,,borave,, i ,,druže se,, sa tim ljudima i temama koje oni prezentuju slušajući svakodnevno priče koje im oni pričaju (baš kao u detinjstvu).

Sve ukazuje na to da se granice između zvanične dijagnoze autizma i psihosinteze modernog čoveka ogrezlog u internet svet polako brišu. Linija više nije jasna a čovečanstvo svakim danom zalazi sve dublje u svet slika, zaboravljajući i zapostavljajući sve (do sada) stečene jezičke veštine: moć izražavanja, učtivnog govora, sastavljanja kompleksnih rečenica, pisanje eseja i sastava, čitanje knjiga, učestvovanje na festivalima i književnim večerima, diskutovanje o sadržaju knjige, razvijanje svojih kognitivnih i intelektualnih sposobnosti, razvijanje mašte, opuštanje, vežbanje strpljenja i koncentracije… Ili jednostavno, uživajući u dobroj knjizi, proputovati zajedno sa likovima, opustiti se, saznati nešto novo, obogatiti svoj rečnik i napraviti pauzu od životne vreve!

Nek nam je sa srećom u novom ,,slikovitom,, svetu.