1) Pišemo samo za sebe – pišemo zato što volimo da pišemo, pišemo zato što rado zapisujemo naše misli i svakodnevne aktivnosti (veliki broj ljudi vodi dnevnik) a neki, neki pišu jer je terapeutsko pisanje postalo moda. Zapisuju sve što ih muči a zatim, zatim ili pocepaju ili spale papir; pisanje kao katarza i čišćenje duše. Kakvo god bilo – da li samo iz zadovoljstva ili kao terapija, pisanje oslobađa i sadrži plemenitu notu u sebi.
2) Pišemo za širu publiku – što znači da naša pisana putešestvija objavljujemo; i eksponiramo se; i izlažemo kritici – i pohvalama; i stojimo iza svog dela. Pišemo knjige, tekstove za svoj blog ili za internet stranice. U svakom slučaju, izašli smo iz svoje čaure i iz pisanja samo za sebe – iz pisanja radi pisanja i otisnuli se u svet.
3) Pišemo za nalogodavca što znači za račun neke firme ili naručioca. U ovo pisanje spadaju copywriting, ghoastwriting, reklamni tekstovi, slogani itd. Ovo pisanje ne ostavlja autoru puno slobode, ni relevantno sa brojem reči a još manje što se tiče teme, vremenski rokovi za primopredaju su često tesni, reči koje se koriste su podređene pretraživačima, sve u svemu, ciljno i namenski.
4) Pišemo za novine i časopise: u ovu kategoriju spadaju novinarski tekstovi – bilo za pisanu bilo za elektronsku štampu. Iako je tematika često predodređena, autor ima određeni stepen slobode relevantno sa sadržajem.
5) Pišemo tekstove za određenu (užu) socijalnu podgrupu: to su ciljano pisani tekstovi a teme obuhvataju sve naučne i životne aspekte: tekstovi za udžbenike i specijalizovane internet stranice kao i tehnički tekstovi namenjeni naučnoj zajednici; zatim tekstovi za nešto širu publiku a tiču se lepote, zdravlja, moderne psihologije, duhovnog razvoja, umetnosti, trendova i sl. U ovim tekstovima, određena socijalna podgrupa (interesenti) dobija za nju relevantne informacije: naučne definicije, analize, istraživanja, statističke podatke o npr. zdravlju, namirnicama i sl. ili se poziva na neku akciju (uz pomoć koje će uneti željene promene u svoj život; npr. tekstovi na temu lepote i mršavljenja ili ličnog razvoja).
6) Pišemo za decu: knjige za decu – priče, bajke, basne, bojanke, materijali za učenje / priručnici uz pomoć kojih deca mogu lakše savladati gradivo.
7) Pišemo za obrazovne institucije – za đake i studente: udžbenici, skripte, naučni i istraživački radovi, analize.
8) Pišemo za druge umetnike: scenarije za pozorišne predstave i filmove, dijaloge za reklame, najave, objave, sadržaj / opis / prezentacija izložbi i kulturnih dešavanja.
Čitaj. Čitaj. Čitaj. Nemoj čitati samo jednu vrstu knjiga. Čitaj različite knjige od raznih autora tako da razviješ različite stilove.
Robert Lawrence Stine
