1. Dišite
Ponašanje drugih ljudi ne možete kontrolisati – a ni promeniti. Ono na šta možete uticati jeste vaša reakcija na događaje oko vas. Dišite duboko i smireno. Metoda koju je naša profesorka psihologije uvek preporučivala jeste brojanje do 10 uz duboko disanje (ako to naravno okolnosti u datom momentu dozvoljavaju). Brojte do deset i dišite PRE nego što odreagujete i pre nego što bilo šta kažete. Ova tehnika će usporiti ili odložiti (ili čak i potpuno neutralisati) iskonski nagon ljudskih bića da reaguju ili borbom ili bekstvom. Umesto toga, na smiren način pokušajte da rešite konflikt na najkonstruktivniji mogući način.
2. Ne primajte uvrede lično
Uvrede i grubo ponašanje su samo odraz (ne)kulture vašeg sagovornika. Govore dosta o njemu, najčešće nemaju nikakve veze sa vama a vi ih jednostavno možete uzeti u obzir kao upozorenje i orijentir za buduće dijaloge / saradnju sa dotičnom osobom; znači da li ćete i u budućnosti sarađivati i ako da, na koji način ćete se ophoditi, da li je vreme da se distancirate, požalite nadležnom, preduzmete neke mere zaštite.
3. Oslobodite se ideala, idealizovanja i praznih očekivanja
Naravno da su vas roditelji lepo vaspitali i naravno da ste kulturni, fini i imate manire… Ali to ne znači da su i svi ostali oko vas takvi… To što je antilopa fina i ne jede lava, ne znači da lav neće pokušati da je pojede…
4. Odrastite
Podsetite se zašto ste tu i koji vam je cilj. Da li je to jednostavno zarada, sticanje radnog iskustva, možda odskočna daska za neko bolje radno mesto? Niste u obdaništu i ne igrate se u pesku sa ostalom decom; kao što sledi, vaš posao nije da steknete ‚‚drugare‚‚ i da se lepo provodite. Odradite svoj posao, fokusirajte se na radne zadatke, ispunite vaše ugovorne obaveze, prihvatite da vas neke kolege ne simpatišu i, idite kući vašoj porodici i prijateljima – tamo gde ste voljeni i prihvaćeni.
5. Naviknite se na pauze i zahtevajte ih!
Ćutanje je ok. Odsustvo komunikacije je ok (koncentracija je i inače bolja kada su ljudi fokusirani na rad – a ne jedni na druge). Ako vam smeta konstantno brbljanje kolega – izrazite na lep način svoje negodovanje. Ako vam posle nekog pitanja, predloga ili primedbe treba pauza da razmislite – zatražite je. Niste u obavezi da konstantno ‚‚uskačete‚‚ u svaki dijalog, u svaku burnu diskusiju, u svaki konflikt. To što radite tu ne znači da visite na čiviluku svakom frustriranom ili usamljenom službeniku koji bi da zapodene razgovor ili još gore, svađu. Još jedna od mogućnosti jeste da je nekim ljudima jednostavno dosadno na poslu – ili rade posao koji ne vole ili se jednostavno ‚‚izvlače‚‚ i gledaju kako da im prođe vreme pa započinju raznorazne diskusije a u cilju dokazivanja kako im je ‚‚stalo do posla‚‚ i kako ‚‚žučno reaguju‚‚ i ‚‚bore se za ciljeve kompanije‚‚. Ne nasedajte.
6. Nađite saveznike
Budite selektivno druželjubivi i saosećajni – prema ljudima koji su to zaslužili, koje cenite i poštujete i koji su u praksi (a ne na rečima) pokazali da vrede. Okružite se takvim kolegama, pokušajte (koliko je to moguće) da radite isključivo sa njima; u prevodu: grupišite se – manje su šanse da će vas iko napasti ili pokušati da vas uvuče u raznorazne konfliktne i stresne situacije.
7. Uzrok napada
Podsetite sebe da kada vas drugi napadaju, bezrazložno kritikuju ili vređaju – to najčešće nema nikakve veze ni sa poslom a ni sa vama lično; radi se o nekim njihovim unutrašnjim frustracijama, teškom periodu kroz koji prolaze a često ima veze i sa niskim motivima – kao što su ljubomora, zavist, zloba.
8. Spremajte se za posao
Svakog jutra, PRE nego što krenete na posao, obavite svoje male ‚‚jutarnje rituale‚‚ (koji god da su) i pobrinite se da na posao dolazite smireni. Ako treba, idite ranije na spavanje i potrudite se da prikupite dovoljno energije za dan koji sledi. Na taj način, smanjuju se šanse da (odmorni i smireni) upadnete u bilo kakav konflikt, da odreagujete burno ili da kažete nešto zbog čega ćete kasnije zažaliti.
9. Trik od ‚‚Godinu dana‚‚
U momentu kada jarko želite da nekom ‚‚dokažete‚‚ nešto ili da mu ‚‚odbrusite‚‚ ili da ‚‚ispravite‚‚ stvari (ili još gore – promenite ljude), upitajte se da li će ta situacija biti važna u vašem životu nakon godinu dana? Najčešće neće biti bitna ni posle mesec dana (a možda čak i u toku iste nedelje); čemu onda narušavanje sopstvenog zdravlja i nerviranje zbog određene situacije, osobe, odluke, projekta…. (listu nastavite sami).
10. Potražite pomoć
Izađite iz uloge žrtve, ‚‚dobročinitelja‚‚, osobe koja uvek ‚‚pomaže‚‚ svima, ‚‚priskače‚‚ rešava tuđe probleme, smiruje situaciju i podmeće leđa. Najverovatnije je da vam niko neće reći hvala za to – a samo ćete sebe izložiti neprijatnostima. Obratite se nadležnim službama – sigurno postoje – bilo u okviru firme bilo onima koje su za to zadužene, predočite im probleme, pošaljite dopis nadležnima, obavestite ostale kolege i ako su konflikti učestali i situacija otišla predaleko, predočite kolektivu kako stvari stoje – na sastanku ili na sednici.
11. Tehnika ogledala
Kolegama koji vole da se upuštaju u rasprave – vratite loptu; jednostavno im kažite da nemate vremena za konflikte, za dramu, za viku, dreku, patnju, da to nije vaš stil, da vam pretpostavljeni dolaze u kontrolu, da je neophodno izvršiti radne zadatke, završiti projekat, obaviti predviđeno itd. Okrenite im ogledalo i uputite ih – na njih same (jer u krajnjem slučaju – problem i jeste u njima); pogledajte ih pravo u oči – smireno; ne skrećite pogled; ispravite ramena; nek je glas smiren; u slučaju potrebe – ispružite ruku i napravite ‚‚znak stop‚‚ ispred njih; predočite im da takvo ponašanje nije prihvatljivo (čak i tim rečima konkretno: ‚‚Ovakvo ponašanje nije prihvatljivo‚‚ ili ‚‚Ne prihvatam ovakvo ponašanje‚‚); uvek kritikujte ponašanje – nikad osobu (ne koristite pogrdne izraze i nemojte ih ‚‚okarakterisati‚‚ (znači bez uvreda na račun inteligencije, ličnosti i sl.); podsetite ih da se nalaze na radnom mestu; podsetite ih na radne zadatke koji moraju biti obavljeni (do kraja dana, nedelje, meseca itd.); da gube vreme (i njihovo i vaše); upitajte ih da li je to namerno (u nekim slučajevima jeste – istražite razloge da li vas namerno sabotiraju i ‚‚koče‚‚ a da bi vas kasnije predstavili kao nekomententnog / nesposobnog za obavljanje radnih zadataka – i to je upravo jedan od razloga zašto je važno uvek ostati smiren i ‚‚osluškivati‚‚ šta se krije iza ‚‚napada‚‚ – da li je napad zaista napad ili neka strategija koja vodi u mobing i zlostavljanje). U slučaju da je situacija otišla predaleko i da druga strana ne reaguje na upozorenja – potrudite se da imate svedoke u toku razgovora i da ne budete sami. Ako to nije moguće – udaljite se iz prostorije; isto kao što druga strana ‚‚ima pravo da viče‚‚ i vi imate pravo da odete kada vam način komunikacije ne odgovara. Niste vezani – ustanite, udaljite se i sačuvajte svoje zdravlje i svoj integritet.
12. Opuštanje posle posla
Usvojite neku od tehnika opuštanja; šta je to što vam prija morate otkriti sami – neki ljudi se opuštaju baveći se sportom, neki vole pasivne oblike fizičke aktivnosti (pilates, joga), neki meditiraju, čitaju omiljeno štivo, bave se ručnim radom, humanitarnim aktivnostima, uživaju u društvu svog psa ili mačke, šetaju… Izbegavajte međutim preterano ‚‚uživanje‚‚ posle posla a u smislu prevelikih količina hrane, alkohola, cigareta i sl. Neće nadomestiti ‚‚prazninu‚‚ koju eventualno osećate niti će izmeniti postojeću situaciju.
13. Nakon opuštanja – oTpuštanje
Otpustite – otpustite od sebe sve što vam ne treba i sve što vam izaziva stres. Naučite neku od tehnika samokontrole / kontrole misli (to je onaj unutrašnji dijalog u našoj glavi koji konstantno ‚‚preživljava‚‚ prošle događaje, planira buduće i ne dozvoljava nam da uživamo u sadašnjem trenutku). Odaberite knjigu, kurs ili učenje koje vam odgovara i naučite da se fokusirate na sebe; nije sebično. Jer samo kada ste fizički i psihički zdravi možete se zaista i (mirno) suočiti sa poteškoćama.
14. Prioriteti
Odvratite misli od posla, problema sa kolegama, od neprijatnih situacija koje ste u toku dana doživeli. Šta je za vas na prvom mestu? Pretpostavljam zdravlje a zatim i zdravlje vaših najmilijih, porodica pa prijatelji, kvalitet života, finansije itd. Podsetite sebe na činjenicu da svaki put kada vam misli odlutaju i vi ste i dalje na poslu (iako fizički kod kuće) – vaša porodica je na gubitku jer ste praktično ‚‚odsutni‚‚. A i ne postoji firma na svetu koja vas plaća da radite 24 h dnevno. Pa zašto ste onda konstantno u mislima na poslu? Niste plaćeni za to. Ako već imate vremena na pretek, bavite se uzgrednom delatnošću ili radite nešto kreativno – nešto što će doprineti vašem fizičkom i psihičkom zdravlju.
15. Spoznaja
Statističke analize pokazuju da moderan čovek u toku svog života promeni u proseku 9 puta svoje radno mesto – pa čak i zanimanje. Predočite sebi ovu činjenicu; ako je radno mesto stresno, ako dolazi do čestih konflikata, ako kolege nisu ‚‚vaš nivo‚‚ i ako vam posao kao posao ne odgovara – i možete bolje, pa Bože moj… Nećete biti ni prvi ni poslednji koji se prekvalifikovao ili promenio radno mesto. Tražite šta vam odgovara i borite se – za svoje zdravlje, za svoje finansije i za poslovne uspehe. Niko to neće učiniti umesto vas.
