Ko je naš napadač? Kako izgleda(ju) napad(i)? Zašto nas napadaju? Koje su posledice mobinga
Ko je napadač?
Radi se najčešće o osobi koja je impulsivna, ima istorijat nasilničkog ponašanja, eksplozivne je prirode, dešava se da koristi alkohol i / ili droge. Takođe, poseduje i neke od sledećih karakteristika: odsustvo empatije, inteligencija snižena, neuropsihološka oštećenja, paranoidna, narcisoidna i druga psihička oboljenja.
Koji aspekte napadač pokušava da ugrozi?
U skladu sa teorijom Leymann-a (1996.), napadač ‚‚udara‚‚ na mogućnost adekvatne komunikacije, na održavanje socijalnih odnosa, na naš ugled, na sam kvalitet rada i na zdravlje žrtve.
Kako nas napadaju?
– kao i svaki napad, i ovaj počinje malim koracima
– napadač ‚‚opipava‚‚ teren, gleda dokle može da ide
– procenjuje žrtvu (ima li ‚‚saveznike‚‚, da li je već stekla ugled u firmi, da li će neko stati u njenu zaštitu, koliko je psihički stabilna, ima li slabe tačke)
– bira momente za napad: neke žrtve su labilnije kada su preopterećene poslom, neke dok su same u kancelariji, neke dok npr. govore pred velikim brojem ljudi ili se spremaju za važan projekat / prezentaciju; u skladu sa slabim tačkama žrtve, napadač bira i momenat
– najčešće će početi da napadaju sitnim komentarima, zajedljivim, ironičnim, uzgrednim
– napadi počinju da bivaju sve jači i jači, mogu prerasti i u fizičke (guranje, češanje o telo žrtve, sitni udarci, bacanje predmeta u pravcu žrtve, unošenje u lice, bacanje stvari / garderobe / predmeta koji pripadaju žrtvi, pravljenje nereda na njenom radnom stolu, ostavljanje podrugljivih poruka, uništavanje važnih spisa itd.)
– pasivna agresija: napadi mogu biti i neverbalni – nasilnik ignoriše žrtvu, ne javlja joj se u prolazu, prevrće očima dok žrtva govori, krevelji se, pravi grimase, okreće joj leđa, imitira je, ruga se i sl.
– na svaku reakciju žrtve sledi kritika kako je ‚‚luda‚‚ kako umišlja i kako je sve to ‚‚u njenoj glavi‚‚
– u cilju da potvrdi žrtvi da je ‚‚mentalno obolela‚‚ i da nikakvog zlostavljanja tu nema, napadač će se neretko udružiti sa njemu sličnim; u prevodu: dovešće ‚‚pojačanje‚‚ da bi žrtvu ubedio kako je sve to plod njene mašte
– napadač cilja na intelekt, na integritet i na zdrav razum žrtve
– napadač udara na kredibilitet i radnu sposobnost žrtve: spletkari, podmeće nogu, primenjuje razne strategije a u cilju da žrtvu prikaže kao nesposobnu i neadekvatnu za tu poziciju (podmeće pogrešna dokumenta, šalje je na pogrešne radne zadatke, ‚‚umara‚‚ žrtvu tako što je zatrpava nevažnim temama / pozivima / zahtevima, odvraća je od pravog radnog zadatka, onemogućava rad služeći se raznim smicalicama (uklanjanje neophodnih sredstava za rad, sakrivanje ključeva, sitne krađe, falsifikati); često žrtvu ‚‚zaborave‚‚ da pozovu na važan sastanak, drže je izolovanom, uskraćuju joj važne informacije i kontakte
– služi se pretnjama i ucenama: napadač – a nekad i više njih – ubeđuju žrtvu kako joj niko neće poverovati, kako ne može ništa da dokaže, smeju joj se u lice, govore joj kako je sama, kako su svi protiv nje; ciljaju na uništenje psihe, samopouzdanja i na raspad ličnosti
– napadač viče, preti, vređa
– uznemirava žrtvu seksualno, komentariše neprimerno, pokušava ili čak i vrši neželjeni fizički kontak, obećava žrtvi razne beneficije u slučaju da pristane (ako se ‚‚opameti‚‚ pa podlegne njegovim pretnjama), preti joj, ucenjuje je ili je konstantno drži u strahu uz direktne ili indirektne pretnje. Direktne pretnje se tiču npr. otkaza (ako ne uradiš to i to sledi ti otkaz) a indirektne mogu biti u formi nedovršenih rečenica koje ‚‚vise u vazduhu‚‚: ‚‚Ako se sretnemo negde u mraku…‚‚ ili ‚‚Ako potegnem svoje veze nećeš se više nigde zaposliti…‚‚ i sl.
Zašto nas napadaju?
Večito pitanje… Od kako je sveta i veka… ZAŠTO? Nema svako zašto svoje zato. Nekad zlostavljač zlostavlja jednostavno radi uživanja – takva mu je priroda. Nekad napada iz straha, nekad iz zlobe, zavisti, ljubomore…
Neki od najčešćih razloga za napad su sledeći:
– strateški mobing – nema apsolutno nikakve veze sa žrtvom; uzrok je finansijsko stanje u firmi; da li firma uspešno posluje? Da li žrtva predstavlja ‚‚tehnološki višak‚‚? Da li je firma u mogućnosti da svakom zaposlenom isplati odštetu prilikom otpuštanja; ili joj se više isplati da zaposleni ‚‚sami napuste‚‚ radna mesta (na šta će ih naravno neki od članova kompanije putem mobinga primorati). Na ovaj način (putem strateškog mobinga) udaljavaju se i zaposleni koji na neki način ‚‚štrče‚‚, ne uklapaju se ili su iz nekog razloga nepoželjni.
– osećaj ugroženosti: ako napadač smatra da mu žrtva stoji na putu, onemogućava njegov uspeh, predstavlja prepreku za napredak u karijeri (bilo zbog višeg obrazovanja bilo zbog radnih i drugih sposobnosti)
– napad radi napada: neki ljudi vole osećaj dominacije; i ‚‚obeležavaju‚‚ svoju teritoriju – baš kao i neke vrste životinja. U strahu su da ne izgube kontrolu i iz tog razloga kinje i tlače ljude oko sebe – da bi sebi dokazali kako su ‚‚moćni i jaki‚‚. U korenu ovakvog ponašanja kriju se slabost i strah. Za žrtvu mobinga međutim, posledice su iste bez obzira na uzrok i bez obzira na to da li zlostavljač ima ili nema ‚‚razlog‚‚ (razlozi se najčešće kriju u (traumatičnom) detinjstvu i žrtva nije u mogućnosti – a ni u obavezi, da se bavi psihoanalizom napadača).
– ljubomora, zavist, zloba: mogu predstavljati okidač za napad. U nečemu je žrtva bolja od napadača, ističe se po nečemu ili napadač jednostavno smatra da je u goroj poziciji od žrtve (manje sposoban, manje obrazovan, nedovoljno uspešan, nedovoljno ili nepopularan itd.)
– stečeno ponašanje: stečenim ponašanjem se smatra ono ponašanje koje čovek u toku života nauči (znači nije genetski urođeno). Kao što sledi, neki ljudi su jednostavno naučili da dobijaju neophodnu pažnju tako što će ‚‚bockati‚‚ nekoga i izazivati negativne reakcije. Da li su bili zapostavljeni u detinjstvu, da li su njihovi roditelji krivi za ovakvu vrstu ponašanja – to je već pitanje za psihologe. Ono što međutim žrtva doživljava i proživljava -jeste mobing: napadač je konstantno maltretira, napada verbalno (nekad čak i fizički – guranjem, češanjem o telo žrtve i sl.), komentariše ironično, brblja neprestano i ometa je u radu, pravi buku, ogovara kolege i na sve načine pokušava da i žrtvu ‚‚uvuče‚‚ u svoj vrtlog nezadovoljstva i frustracije. Kada se žrtva odupre, obično slede burne / eksplozivne reakcije. Ove osobe često nisu svesne da vrše zlostavljanje.
– napetost u timu: u slučaju da su zaposleni koji rade u kolektivu frustrirani ili preopterećeni poslom i stresom, međusobno, nekad čak i prećutno, biraju ‚‚žrtveno jagnje‚‚ na kojem će iskaliti svoj bes i isprazniti negativnu energiju
Posledice mobinga
Mobing utiče ne samo na psihičko i fizičko zdravlje već i na ostale životne aspekte (porodica, socijalni aspekt, nastavak karijere, finansije itd.). Posledice mobinga mogu biti dugotrajne – u zavisnosti od same strukture ličnosti, podrške koju ima (ili nema), pružene pomoći itd. Oporavak, nažalost, nekada traje čak i do nekoliko godina. Najčešći simptomi koje žrtva preživljava su sledeći:
– psihički poremećaji kao što su depresija, anksioznost, napadi panike, depersonalizacija (žrtva ne oseća više svoje ‚‚ja‚‚ kao svoje, dolazi praktično do ‚‚raspada ličnosti‚‚), apatija, nedostatak samopoštovanja, smanjena kreativnost, nedostatak energije, gubitak volje.
– psihosomatski poremećaji: variraju počev od najblažih kao što su glavobolja i poremećaji varenja pa sve do poremećaja sna, vrtoglavice, kratkog daha, ubrzanog lupanja srca, iritacije kože i sl. U ekstremnim slučajevima, žrtve mobinga i same mogu postati agresivne (prema drugima) ili čak i dići ruku na sebe.
– poremećaji povezani sa unošenjem hrane i tečnosti: anoreksija ili prejedanje, preterana upotreba alkohola i sl.
– smetnje u društvenom životu žrtve: samopouzdanje je poljuljano, dovodi u pitanje svoje uloge u porodici, među prijateljima i kao rezultat toga dolazi do povlačenja u sebe.
– finansijske posledice: žrtva će u većini slučajeva otići sa tog radnog mesta i kao što sledi – barem neko vreme ostati bez posla. To znači da će biti i ekonomski oslabljena. U slučaju da dođe do pokretanja sudskog postupka, troškovi će se samo uvećavati – a ishod je neizvestan (mobing je u većini slučajeva teško dokazati a nasilnik često ima svoje ‚‚pomagače‚‚ koji mu drže stranu, lažno svedoče, nabeđuju žrtvu da je sve umislila i sl. ).
– eventualni troškovi lečenja (lekar, psiholog, psihoterapija i sl.); lečenje je obično dugotrajno a žrtva se postepeno oporavlja i ‚‚sklapa‚‚ svoju ličnost; taj proces traje nekada i po nekoliko godina.
