Kada se predviđa kraj krize; koji ekonomski, statistički, psihološki i ostali relevantni faktori predviđaju i najavljuju boljitak; ko vrši uticaj i sprovodi intervencije u društvenoj zajednici i zašto je pogrešno ubeđenje da se događaji ređaju (pravo)linijski jedan za drugim; šta znači ciklično ponavljanje kriza i kada se jedan sistem urušava.
Sistem
U ekonomiji postoji fenomen koji se zove ‚‚tačka pucanja‚‚ sistema; ona predstavlja jedan prelomni trenutak u kojem se sistem nalazi korak pred raspad, kada su ljudi, znači – članovi društvene zajednice, dovedeni na ivicu egzistencije ili im je ista ozbiljno ugrožena / nisu više u mogućnosti da prežive / opstanu pa se odlučuju na radikalne mere tako što reaguju podizanjem revolucije, demonstracijama, pobunom, demoliranjem ulica i gradova… Tu tačku pucanja ekonomisti precizno obračunavaju, znaju tačno koliko treba da opadne BND (bruto nacionalni dohodak), kolika treba da bude stopa nezaposlenosti a kolika inflacija… Da do te tačke ne bi došlo (a retko dolazi), interveniše država tako što PRE nego što do ‚‚pucanja‚‚ dođe, ‚‚ubrizgava‚‚ kapital na tržište i ne dozvoljava da ekonomija jedne zemlje opadne u tolikoj meri da će se to usmeriti protiv samog sistema. U ovoj teoriji nema ničeg čudnog – sam sistem se bori za preživljavanje i opstanak; ne želi da uništava samog sebe; i ne, ovaj metod nije ni po čemu ‚‚human‚‚ – jednostavno je usmeren na samoodržanje – samog sistema.
Statistika
Statistički, gledano unazad, otprilike na svakih 10-tak godina dođe do jedne ozbiljnije ekonomske krize; ona obično potraje nekoliko godina a zatim sledi period uspona i razvoja; pa sve do nove krize.
Kao što sledi, od prošle krize 2009. godine je prošlo otprilike 10-tak godina i sada živimo u ovoj krizi koja će dostići svoj vrhunac (i kraj) onda kada se ta tačka u ekonomiji približi tački raspada sistema.
Vreme
Veliki broj ljudi misli da su događaji oko nas ‚‚linearni‚‚ što znači da se kreću od tačke A ka tački B i to jednom pravom linijom koja ide ‚‚negde u budućnost‚‚. Događaji su međutim ciklični – kreću se u krugovima i ponavljaju (baš kao i krize). A mi se zajedno sa njima, vrtimo u krug… I to nije nikakva teorija zavere već najobičnija statistika – koja se uči na većini fakulteta i to još na 1. godini… Ekonomisti su otišli čak i korak dalje i razvili granu koja se naziva Periodika kriza i proučava upravo ovo ciklično ponavljanje istih; ona kaže da krize u 20. – 21. veku traju obično oko 10-15 godina a u najgorem slučaju čak i do 50.
Mediji
Što se tiče samog predstavljanja krize u medijima – mediji kao mediji, prate tokove i izveštavaju analogno. Znak da polako izlazimo iz krize (bilo zdravstvene bilo ekonomske – a povezane su), biće pojavljivanje ostalih tema u vestima (a ne samo onih vezanih za krizu). Izveštavanje će (ponovo) biti objektivno, suzdržano i uravnoteženo uz prisustvo svih rubrika vezanih za razne životne aspekte i događaje dok će razgovori o krizi polako jenjavati i padati u zaborav.
Psihologija
Sledeći indikator izlaza iz krize jeste sam ‚‚osećaj‚‚ u vazduhu – ili, prevedeno na razumljiv jezik: tendencija građana da troše, ulažu, vrše transakcije, putuju, kupuju nekretnine – znači onaj ‚‚normalan‚‚ tok na tržištu kada se tržište kreće (a ne stagnira). Ovaj ‚‚osećaj‚‚ se i verbalizuje i čućete od svojih članova porodice, prijatelja, saradnika, da su ponovo počeli da planiraju putovanja ili neku veliku kupovinu, renoviranje, investiciju, otvaranje nove radnje, kancelarije i sl. Psihologija ovaj ‚‚osećaj‚‚ (ili tendenciju) proučava u domenu socijalne psihologije koja se bavi psihologijom mase (ili psihologijom ‚‚krda‚‚) gde pojedinac – znači individua, gubi svoje jedinstvene karakteristike utapajući se u masu, prateći je i krećući se u pravcu u kojem se i ona kreće. Pojednostavljeno: kad se veliki broj članova jedne društvene zajednice oseti ‚‚sigurno‚‚ i počne da troši, i ostali počinju da ih prate i da se ponašaju na isti način. Narod to naziva ‚‚Kud svi Turci tu i mali Mujo‚‚.
Država
Izlaz iz krize ‚‚najavljuje‚‚ uvođenje novih mera a u cilju smanjenja nezaposlenosti i pomoći socijalno ugroženima; sprovode se programi za razvoj i podršku malim privrednicima; unapređuju se proizvodnja, poljoprivreda, turizam, izvoz; odobravaju se bespovratna sredstva i povoljni krediti; organizuju se sajmovi, kongresi, simpozijumi i tržište polako počinje da se otvara.
Ekonomija
Ekonomisti su podeljeni na dva tabora – u prvom se nalaze oni koji smatraju da u vremenima krize ne treba raditi ništa jer kriza jednostavno ‚‚pročisti‚‚ sistem, prohuji kao vihor a zatim dolazi do uspona i napretka.
Druga grupa smatra da je intervencija države neophodna; za njih, kriza označava poremećaj u sistemu koji je iz nekog razloga ‚‚ispao iz šina‚‚ i izgubio moć da održava svoj balans.
U slučaju da druga grupa prevlada i da ipak dođe do intervencije, sama intervencija će i najaviti izlaz iz krize; u slučaju da pravila postavlja prva grupa koja se protivi bilo kakvim merama – kriza će proći sama od sebe onda kada se sistem samoreguliše i ponovno uspostavi svoju ‚‚homeostazu‚‚.
Etika
Svaka kriza je na prvom mestu kriza morala a tek zatim i ekonomska. Kako će se neko ponašati u kriznim vremenima, da li će gledati da ‚‚ugrabi‚‚ za sebe ili će pomagati i drugima – zavisi od stupnja moralnog razvoja na kojem se nalazi. U skladu sa Kohlbergovom teorijom moralnog razvoja, samo mali procenat ljudi ima razvijenu empatiju i ponaša se u skladu sa opštim moralnim načelima a samo ponašanje im nije zasnovano na egoizmu, ne robuju pravilima, autoritetima, odobravanju i divljenju drugih. Kao što sledi – kraj krize u društvu označiće i veći stepen demokratije, ravnomerne raspodele dobara, jednakih šansi za sve članove društvene zajednice, poštovanja i sprovođenja zakona i sve u svemu, opšte dobrobiti (a ne samo za privilegovane ili za one koji su se ‚‚snašli‚‚). Naš profesor Socijalne politike je uvek govorio: ako zaista želite da vidite u kojoj meri je društvena zajednica u krizi, pogledajte u kakvom stanju se nalaze njeni najslabiji članovi: deca, samohrane majke, osobe sa posebnim potrebama, bolesni, beskućnici, napuštene životinje… Kada se pozicija ovih socijalnih grupa popravi i iste počnu da žive dostojanstveno uživajući svoja prava, to će biti još jedan ‚‚predznak‚‚ nadolazećeg prosperiteta.
Sociologija
Kao idealno rešenje za izlaz iz krize predstavlja neka vrsta ‚‚kolektivnog ugovora‚‚ koji se često sklapa praktično ‚‚prećutno‚‚; do njega dolazi onda kada se veliki broj ljudi složi da će raditi više a svoj rad manje naplaćivati (ili čak raditi i dobrovoljno) i tako izvući zemlju iz krize. Čovečanstvo se samo u retkim istorijskim momentima udruživalo zarad ‚‚višeg cilja‚‚ i pristajalo na žrtve zarad opšteg dobra. Kao zajednica, još uvek nismo dostigli ovaj nivo svesti – i savesti. Ako ipak dođe do toga da masa počne da radi za opšte dobro (a ne samo svak za sebe), to će biti dobar predznak da je kriza pri kraju.
Minimalizam
Pokret Novog minimalizma je nastao kao odgovor potrošačkom društvu; poziva na ‚‚promišljeni‚‚ način života stavljajući u drugi plan materijalne stvari a naglašavajući značaj međuljudskih odnosa i životnih iskustava. Ističe da je manje više (Less is more)pozivajući nas na jedan racionalan način kupovine i rukovanja novcem i imovinom. U velikom broju zemalja Zapadne Evrope, kao ‚‚rešenje‚‚ za krizu, javio se veliki broj raznih pokreta: počev od minimalizma pa preko Second hand radnji, grupa na internetu u kojima se poklanja sve što nam je nepotrebno (i tako omogućava onima manje privilegovanima da izađu iz krize ili da je barem lakše prebrode); postojanje ovih pokreta predstavlja indikator da je kriza još uvek u toku jer sve dok se novac ne kreće na tržištu, ne vrti i ne menja ruke – do izlaza iz krize neće doći; primenjujući minimalističke metode određene društvene grupacije štede i na dobitku su dok ostali koji rade u proizvodnji, prodaji, ugostiteljstvu, ostaju bez posla i prihoda. Odsustvo ovakvih metoda ‚‚ublažavanja‚‚ krize označava da je kriza pri kraju ili da je prošla.
Nikad se u potpunosti ne možemo pripremiti za ono što dolazi. Možemo se prilagoditi, pri čemu je svako radikalno prilagođavanje kriza samopoštovanja: testiramo sami sebe. Potrebna je značajna samosvest da bi bili u stanju da se suočimo sa drastičnim promenama bez potresa. Eric Hoffer
