Postoje deca koja su agresivna prema roditeljima. A postoji i veliki broj disfunkcionalnih porodica gde je nasiličko ponašanje često prisutno među supružnicima (što takođe utiče na psihu deteta). Moje kolege i ja (defektolozi, psiholozi, pedagozi, socijalni radnici…) smo često žrtve napada psihički obolelih štićenika raznih institucija u kojima radimo. Iz tog razloga, prošli smo relevantnu obuku na fakultetu. Ta obuka sadrži praktična uputstva i tiče se našeg ponašanja i koraka koje je korisno preduzeti u cilju zaštite u toku verbalnog ili fizičkog napada. Prenosim osnovne smernice:
Šta raditi ako je došlo do napada (verbalnog ili fizičkog)?
– ostanite pribrani
– ne vičite, pokušajte da ne povisite glas
– obraćajte se napadaču smirenim tonom
– ono što napadač ‚‚želi‚‚ (ono što mu je cilj), jeste da ‚‚uvuče‚‚ žrtvu u konflikt
Šta kad optužbe koje Vam napadač upućuje nisu logične (npr. pogledaj se na šta ličiš, nisi moderna, ta frizura ti ne stoji, ne umeš da se našminkaš i sl.)
– cilj napada je reakcija žrtve
– napadač želi da se ‚‚isprazni‚‚ i to tako što će ‚‚uvući‚‚ žrtvu u konflikt
– napadač želi da taj konflikt traje sve dok on ne odluči da ga prekine (najčešće dok se ne ‚‚isprazni‚‚, dok mu ne dosadi ili dok mu nešto drugo ne privuče pažnju)
– napadač često želi da ‚‚eksplodira‚‚ i da učini da se žrtva oseća manje vrednom i povređenom
– napadač očekuje reakciju!!! Očekuje da mu se suprotstavite.
– izvedite neočekivan potez: složite se! Recite: da, zaista mi danas frizura i nije nešto. Da, nisam moderna, ljudi se razlikuju; neki su moderni neki ne. Da, zaista bih mogla da se upišem na kurs šminkanja, imaš pravo.
Šta kad ‚‚napadaču‚‚ ne date ono što očekuje (konflikt) nego se složite mirno i staloženo sa svim njegovim nelogičnim tvrdnjama?
– većina napadača iznenadno zaćuti
– neki dožive i manji šok
– neki se razbesne ali ne žele da pokažu (videćete da će se zacrveneti u licu)
– neki napadači napuste momentalno prostoriju i odu na drugo mesto da se ‚‚izduvaju‚‚.
Šta raditi ako je došlo do fizičkog napada i situacija je eskalirala?
– nemojte se upuštati u fizičke konflikte sem ako je neizbežno
– pokušajte da izbegnete fizičku borbu i smanjite rizik od povreda (ali i od psihičkih trauma koje prate ovakve situacije)
– ako je moguće udaljite se, bežite, potražite pomoć, svedoke
– ako ne možete da pobegnete, zbunite napadača da biste dobili na vremenu: psihologija je dokazala da ljudski mozak ne može da se koncentriše na 2 stvari istovremeno. Dograbite neki predmet ili pregršt papira i tresnite ih o pod. To će odvući pažnju napadača a vama dati par sekundi da se udaljite / pozovete u pomoć.
– ako je razgovor moguć, upozorite ga na posledice. Jednostavnim rečima: snosićeš posledice
– koristite ironiju: ‚‚Sad misliš da si jak‚‚ ili ‚‚Sad si pokazao snagu‚‚ ili ‚‚Umeš li bolje da se ponašaš?‚‚
– koliko god je moguće ne pokazujte strah jer strah je jedan od ‚‚ciljeva‚‚ napadača
– gledajte ga u oči; u nekim slučajevima napadačima vizuelni kontakt ‚‚teško pada‚‚ pa prekidaju napad
– promenite temu pribranim glasom (koliko god je to moguće): Nastavićemo ovaj razgovor čim isključim šporet / Izgoreće mi nešto u kuhinji, nastavljamo razgovor malo kasnije / Komšinica dolazi da uzme nešto moram da joj otvorim – a zatim se udaljite.
Ako se ovakve situacije ponavljaju ili ste u strahu da će se ponoviti, trpite bilo kakav vid nasilja, pretnji, ucena, izliva besa i sl., potražite pomoć.
Naša profesorka psihologije je oduvek govorila: žena koja je jednom bila žrtva nasilja ima 50% šansi da postane žrtva i drugi put. Žena koja je već 2 puta bila žrtva nasilja, ima 100% šanse da to i ostane.
U prevodu: ako Vas je neko jednom napao, šanse da će ta osoba ponoviti napad su 50%. Međutim, ako Vas je neko do sada već napao 2 puta, šanse da će uslediti i 3. i 4. napad i da će se nasilje nastaviti su već 100%. To znači da sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je u pitanju agresivnost (postoji kontinuitet) i da ste ‚‚preuzeli‚‚ ulogu žrtve.
Kako izaći iz uloge žrtve?
– potražite stručnu pomoć, posavetujte se sa nekim
– donesite odluku
– verbalizujte svoju odluku (saopštite svojoj prijateljici, majci, nekom od poverenja). Šanse za realizaciju odluke se povećavaju ako je nekom saopštimo i to čak i do 72%.
– pustite najgori mogući scenario da se odigra u Vašoj glavi: šta ako… Šta ako Vas neko toliko povredi da Vam izazove trajne smetnje, teške telesne povrede, trajna oštećenja mozga, vida, sluha…? Kome ćete biti korisni bolesni i nemoćni? Sebi? Svojoj deci? Ko će preuzeti brigu o njima a ko o Vama?
– promenite način razmišljanja: kažite sebi ‚‚Dovoljno sam patila i to mi više ne treba.‚‚
