O motivaciji se danas često govori i kao izraz je dosta popularna na socijalnim mrežama. U procesu rada, kolege i ja se zaista minimalno oslanjamo na tu ‚‚metodu‚‚. Zašto? Zato što motivacija u suštini i nije metoda. Predstavlja urođene (biološke znači) ili stečene pokretačke sile kao što su npr. glad, žeđ, potreba za samopotvrđivanjem, talenat koji nas nagoni na neke radnje i sl. Šta je tačno motivacija možete pročitati na sledećem linku:
Umesto te toliko popularne motivacije, koristimo niz drugih metoda u procesu učenja. Te metode su različite – od pedagoških do kognitivno bihejvorističkih, kreativnih, individualnih / individualizovanih, socijalnih ili psiholoških itd.
Opisaću samo neke koje je moguće primeniti kod kuće:
1 Razgovor. U zavisnosti od uzrasta deteta – porazgovarajte sa njim. Koji su mu budući planovi, šta želi da bude kad poraste, za koje predmete ima afinitete, šta rado uči… I predočite mu da će mu trebati određeni prosek ako želi da se bavi tom i tom profesijom – i kao što sledi, dobre ocene. U prevodu: pojasnite mu ceo proces školovanja, odrastanja, nalaženja posla i uopšte, kako sve to funkcioniše u svetu odraslih i zašto želite da popravi ocene.
2 Dobro raspoloženje / dobra atmosfera u kući. Za svaki vid motivisanosti važno je da se dete dobro oseća dok obavlja određene zadatke. Najbolje je u prijatnoj i zabavnoj atmosferi. Pogrešan pristup bi bio da ‚‚pritisnemo‚‚ dete da uči bez ikakvog ‚‚uvoda‚‚ u učenje – onako, kao grom iz vedra neba. Na poslu, kolege i ja, svako jutro poželimo deci dobrodošlicu sa osmehom, kažemo im direktno, jasno i glasno da su dobrodošli i da se radujemo što su i tog dana u školi, često zatim usledi mali ‚‚uvod‚‚ u smislu kraćeg razgovora (npr. kako su proveli vikend, praznike, da li su bili na nekom izletu, u zoološkom vrtu (šta su tamo videli, koje životinje i sl.)). Tek posle uvoda i dobrodošlice krećemo sa radom.
3 Inicijalna sila. Ako vidite da se dete muči, ne zna odakle da počne ili mu je nešto nejasno, napravite vi 1. korak. I konkretno: započnite (zajedno sa detetom) zadatak iz matematike, napišite (zajedno sa njim) prvih par rečenica za pismeni sastav. Samo počnite; jer kad započnete, korak po korak, sve ide lakše i brže ka cilju. Ovu metodu inače primenjujem i na sebi jer, rad mi predstavlja zadovoljstvo međutim, kada je u pitanju pisanje izveštaja i popunjavanje raznih formulara – tu nikako da se nakanim da obavim i taj papirološki deo posla… Iz tog razloga i zato što znam da mi to teško pada, jednostavno započnem, napravim prvi korak (ispišem npr. 1 formular ili započnem pisanje izveštaja u osnovnim crtama a zatim ‚‚razrađujem‚‚ sve dok ne završim).
4 Lista obaveza. Naučno je dokazano da se šanse za realizaciju nekog zadatka značajno uvećavaju ako ih ispišemo na papiru (a zatim sledimo tu listu i završavamo jedno po jedno). Konkretno (a i iz ličnog iskustva), uvek prvo odradim najteži zadatak sa liste (ujutru na primer ili dok sam odmorna) a zatim za kraj ostavim one lakše i ‚‚zabavnije‚‚. Iskoristite vreme kada je dete odmorno za realizaciju ‚‚teških‚‚ zadataka (vikend, slobodno vreme i sl.).
5 Preusmeravanje (ili: zaobilazno je bliže). Ako postoje (a sigurno postoje) predmeti koje dete rado uči, iskoristite ih da nauči ono što mu je mrsko. U radu sa jednom devojčicom koja ni sa 15 godina još uvek nije govorila nemački, iskoristila sam matematiku koja joj je odlično išla da kroz matematičke zadatke – u hodu znači, rešavajući ih, nauči nove reči. Ovom procesu sam dodavala i zabavne pričice (u suštini matematičke radnje uobličene u slike i crteže) u zavisnosti od godišnjeg doba, aktuelnih praznika, slavlja, rođendana i sl. Na primer: kao ‚‚matematički zadatak‚‚ bila je pričica gde razne životinje slave zajedno novogodišnje praznike, idu kroz borovu šumu pokrivenu snegom, usput se računa i drveće i broj životinja i broj poklona od Deda Mraza i radi i množenje i deljenje dok dete istovremeno izgovara sve te reči na koje ‚‚usput‚‚ (znači kroz tu borovu šumicu) nailazi (jer drugačije ni ne može da reši zadatak ako ne zna na šta se odnosi koja matematička radnja). (Ovaj primer inače predstavlja jednu prilagođenu i pojednostavljenu verziju zbog drugih ograničavajućih faktora u ovom slučaju). Sve u svemu, pustite mašti na volju i upotrebite sve ono za šta dete ima sluha da ga ‚‚prešaltujete‚‚ na ono što mu je manje zabavno (npr. sa jednim autističnim dečakom razvili smo govor kroz muziku i on i dan danas pevuši dok čita nove tekstove i uči nove reči; nek pevuši i nek se raduje, važno je da je progovorio i ostvario komunikaciju – na veliku radost roditelja).
6 Uzor. Budite uzor svom detetu (iako to u njegovim očima već jeste). Približite detetu prednosti dobrih ocena i vrednog rada. Ako dete od roditelja sluša svakodnevno kako im je teško na poslu, kako su kolege neljubazne, kako su malo plaćeni za toliki rad – velika je verovatnoća da će dete ‚‚odlutati‚‚ u neke druge vode – u one isplatljivije (YouTube zvezde, internet poslovi, influenseri, pevači, zabavljači i ostali iz srodnih branši) i da će, kao što sledi, bataliti školu jer od škole ne može da se živi. Koliko god je to moguće, ostavite razgovore o poslu tamo gde im je i mesto – na poslu. I kad zatvorite vrata svog doma, zatvorite vrata i teškoćama koje posao prate (u prevodu: nemojte donositi posao kući). Sa partnerom razgovarajte o temama koje se tiču posla u četiri oka a ne pred decom jer deca ‚‚upijaju‚‚ vaše utiske i imitiraju ponašanje roditelja.
– Zašto deca imitiraju ponašanje roditelja i zašto ste za njih uzor? Deca žele da se dopadnu roditeljima jer na taj način veruju da će zadobiti roditeljsku ljubav (dobra sam / dobar sam = dopadam se roditeljima = vole me). Drugi razlog što ste uzor svom detetu jeste što ste vi u suštini prva odrasla osoba sa kojom dolazi u kontakt, od koje uči praktično sve što će mu kasnije trebati u životu i predstavljate ne samo roditelja već i prijatelja, savetnika, utehu, rame za plakanje i, listu nastavite sami… Treći razlog je što ste vi ‚‚referentna osoba‚‚ – autoritet znači: dete gleda u vas svaki put kad traži odobrenje za bilo šta što želi da uradi ili što je već uradilo, očekuje pohvalu ili grdnju i tu ste da mu date vetar u leđa.
7 Brojanje takođe pomaže kao ‚‚pokretačka‚‚ sila. Neki broje od 3 do 1 (tri, dva, jedan sad!), neki od 5 do 1 a neki od 10 do 1 dajući detetu malo više vremena da započne sa radom.
8 Deca su deca. I imaju pravo na bezbrižno detinjstvo. Kao što je jedan čuveni psiholog jednom rekao ‚‚Igra je posao deteta‚‚. Pustite svoje dete da uživa u svom detinjstvu i po mogućstvu, učite kroz igru. Danas, u doba interneta, možete naći bezbroj ideja za učenje kroz kreativni proces. Pustite mašti na volju i zaigrajte se sa svojim detetom.
9 Izbor. Naučno je dokazano da u procesu obavljanja zadataka, ljudska bića bolje reaguju kada imaju izbor. Šta to tačno znači? Umesto da detetu date ‚‚nalog‚‚ u smislu ‚‚Sad radiš matematiku‚‚, istraživanja su pokazala da će dete radije prihvatiti bilo kakvu aktivnost ako mu date 2-3 opcije da izabere. Npr. Da li želiš da prvo odradiš matematiku ili ćeš sad da pišeš sastav? Ili: hoćeš da radiš domaći iz likovnog pa onda matematiku ili obrnuto? Ili: Ako ti treba pomoć oko matematike hoćeš da pogledamo te zadatke pre ili posle večere? I u ovom slučaju pustite mašti na volju i smislite kreativna pitanja uz 2-3 opcije (ne više od 2-3). Zašto ova metoda daje rezultate? Iz više razloga: niko ne voli (pođite od sebe) da bude u ‚‚mat poziciji‚‚ (znači jedini izbor je npr. matematika i nema druge); sledeće: ljudska bića vole da imaju osećaj kontrole (a kad biramo između 2-3 opcije, taj izbor nam dozvoljava da zadržimo osećaj kontrole); zatim: niko ne želi ‚‚šefa nad glavom‚‚ koji mu stalno nešto zvoca i naređuje (uz mogućnost izbora, dete zadržava ne samo osećaj kontrole već oseća da je roditelj tu, kao odrasla osoba koja želi da konstruktivno pomogne a ne kao neko ko je ‚‚iznad‚‚ njega); i poslednje: dete se oseća zrelije, oseća da mu je roditelj ukazao poverenje tako što mu je pružio mogućnost izbora, oseća da roditelj veruje u njega – da će ono samo napraviti dobar izbor (iako je u suštini sve dobar izbor – bilo šta da izabere; jer je sve jedno da li će prvo odraditi matematiku ili pisani sastav).
10 Trik. Da, radi se o jednom triku koji se primenjuje u procesu ‚‚motivisanja‚‚ i ohrabrivanja deteta da izvrši svoje zadatke. Ako znamo da nekom detetu određeni predmet teško pada ili ima strah, averziju itd., obično započinjemo sa lakšim zadacima. Ti zadaci su nekada toliko laki da već unapred znamo da dete može da ih reši. I to u nekim slučajevima čak tako treba i da bude. Dajte svom detetu par lakših zadataka ako ste primetili da ima strah od matematike ili strah od pismenog i sl. Nek reši zadatke. Pohvalite dete. Naglasite mu kako je bilo lako. Nek uvidi i samo da uspeva da reši matematičke zadatke. Nek se oseti zadovoljno i ponosno. A zatim, korak po korak, krenite ka težim zadacima. I videćete (takođe naučno dokazano), da će dete sa ovim poletom i vetrom u leđima (samopouzdanjem) početi bolje da rešava i teže zadatke.
11 Samoostvarujuće predviđanje. Ovo je jedna metoda naučno dokazana u psihologiji. Neću ulaziti u komplikovane definicije (već su mi zamerili na dužini tekstova), opisaću ovu metodu kao pozitivna očekivanja koja vode do boljih rezultata. Znači očekujte nešto bolje od svog deteta; ophodite se prema njemu kao da ima mogućnosti da savlada više. I rezultati će uslediti u praksi.
12 Sistem nagrađivanja i kažnjavanja. Iako dosta kritikovan, veliki broj roditelja i dalje primenjuje ovaj sistem koji naučno ne spada u motivaciju već predstavlja Podsticaj (Podsticaj (N. Rot) predstavlja nagrade i pohvale koje oživljavaju motive i konkretno, za društvenim priznanjem). Nepotrebno je navesti da veliki broj dece danas uživa i te kako nezdrave ‚‚nagrade‚‚ (slatkiši, igrice, mobilni, gledanje televizije i sl.). Sem što su nezdrave, ovakve nagrade stvaraju lošu naviku kod deteta a to je da svaki put kad nešto odradi – očekuje i nagradu. A svi znamo da u svetu odraslih to tako ne funkcioniše. Iz tog razloga, nek nagrada bude lepa reč, pohvala, zagrljaj, opušteni razgovor, zajedničke aktivnosti, sve u svemu, više kvalitetnog vremena sa detetom.
13 Navike. Već smo dosta rekli o motivaciji i jedna od moćnih metoda za motivisanje u realizaciji raznih zadataka jeste navika. Korisno je povezati je sa određenim vremenskim terminom. Na primer: svako veče od 18:00-19:00 h rade se domaći zadaci. Bili motivisani ili ne, imali volje, želje, bili raspoloženi ili ne i sl. U prevodu: ignorisati sve navedeno o motivima i motivaciji (veliki broj uspešnih ljudi upravo to i radi) i jednostavno uvesti detetu program rada. Ovu metodu možemo još i nazvati ‚‚Zašto komplikovano kad može jednostavno‚‚ (umesto diskusija nadugačko i naširoko o tome ko je danas motivisan za matematiku a ko nije, kakva je atmosfera u vazduhu, da li je vreme sunčano ili tmurno pa nam je i psihologija u padu – jednostavno sesti u 18:00 h i odraditi zadatke).
14 Uticaj sredine. Eksperimenti socijalne psihologije su odavno dokazali da je uticaj sredine jači od bilo kakve unutrašnje motivacije, snage volje, odlučnosti, namere i sl. Ti eksperimenti su vršeni na socijalnim grupama (na živim ljudima znači – u nekima sam i ja još kao studentkinja učestvovala) i u njima se dokazuje koliki uticaj ima grupa u kojoj se individua nalazi. Kako ovo primeniti u praksi? Ako dete nije dovoljno ‚‚motivisano‚‚ da samo uči ili ga je ‚‚povuklo loše društvo‚‚, nije zgoreg promeniti okruženje i smestiti dete među bolje đake, među one drugare koji se bolje fokusiraju na svoje obaveze, koji na vreme izvršavaju zadatke i sl.
15 Uzori. I ponovo uzori. Deca, kao što znamo, imaju svoje uzore. Prvi uzor ste im vi – roditelji. Ako želite da Vaše dete više čita, držite češće knjigu u ruci. Ako želite da se manje igra na mobilnom, ostavite svoj mobilni po strani.
16 I ponovo uzori. Umesto popularnih pevača, influensera i ostalih YouTube zvezda, odgledajte zajedno sa detetom neki intervju ili dokumentarni film o nekom poznatom piscu, psihologu, inženjeru, naučniku (a ima ih sigurno) koji su i uspešni i dobro zarađuju. Otvorite vrata jednog drugog sveta Vašem detetu (ako je već počelo da se usmerava ka onim ‚‚manje poželjnim‚‚ uzorima kao što su internet zvezde).
17 Deca rade ono što vide a ne ono što im se kaže da treba da rade. Šta god im pričali i koliko god im govorili, verovatnoća da će iskopirati vaše ponašanje i pratiti Vaše stope na profesionalnom planu ide čak i do 70-75% (ili, što naš narod kaže, iver ne pada daleko od klade). Iz tog razloga, zadovoljni i srećni roditelji = deca motivisana da uče i da postanu kao njihovi roditelji. Roditelji nezadovoljni sobom (svojim poslom, platom, kolegama, životom) = deca koja će negde druge potražiti svoj uzor (a najčešće na internetu ili čak i na ulici ili u lošem društvu).
18 Umerenost. Ne preterujte sa motivacijom i bilo kakvim usmeravanjem. Bez izliva emocija, pritiska i crnih scenarija za budućnost… Na kraju krajeva, dete će ostvariti ono što može i koliko može i postaće ono što želi pa makar svi mi dubili na glavi. Da ne nabrajam primere ljudi koje su roditelji slali na studije medicine ili matematike dok su oni želeli da upišu likovnu umetnost ili glumu. I da bi udovoljili roditeljima, završili matematiku a zatim i glumu.
19 Struktura obrazovnog sistema i društvene zajednice takva kakva jeste. U školi, isti razred pohađaju deca koja nemaju nikakav talenat za matematiku i ona koja osvajaju prva mesta na matematičkim takmičenjima. U tom istom je razredu su i deca koja divno pišu sastave (i osvajaju nagrade) i ona koja jedva sastavljaju rečenice ali zato slikaju vrhunski. Tu je i par budućih sportista ali i nekoliko administrativnih službenika – osrednjih đaka koji su međutim sasvim srećni i zadovoljni svojim osrednjim ocenama. I biće i u životu srećni da radni vek provedu u nekoj kancelariji kuckajući na kompjuteru. I to je u redu. Jer, šta bismo radili bez svi tih ljudi koji su svaki dan tu za nas, nisu završili fakultet ali obavljaju savesno svoj posao i služe društvenoj zajednici? Kao što sledi, svako ima svoje mesto u društvu i svoje afinitete, želje i snove. Nemojte ih im rušiti.
20 Ako ne ide ne ide. Treba znati kada prestati; i kada odustati. Ako dete želi da postane slikar i forsira umetnost na svakom koraku, postaće slikar. I? Smak sveta? Postavimo sebi pitanje ‚‚Zašto?‚‚. Zašto želim da motivišem svoje dete? Da li mi se ne sviđa njegov izbor? Da li smatram da je moj izbor bolji za njega (a znam veliki broj roditelja koji odlučno tvrde da samo oni (i niko drugi) znaju šta je najbolje za njihovo dete (i čak i rado ulaze u konflikte ako im neko slučajno napomene da dete ima pravo izbora).
Da zaključimo: u procesu motivisanja, uposlite sve moguće ‚‚saveznike‚‚: primenite sve raspoložive pedagoške metode, dodajte inspiraciju i kreativnost, sve to začinite maštovitom igrom i rezultati će sigurno doći.
P.S.
Istinita priča: u Beogradu, u zgradi u kojoj sam odrasla, kućni savet odluči da renovira i promeni poštanske sandučiće. I tako, predsednica kućnog saveta da meni jedan mali ključić i kaže idi Nataša da napraviš novi ključ za tvoju poštu. I krenem ja od Cvetkove pijace čak gore na Bulevaru pa stignem peške sve do Kalenića (i usput pitam jedno 20-tak ljudi ima li negde u blizini neki bravar), da bih na kraju našla jednog jedinog (u krugu od otprilike 10 km). Čovek vredan, ljubazan, nasmejan, drži ponopol u biznisu i to u opsegu od tih 10 km (a možda i više), pretpostavljam da odlično zarađuje i nimalo ne žali što nije završio fakultet… I zato, ako dete ne želi da se ‚‚motiviše‚‚ i hoće u zanatlije ili pevače, zabavljače, šminkere ili umetnike (profesije ‚‚manje popularne‚‚ kod roditelja), biće sigurno zadovoljno što mu se san ostvario i koristiće i društvenoj zajednici! A to su već dobri preduslovi za srećan i ispunjen život!
