…kažu svi. Tako ćete ostvariti vaše ciljeve, tamo je uspeh…
A uspeh, on strpljivo čeka, da napokon uđemo u tu zonu; da nam bude komforno; i udobno; i da se dobro osećamo; da u tim vodama odlično plivamo… Jer tako i samo tako možemo da pružimo kvalitetne usluge našim klijentima i da prosperiramo u poslu.
Da pojasnimo na primeru: pođite od sebe… Koga biste odabrali za poslovanje i saradnju – bez obzira da li se radi o prodavcu, menadžeru, nastavniku, umetniku… Da li biste se pre obratili onom ko se u toj profesiji neprijatno oseća ili je tek uskočio u tu ‚‚nekomfornu‚‚ zonu pa je kao riba na suvom ili biste odabrali nekog ko se u toj ulozi oseća baš kao kod kuće i ima znanje u malom prstu (a sa njim i svu sigurnost i samopouzdanje). Mislim da se odgovor sam nameće…
I upravo to je razlog zašto treba ući u tu zonu. Baš tu, gde je LIČNO VAMA udobno, gde se dobro osećate; u tim vodama u kojima najbolje plivate. Jer te ‚‚vode’’ su upravo one ‚‚vaše’’, to je vaš domet, dotle dosežete i koliko god se upinjali iz petnih žila, verovatno i ne može dalje… Dobra vest je: i to je u redu. I ne samo da je u redu nego je u većini profesija i poželjno a u nekima čak i preduslov za zapošljavanje: da se službenik (koji pruža određene usluge ili prodaje neki proizvod) dobro oseća u svojoj koži, postiže zadato, obavlja uspešno radne zadatke – zadatke koji NE PREVAZILAZE njegove mogućnosti. I ne, nije ‚‚iskoračio u nepoznato’’, nije bačen na teritoriju na kojoj ne može da se orijentiše (a kamoli da postigne radni učinak)… I ako mislite (ili su vas ubedili) da je to premalo – imajte u vidu činjenicu da društvena zajednica funkcioniše (i da cela ljudska vrsta opstaje) upravo zahvaljujući ljudima koji DOBRO obavljaju svoj posao. I ne, oni nisu poznati, nisu se proslavili, ne viđate ih na naslovnim stranicama poznatih časopisa, ne zarađuju milione – jednostavno su tu gde jesu, dobri su u tome što rade (ne moraju čak ni biti odlični), predstavljaju jedan od zupčanika koji pokreće društvo i, svet se zahvaljujući njima okreće.
Koliko nam vremena u proseku treba da bismo se osećali ‚‚komforno‚‚ u nekoj profesiji i da bismo stekli neophodno radno iskustvo? Statistika kaže od 5 – 10 godina. Da, toliko treba da se zanat izuči u praksi; jer teorija i praksa NISU isto. I upravo zbog tih 5 godina (minimum) je važno da što češće ulazimo u zonu komfora, da vežbamo, da stičemo radno iskustvo, da komuniciramo sa ljudima i da učimo od kolega.
Kada ćemo znati da smo neki zanat usavršili? Onda kada rutinski obavljamo svoje zadatke; onda kada unapred znamo šta će klijent sledeće da kaže; onda kada smo savladali sve one finese koje se ne uče ni na jednom fakultetu; onda kada mlađe kolege počnu da nas pitaju za savet…
Zašto nas onda stalno ubeđuju da je neophodno da izađemo iz zone komfora i postignemo to nešto ‚‚značajno’’ i veliko i važno i da se proslavimo (i valjda i obogatimo)? Pa zato što im je to u interesu. Kome? Svima. Marketinškoj industriji, kompanijama koje vode socijalne mreže, industriji mode, kozmetike, nakita, aksesoara, industriji life coaching-a. Da, dobro ste pročitali, pokret Ličnog razvoja je INDUSTRIJA. I to ne milionska već industrija koja obrće milijarde. Što više nezadovoljnih, to više klijenata koji traže ‚‚smisao’’ i onaj skriveni talenat koji eto, nikako da se probudi kod njih iako su duboko zagazili u 5. ili čak 6. i 7. deceniju života. I daj da brže bolje upišemo neki kurs i spoznamo svoju ‚‚pravu prirodu„, ostavimo stalan posao (nikad omraženiji nego u današnje vreme), rasturimo porodicu, nađemo novog ‚‚cool’’ partnera, obnovimo garderobu, nabacimo novu šminku i frizuru i napokon, iskoračimo u to toliko željeno nepoznato… Gde nas čekaju uspeh, slava, bogatstvo, harmonija, mir i unutrašnji balans…
Zašto ovaj ‚‚izlazak‚‚ u praksi retko daje rezultate? Zato što se ‚‚iskorak‚‚ tiče budućih događaja koji se još nisu desili (uspeh nas tek čeka tamo negde) i ne znamo kada (i da li) će se desiti (jer… budimo realni). A mi, koliko god krupnim korakom ‚‚iskoračili‚‚ sa sobom vučemo svoje staro JA koje će se i u bilo kojoj novoj situaciji ponašati na potpuno isti način kao i do sada – baš u skladu sa svojim starim navikama. Zato ‚‚iskorak‚‚ retko daje rezultate – zato što se nismo promenili; i zato što svaka promena dolazi iznutra; i bez obzira u kojoj se ‚‚zoni‚‚ nalazili… Nije ‚‚zona‚‚ kriva za naš uspeh ili neuspeh… Uzrok se krije u svakom čoveku – u njegovom karakteru i navikama.
Čemu nas ‚‚uči‚‚ ovaj ‚‚savet‚‚ da iskoračimo iz zone komfora? Uči nas bekstvu (u prirodi je ljudskih bića da reaguju ili borbom ili bekstvom). Da li nas uči kako da se sučimo sa problemima koji trenutno postoje tu – tu gde jesmo, u nekomfornoj zoni? Ne. Uči nas bekstvu; i kaže ‚‚Izađi‚‚. Izađi iz te zone gde se ne osećaš komforno. I uđi u jednu novu, nepoznatu zonu ali uđi takav kakav jesi – sa svim svojim manama i bez ikakvog znanja i veština u rešavanju problema… Dođi sa svojim starim JA; i tako nespreman, neuvežban, bez prethodnog radnog iskustva, često i bez neophodnog znanja i obrazovanja, iskorači u nepoznato… I nadaj se da će u novoj ‚‚zoni‚‚ sve biti bolje.
Nada nije strategija. Rudy Giuliani
