Zablude, predrasude, ubeđenja, slika koju drugi imaju o nama, šta bi bilo realno / logično za očekivati i kako stoje stvari na tržištu rada. Navedene stavke se ne poklapaju uvek, tržište ima svoje zakone a ljudska percepcija je subjektivna (uključujući i moju) i prolazi kroz filtere naših uverenja, iskustava, individualnih karakteristika i jedinstvene psihosinteze…
| Zablude, predrasude, uverenja, očekivanja drugih… | Realno / logično za očekivati… | Situacija na tržištu rada |
| Filolozi su prevodioci | Neki filolozi su prevodioci | Među filolozima ima i prevodilaca |
| Prevodioci su filolozi | Neki prevodioci su filolozi | Među prevodiocima ima i filologa |
| Filolozi su najbolji prevodioci | Među najboljim prevodiocima ima i filologa | Među najboljim prevodiocima ima i filologa i inženjera i ekonomista i mašinaca i građevinaca… |
| Svi filolozi automatski postaju prevodioci | Neki filolozi postaju prevodioci | Neki filolozi će postati prevodioci |
| Da bi neko postao prevodilac mora da bude filolog | U zavisnosti od pravila / zakonodavstva | U nekim zemljama, za sticanje zvanja prevodioca a po završetku filološkog (ili bilo kog drugog fakulteta), zahteva se radno iskustvo (od 3-5 god.), položen ispit (pred komisijom) i preporuke. Zatim se dobija pečat. Radnog iskustva su „pošteđeni„ samo oni koji su završili prevodilački smer (a preporuke i ispit su i dalje obavezna stavka) |
| Da bi neko postao prevodilac mora da završi fakutet | Fakultet nije garancija uspeha / ne obezbeđuje profesionalni status – kao uostalom i u svim ostalim branšama | Neki prevodioci imaju ogromno radno iskustvo (20 godina pa i više). Rade dobro i bez fakultetske diplome, imaju svoju kllijentelu. Neki i pored završenog fakulteta, loše prevode, slabo posluju. Kao i u svim profesijama, obrazovanje je važno ali su talenat i ljubav prema onome što radimo nekad presudni. |
| Svi prevodioci su i sudski tumači | Neki prevodioci su i sudski tumači | Neki prevodioci su i sudski tumači |
| Svi sudski tumači su prevodioci | Svi sudski tumači su i prevodioci | Sudski tumači su i prevodioci mada sam upoznala njih nekoliko koji su radili isključivo usmene prevode na sudu |
| Posao prevodioca je kancelarijski | Radi se u kancelariji, u kabini, na sajmovima, manifestacijama, simpozijumima, na terenu i pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno | Radi se u kancelariji, u kabini, na sajmovima, manifestacijama, simpozijumima, na terenu i pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno dok neki prevodioci rade i od kuće ili isključivo od kuće (a primopredaju i plaćanje obavljaju online). |
| Posao sudskog tumača je kancelarijski | Radi se u kancelariji i na terenu, na sudu, u policijskim stanicama, u lučkoj kapetaniji, u pritvorima, zatvorima, bolnicama, mrtvačnicama, pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno | Radi se u kancelariji i na terenu, na sudu, u policijskim stanicama, u lučkoj kapetaniji, u pritvorima, zatvorima, bolnicama, mrtvačnicama, pod svim vremenskim uslovima, noću, vikendima i prekovremeno |
| Prevodilac prevodi samo jedan jezik | Prevodilac prevodi onoliko jezika za koliko je sposoban | Većina prevodilaca ima 2 (najviše do 3) radna jezika. Neki rade i više (najčešće srodnih) jezika. Koliko su za to sposobni – sud daju klijenti (a često i kolege) |
| Dobar prevodilac prevodi sve tekstove | Nije svaki prevodilac sposoban / voljan da prevodi sve tekstove | Neki prevodioci prevode sve (bili ne bili voljni / sposobni za to), neki su realno sagledali svoje mogućnosti / afinitete, neki to priznaju sebi, neki ne. Kod nekih se nakon nekoliko godina rada iskristalisalo koju tematiku / koje tekstove prevode |
| Prevodilac može da bira poslove | Da | Da, može da bira poslove ali su nažalost finansije često jedan od presudnih faktora za prihvatanje / odbijanje angažmana |
| Prevodilac može da odbije posao | Da | Neki prevodioci odbijaju neke poslove |
| Sudski tumač može da odbije posao | Zavisi od situacije / države | U nekim zemljama, za odbijanje posla slede disciplinske mere. Dozvoljeno je samo iz zdravstvenih razloga / zbog više sile. |
| Prevodioci su intelektualci | Neki prevodioci ulažu u intelekt; konstantno uče. Neki ne. Sem toga, svako ima svoju definiciju intelektualca i koliko daleko taj intelekt ‚‚mora‚‚ da doseže da bi se neko smatrao intelektualnom veličinom | Veliki broj prevodilaca konstantno radi na sebi. Ulažu u sebe i svoj intelekt (vertikalno). Drugi pak, ulažu „horizontalno„ proširujući krug poznanstava / obim posla (najčšće rade „sitnije poslove„ ali sa većom učestalošću: pasoše, potvrde, izvode iz MKR i sl.). Ovi prvi najčešće smatraju ove druge „manje„ prevodiocima dok ovi drugi i ne vide problem (jer i oni prevode i TO što prevode – prevode dobro a i obezbeđuju sebi egzistenciju) |
| Prevodioci lako zarađuju svoj novac | Prevodioci nekada lako zarađuju | Prevodioci teško zarađuju svoj novac (rad na terenu, noćni rad, prekovremeni, vikendima, praznicima) |
| Prevodioci dobro zarađuju | Prevodioci su ljudi – i u većini slučajeva privatnici. Neki zarađuju dobro, neki ne, neki ekonomišu, dobro rukuju novcem, neki ne… | Dobra zarada podrazumeva i obračun troškova (kao i korelaciju ta dva faktora). Neki privatnici troše puno (stil života); neki zakupljuju prostor (skupe lokacije, velike kancelarije ili pak rad u zajedničkom prostoru / podela troškova); neki ulažu puno u reklamu, neki u rečnike, seminare, kurseve dok neki ne ulažu uopšte. Jednostavno štede |
| Prevodioci su umetničke duše | Neki prevodioci pišu poeziju, prozu, bave se umetničkim radom | Neki prevodioci se bave umetničkim radom. Ne svi |
| Prevodioci su knjiški moljci | Neki prevodioci rado čitaju; neki međutim ne | Neki prevodioci rado čitaju, posećuju sajmove knjiga, književne večeri… Nekima je međutim dosta isčitavanja tekstova po ceo dan na poslu. Većina kolega međutim, voli da čita rečnike kao što drugi čitaju knjige… |
| Prevodioci su introvertne ličnosti | Sama priroda posla ne dozvoljava čestu komunikaciju / metež jer jednostavno remeti koncentraciju i prekida tok misli | Silom prilika, prevodioci se „povlače u sebe„ / izoluju jer im je neophodan mir u cilju bolje koncentracije. Neki rade preko dana u kancelariji (primopredaja dokumenata) dok prevode rade isključivo u večernjim satima / noću (upravo zbog tišine i koncentracije) |
| Prevodioci su antisocijalni | Prevodioci su ljudi. Neki ljudi su antisocijalni | Antisocijalno ponašanje spada u stečeno ponašanje (nije urođeno). Javlja se kao navika (a navike se stvaraju svakodnevnim ponavljanjem određenih radnji). Kao što sledi, ako se prevodilac svaki dan „povlači u sebe„ i izoluje (a u cilju bolje koncentracije i kvalitetnog prevoda), neminovno će mu to ponašanje preći u naviku. Većina prevodilaca koje poznajem ima uži krug prijatelja |
| Prevodioci su druželjubivi i komunikativni | Prevodioci rade sa rečima, komunikacija im je jača strana međutim, i prevodioci su ljudi. Neki vole da se druže i čavrljaju, neki ne | Neki prevodioci su izuzetno komunikativni, neki ne. Neki se rado druže, neki ne. Sa nekima sam ostvarila dugogodišnju saradnju iako se nikada nismo upoznali u relanom životu (samo online). Neki nemaju vremena za kontakte i često se odlučuju da poslove ugovore preko telefona / interneta da bi što bolje iskoristili svoje vreme (za prevode, korekturu, odmor…) |
| Prevodioci su osetljivi na gramatičke greške | Prevodioci imaju oko za gramatičke i druge pravopisne greške i taj osećaj se izoštrava što duže rade | Većina prevodilaca koje poznajem imaju istančan osećaj za jezičke finese / greške / lapsuse. Neki idu u krajnost i ispravljaju sve u svom okruženju. Neki zadržavaju svoj istančan osećaj ali više ne reaguju na greške drugih |
| Prevodioci imaju uravnotežen život | Prevodioci su ljudi. Neki ljudi žive uravnotežen život, neki ne | Većina prevodilaca ne živi izbalansiran život. Rade noću, vikendima, praznicima, prekovremeno – u principu, rade jako puno onda kada ima posla a pauziraju kada nastupi „prazan hod„. Zbog ovakvog načina života često trpi porodica a i društveni život |
| Prevodioci su stručnjaci za komunikaciju | Neki prevodioci su i stručnjaci za komunikaciju | Neki prevodioci su i stručnjaci za komunikaciju, bave se i savetodavnim poslovima, veštačenjem, sačinjavanjem / ispravljanjem tuđih tekstova |
| Prevodioci uživaju poštovanje | Logično bi bilo za očekivati da svaki rad bude cenjen – baš kao i bavljenje intelektualnim prevodilačkim radom | Reakcije su različite, često zavisi i od ugleda koji je prevodilac stekao (ili nije), od kvaliteta njegovog rada, ličnosti, načina komunikacije pa i oblačenja (više od 80% informacija primamo vizuelno i tako stičemo prvi utisak). Naravno, zavisi i od druge strane: neki ljudi pokazuju razumevanje za intelektualni rad / izražavaju divljenje; neki misle da prevodioci „jednostavno kuckaju na kompjuteru„ komentarišući analogno (često i podrugljivo); zavisi od obrazovanja, kućnog vaspitanja (i da li ga uopšte imaju…). Od prevodilaca se u praksi bolje rangiraju (i često više poštuju) sudski tumači dok uz to poštovanje često idu i komentari „Daleko vam lepa kuća„ i „Zlu ne trebalo„ (klijenti imaju najčešće loša iskustva na sudu i povezuju sud sa negativnim emocijama koje ne žele ponovo da prožive) |
| Prevodioci uvek imaju posla | Prevodilačka branša je specifična, najčešće ne postoji konstantan priliv poslova | Prevodilačka branša je specifična, ne postoji konstantan priliv poslova, poslovi stižu „u naletima„ nakon kojih često sledi prazan hod. Najčešće 2-3 meseca u godini prevodioci imaju manje posla (o kojim vremenskim periodima se radi zavisi od zemlje u kojoj rade: državni i verski praznici, raspust, vreme godišnjih odmora, da li je zemlja turistička ili ne i sl.). Takođe, ulogu igra i to koliko je prevodilac samostalan / nezavistan ili radi pod ugovorom / u stalnom je radnom odnosu u nekoj firmi (u tom slučaju, svakog meseca ima konstantne prihode) |
| Prevodioci rade lak posao koji im ne ugrožava zdravlje | Svaka profesija ima svoje boljke pa tako i prevodilačka | Najveći broj prevodilaca pati od psihosomatskih oboljenja (stres / rokovi); često im stradaju kičma i kolena (sedeći položaj); oči su im izložene naprezanju (ekran, noćni rad, pucaju kapilari); želudac strada zbog stresa ali i zbog neredovnih obroka / velikih količina kafe (kada su hitni prevodi u pitanju, ostaju budni do kasno u noć / rade prekovremeno) |
| Prevodioci brzo prevode | Neki prevodioci prevode jako brzo, neki ne | Većina kolega je savladala slepo kucanje. Neki imaju svoj tempo i rade polako, neki jako brzo. Klijenti međutim često ne razlikuju čitanje teksta, prekucavanje, prevođenje, korekturu i lekturu; i očekuju prevod u najkraćem mogućem roku |
| Prevodioci žive od prevoda | Neki prevodioci žive od svog posla – kao i u svakoj branši | Neki prevodioci žive od svog posla; neki rade još nekoliko poslova ili im prevođenje predstavlja uzgrednu delatnost; neke u toku „praznog hoda„ izdržava partner / porodica (zbog neregularnog priliva poslova) |
| Prevodillac je onaj koji se profesionalno bavi prevodima i uspešno prevodi sve tekstove | Prevodioci su ljudi. Definicija uspeha je često krajnje individualna Bilo bi lepo / realno za očekivati da je prevodilac onaj koji prevode odrađuje profesionalno, poštuje moralna načela, posluje u skladu sa zakonom, uživa status prevodioca, ima regulisano zdravstveno i penziono osiguranje, zarađuje dovoljno od prevoda i obezbeđuje sebi i svojoj porodici egzistenciju | Uspešnim prevodiocima smatram one koji su uspostavili balans: dobro prevode (šta god to bilo – „samo„ pasoši i potvrde ili i „teški„ tekstovi, književna dela, elaborati i sl. (a pod dobrim prevodom se podrazumeva da se prevodilac prilagođava tematici i adekvatno pristupa svakom tekstu analogno)). Dalje, poštuje moralna načela, ophodi se lepo prema klijentima a i kolegijalnost mu nije nepoznata imenica; postupa u skladu sa zakonom; može da živi od sopstvenog rada a i porodica ne trpi zbog njegovog čestog odsustva (fizičkog ili mentalnog). Savršeno uskladiti sve navedene faktore, harmonično sarađivati sa klijentima i uspešno koegzistirati sa kolegama (dok pritom ne zapostavljamo porodicu i društveni život) – predstavlja ideal ne samo za prevodioce, već za sve profesionalce. U praksi, retki su oni koji su uspeli da taj balans dostignu i na duže staze održe. |
