S poda ne možeš pasti. – Artur Bloch
Da li nešto radimo ili ne, da li ćemo neku ponudu prihvatiti ili je pak odbiti kao i da li smatramo da je neki naš čin fer i korektan (i prema nama samima a i prema kolegama) – zavisi od stupnja moralnog razvoja na kojem se nalazimo.
Lorens Kolberg (eng. Lawrence Kohlberg, američki psiholog), dao je svoju tipološku šemu koja opisuje na kom nivou moralnog razvoja se ljudi nalaze. U skladu sa rezultatima testa koji je sam Kolberg osmislio, ljudi se svrstavaju u jednu od 3 kategorije a svaka kategorija ima 2 podgrupe.
Koje su to kategorije / podgrupe i kako se prevodioci uklapaju u iste
1. Prekonvencionalni stadijum (moralno / nemoralno se tumači na osnovu fizičkih posledica (kazna, nagrada, razmena usluga i sl.) ili pomoću fizičke moći osoba koje postavljaju pravila)
– Opredeljivanje prema kazni i bezrezervno pokoravanje višoj sili: odbijam da radim za simbolične iznose jer se plašim kazne, plašim se da će me neko prijaviti poreskoj upravi, plašim se da će me izbaciti iz udruženja prevodilaca, plašim da ću izgubiti klijenta, da će se klijent naljutiti, da će me ogovarati, da će mi se „osvetiti„ jer mu nisam spustio cenu / da me neće preporučiti / da će „povući veze„ i sl. Ali takođe i: prihvatam da radim za simbolične iznose jer ne postoji kazna, nema zakona koji jasno definiše po kojim cenama radimo / postoji zakon ali se ne primenjuje…
– Ispravan je postupak koji služi kao sredstvo za zadovoljenje sopstvenih, ponekad i tuđih potreba: prevoditi za simbolične iznose je moralno jer mi trenutno zadovoljava neke potrebe a mogu i da nešto kupim / priuštim meni bliskim ljudima; povremeno sa klijentima razmenjujem usluge i proizvode po principu „ja tebi ti meni„. Zadovoljan sam i kad radim „na dođem ti„. Ali i: ne prevodim za simbolične iznose jer od tog novca ne mogu da pokrijem svoje / potrebe svojih najbližih.
Sloboda, moralnost i ljudsko dostojanstvo pojedinca sastoji se upravo od sledećeg – da čini dobro ne zato jer je prisiljen, već zato jer to razume, želi i voli.
Mikhail Bakunin
2. Konvencionalni (ili dogovorni) stadijum se naziva još i konformistički. Za osobu na ovom stupnju razvoja je moralno da opravda očekivanja i pravila svoje porodice, grupe, društvene zajednice i sl.
– Težnja da se bude dobar. Dobro je ono ponašanje koje se dopada drugima i izaziva odobravanje: kao prevodilac, radim po niskim cenama jer se to dopada klijentima, oni taj postupak odobravaju i ohrabruju me da nastavim tako. Ali i: kao prevodilac, ne radim po niskim cenama jer se to neće dopasti kolegama i oni to ne odobravaju.
– Opredeljivanje prema autoritetu i utvrđenim pravilima: prevodim za simbolične iznose jer tako rade svi i takvo je stanje na tržištu. Pokoravam se pravilima i održavam socijalni poredak. Ali i: ne prevodim za simbolične iznose jer tako nalaže Udruženje prevodilaca, Privredna komora, sud, zakon itd.
Moral, u onom smislu kako ga, recimo, opisuje etnologija, obuhvata i zablude savesti, ali samo zato što su i one po svome smislu težile dobrome, koje su faktički promašile. (Filozofija prava)
3. Postkonvencionalni (ili autonomni) stadijum se odlikuje autonomnim moralnim principima čija je primenljivost nezavisna kako od autoriteta (osobe ili grupa) tako i od identifikacije pojedinca sa tim osobama (grupama)
– Opredeljivanje prema društvenom dogovoru sa naglaskom na opštu dobrobit: ne radim po simboličnim cenama jer tako ugrožavam prevodilačku branšu, jer isto predstavlja nelojalnu konkurenciju, nije korektno prema kolegama a ni prema meni samom. Ali i: radim po simboličnim cenama (ili čak i besplatno) kada je u pitanju opšte dobro.
– Odlučivanje po savesti i u skladu sa samoizabranim moralnim principima koji su logički opravdani, univerzalni i postojani u vremenu: ne radim po simboličnim cenama bez obzira da li uopšte postoje kolege – to jednostavno predstavlja moj princip i to je logično. Bez obzira da li se situacija na tržištu menja, ostajem veran svojim načelima. U ovoj odluci nikakvu ulogu ne igra zakon – da li se primenjuje na ovu oblast i da li uopšte postoji kao jasno definisan – neću učiniti ono što je nemoralno, postupiću u skladu sa savešću. I takođe: radim po simboličnim cenama (ili čak i besplatno) kada procenim da je to moralno, korektno i prema meni (ne ugrožava moje zdravlje / egzistenciju) ali i prema drugoj strani (prevodim besplatno / po simboličnim cenama kada je u pitanju humanitarni rad – za one kojima je potrebna pomoć, ugroženi su, nemaju mogućnosti da plate) i bez obzira da li to zakon nalaže ili ne.
Deluj tako da tvoja volja u svako doba može vrediti kao načelo opšteg zakonodavstva. – Immanuel Kant
Problem, ne samo u prevodilačkoj branši veći i u društvenoj zajednici uopšte, predstavlja činjenica da moralni ljudi znaju da su moralni – i postupaju u skladu sa načelima etike.
Nemoralni međutim, ne samo da ne znaju da su nemoralni, već najčešće misle i da su:
– sposobni (jer su ućarili)
– natprosečno inteligentni (jer su uspeli da preotmu posao od kolege)
– primerni građani (jer se „prilagođavaju„ situaciji na tržištu)
– snalažljivi (pa, preživljava se nekako i sa tako niskim cenama)
– razboriti (ne ulaze u „filozofske diskusije„ sa kolegama i to ih se ne tiče)
– prizemljeni (misle da su jasno sagledali situaciju)
– samostalni (egoizam i samostalnost za njih su jedno te isto)
– vredni (da, zaista, mora se naporno raditi da bi se od tih simboličnih iznosa skrpila jedna plata)
– vispreni (uspeli su da izbegnu kaznu)
– intelektualci (zvanje prevodioca godi sujeti)
– pobednici (čak i u ovim teškim vremenima imaju „puno posla„)
– od koristi drugima (klijenti su presrećni kada dobiju prevod po tako niskoj ceni)
– saosećajni (sažalili su se na klijente – ali baš na sve)
– puni poštovanja (šta god da klijent zatraži – na sve pristaju)
– mudri (spoznali su da postoji kvalitet i kvantitet i odlučili da zarađuju na kvantitetu).
Preterana darežljivost je provokacija, koliko je i preterana popustljivost poniženje. Amin Maalouf
