Šta su to motivi?
Motivi se u današnje vreme često spominju. Moderni učitelji ličnog razvoja, fitnes treneri i razni internet influenseri reklamiraju motivaciju i obećavaju da će individuu koja se uključi u njihov program i motivisati da postigne određeni cilj (da smrša, stekne prijatelje, nauči nešto novo, završi neki seminar, ostvari poslovni uspeh itd.).
Ono što se u psihologiji uči međutim, nema nikakve veze sa mršavljenjem i ekspres uspehom ‚‚preko noći‚‚. Barem ne na način na koji je predstavljeno u medijima.
Motivi u psihologiji se opisuju kao jedna pokretačka sila. Sila koja nas tera, znači pokreće na neku akciju, održava nas u toj aktivnosti i na kraju je i prekida. Održati tu silu znači ponavljati određenu radnju onoliko puta koliko je to nepohodno da bi se cilj ostvario. Tu već ne govorimo više o motivaciji (koja je trenutna) već sad na scenu stupaju navike. I to je upravo i razlog što dijete koje počinjemo ‚‚od ponedeljka‚‚ obično traju do utorka – ne održavamo motivaciju, nismo stekli navike zdrave ishrane i dijeta se neće održati na duže staze. Drugi razlog je što smo takođe ‚‚motivisani‚‚ da iz frižidera uzmemo nešto što nam se dopada (muči nas glad i dodatno, stare, dugogodišnje navike u ishrani ‚‚napadaju‚‚ da se vratimo utabanim stazama) a sem toga, telo teži da održi postojeće stanje (fenomen koji se naziva homeostaza) a takođe teži da održi i postojeću težinu (niko se ne odriče rado svojih kilograma jer nam je preživljavanje takođe urođeno tako da telo uvek pomalo ‚‚lageruje‚‚ za crne dane). U prevodu: preovladava jači motiv a u ovom slučaju ih ima više: glad, nagon za preživljavanjem, težnja za održanjem postojećeg stanja (i kilaže) i stare navike. Na sve ovo, kada je učenje konkretno u pitanju, treba dodati još jedan zakon prirode a to je ekonomisanje sa energijom. Radi se o urođenoj težnji ljudskih bića da sa što manje energije / napora postignu što više (iz tog razloga veliki broj dece prepisuje ili se služi drugim trikovima da bi postigli dobar uspeh u školi – umesto da krenu težim putem a to je dugotrajno i naporno učenje).
Važno je takođe napomenuti da motiv kao sila i prekida određenu radnju i to onda kada je neka potreba zadovoljena / cilj ispunjen. Znači da bismo govorili o motivima moramo imati sva tri elementa u njihovoj strukturi: početak (inicijalna ‚‚udarna‚‚ sila koja pokreće), održavanje određene radnje i njen završetak.
Motivi mogu biti urođeni ili stečeni a dele se na biološke, socijalne i personalne.
Urođeni su nam motivi kao što su žeđ, glad, potreba za snom, nagon za reprodukcijom, potreba za bezbednim skloništem (nekada je to bila pećina a danas stan ili kuća). Ovi motivi su biološki, javljaju se automatski u organizmu u vidu ‚‚signala‚‚ i zahtevaju obično momentalno i neodložno ispunjenje (ako smo žedni, ne možemo dugo da čekamo).
Socijalni motivi su oni koji se odnose na potrebu za socijalizacijom: druženje, sklapanje prijateljstava, ugled, naš položaj u društvu, samopotvrđivanje kroz društvenu zajednicu itd.
Personalni motivi se odnose na naše lične interese: koji su naši lični afiniteti, talenat koji nas usmerava i ‚‚nagoni‚‚ na određenu aktivnost, stavovi koje smo u toku odrastanja stekli ali takođe i navike (i dobre i loše) i osećanja. Svemu tome doprinosi i naš jedinstven tip ličnosti.
Veliki broj roditelja u pokušaju da motivišu decu primenjuje sistem nagrađivanja koji sam po sebi ne spada u motive i bolje ga je ‚‚štedljivo‚‚ primenjivati upravo iz razloga što se veliki broj dece tako navikava na nezdrave nagrade (čokolada, slatkiši, novac, mobilni, igrice). Sistem nagrađivanja se u psihologiji naziva Podsticaj (N. Rot) i predstavlja nagrade i pohvale koje oživljavaju motive i konkretno, za društvenim priznanjem. Tu nalazimo i dve najjače emocije: strah i ljubav. U psihologiji je nažalost dokazano da je strah kao emocija jačeg intenziteta nego ljubav. Strah u smislu ‚‚plašenja‚‚ deteta se izbegava u primeni i nije poželjan (npr. ‚‚Prestani da jedeš čokoladu, ispašće ti zubi, pokvarićeš stomak, ko će da te vodi u pola noći kod lekara‚‚ itd.). Znači izazivanjem straha moguće je sprečiti određeno ponašanje (strah nam je i inače dat da nas štiti i upozorava u opasnim situacijama). Međutim, te metode se maksimalno izbegavaju jer je dokazano da se deca kojima roditelji stalno prete i nešto ‚‚nabijaju na nos‚‚ sporije razvijaju. Umesto grdnje, kritike i konstantnog zvocanja, dokazano je da pohvala deluje bolje u razvoju inteligencije, kognitivnih sposobnosti i sazrevanju uopšte.
Relevantno sa motivima, neophodno je navesti i Piramidu koju je osmislio Abraham Malsov. Na toj piramidi, kao na lestvici (odozno na gore) ređaju se motivi, odnosno ljudske potrebe. Na dnu se nalaze ‚‚najniži‚‚ biološki motivi (glad, žeđ, potreba za snom, potreba za sigurnim ‚‚skloništem‚‚ (nekada je to bila pećina a danas stambeni prostor) da bi se, kako se krećemo ka vrhu, javljali i drugi motivi koji su socijalne ili duhovne prirode (razvoj, ugled, samopotvrđivanje, vezanost, sigurnost, samoaktualizacija, ugled i sl.).
U osnovne potrebe preživljavanja spadaju disanje, hrana, voda, seks, san, homeostaza, izlučivanje.
U potrebe sigurnosti spadaju sigurnost tela, života, sredstava za život, morala, porodice, zdravlja uopšte.
U potrebe pripadanja spada porodica, prijateljstvo i seks i intimnost.
U potrebe samopouzdanja ubrajaju se samopoštovanje, poštovanje od strane drugih, dostignuća.
U potrebe samoostvarivanja spadaju kreativnost, sposobnost za rešavanje problema, moral itd.
Kako razumeti motive i šta ova tabela znači? Uzmimo za primer jedan od najnižih motiva a to je glad. Glad predstavlja pokretačku silu koja će nas navesti na čitav niz radnji – počev od toga da odemo do frižidera pa sve do toga da idemo svaki dan na posao jer tako zarađujemo novac kojim zatim kupujemo namirnice. Radeći i zarađujući, zadovoljavamo i drugi motiv a to je sigurnost jer nam plata obezbeđuje ‚‚sklonište‚‚ – u današnje vreme stan ili kuća. Sem sigurnog utočišta u toplom domu, posao nam obezbeđuje zadovoljenje i drugih motiva kao što su potrebe pripadanja (na poslu imamo prijatelje, pripadamo određenoj zajednici – socijalnoj podgrupi) a svaki postignuti uspeh nam zadovoljava i sledeći na lestvici motiv a to je priznanje koje dobijamo od drugih kao i zadovoljstvo sobom. Ako smo na svom poslu još i kreativni, radimo ono što volimo i to što radimo je dobro za društvenu zajednicu (znači da je moralno jer činimo dobro), možemo reći da je ispunjen i poslednji u nizu motiv a to je samoostvarivanje.
Da zaključimo: iz svega navedenog vidimo šta sve motivi nisu: motivi nisu nikakav ‚‚osećaj‚‚ koji se tako povremeno i spontano javi pa se osetimo ‚‚motivisano‚‚ da postanemo bolja verzija sebe; motivi nisu nikakav magični štapić kojim mahnemo pa dete odradi svoje zadatke; motivi takođe nisu razne nagrade i kazne (tu govorimo o Podsticajima). Dalje, motivi nisu nešto što možemo da ‚‚ugradimo‚‚ nekome ili da ih ‚‚neutrališemo‚‚ kod nekog (nasuprot, prilično su biološke prirode). Da li pak možemo da ‚‚inspirišemo‚‚ nekoga i kao što sledi, da navedemo da izvrši određenu radnju – i govorimo konkretno o deci koja još uvek nisu izgradila svoju ličnost i nisu stekla određeni stepen samokontrole (uključujući i samospoznaju kao neophodan faktor), biće više reči u narednom tekstu (uz dosta praktičnih i momentalno primenljivih saveta iz prakse).
*čitaoci su stavili primedbu da su mi tekstovi predugački i iz tog razloga idu u nastavcima. O tome zašto nam je danas teško da održimo pažnju i zašto je vreme koncentracije i fokusiranja sve kraće i kraće, biće reči u nekom od narednih tekstova.
