U centru grada, kod Cvetnog trga
tamo gde više ne stanuje duga
tamo su duše, nevine mile
pod školsku klupu sebe tad skrile.
Tu su se krile, i zauvek svile
jer su im rane preteške bile
prejake za te malene cvete
nisu ni stigli u svet da polete.
Školsko ih zvono ne zove više
potoci suza, otrovne kiše
u školskoj klupi život sad osta
o smrti strašna, kad ti je dosta?!
Sad zvona zvone, crkvena ta su
duše su pale na prvom času
na Cvetnom trgu, ne cveta cveće
tamo se pale za pomen sveće.
Surovi plamen, za pokoj duše
za bolje sutra, nade se ruše
školarci, đaci, dečice mila
smrt vam je rano odsekla krila.
