Bez obzira da li ste roditelj ili pedagog, verovatno ste primetili da u radu sa decom često dođe do određenih ‚‚zastoja‚‚. Govorim o onom zastoju kad dete jednostavno ‚‚zablokira‚‚ i odbija baš sve predloge. Neka deca se zainate, neka ćute i odmahuju glavom, neka su bučna u svom negodovanju, sve u svemu, nastavljaju da odbijaju svaki predlog. Na primer, na naše pitanje da li hoćeš da radiš zadatke, odgovor je NE. Da li hoćeš da se igraš – takođe NE. Da li hoćeš neku kreativnu zajedničku aktivnost (puzzle ili memory game ili sportsku aktivnost), takođe NE. Da li hoćeš da mi kažeš šta te muči – opet Ne. I neće ništa; i tačka.
Naš narod za ovakvo ponašanje kaže da se dete ‚‚uzjogunilo‚‚.
Šta radimo u ovim situacijama? Postoje razne metode pedagoških intervencija; u ovom tekstu ću međutim opisati jednu kratku i laku za primenu – u slučajevima znači kada se dete zainatilo ili ima izliv ljutnje / besa i jednostavno ‚‚stoji u mestu‚‚ (ni tamo ni vamo).
1 Prva faza. Ovo je faza prihvatanja. Prihvatamo volju deteta. NE znači ne i to je inače nešto što dete i treba da nauči. Poštujemo i uvažavamo njegovu odluku (odbijanje u ovom slučaju). U principu, u ovoj negativnoj NE fazi (bez obzira da li se radi o deci ili odraslima) i ne možemo ništa drugo da učinimo sem da prihvatimo – skoro je pa i nemoguće promeniti nečije mišljenje pogotovo ako je NE praćeno besom i ljutnjom. Koliko god da se upiremo i ‚‚teramo kontru‚‚ – znači pokušavamo da dete ubedimo u nešto suprotno, verovatno ćemo samo doprineti tome da se dete još više zainati. Sem toga, izliv besa takođe ima svoje faze (koje istovremeno pratimo – paralelno radeći na ‚‚izlasku‚‚ iz negativne faze) međutim, bes i ljutnja su tema za neki drugi tekst i ne bih sad paralelno analizirala dve teme. Stoga, nećemo komplikovati već se zadržavamo na inatu i na NE fazi i kako izaći iz nje.
2 Druga faza. Rekli smo da u prvoj fazi prihvatamo odluku deteta. Uzjogunilo se, zainatilo se, reklo je NE i uporno govori NE za svaki od naših predloga. Prihvatili smo njegovu odluku – mirno i staloženo i prelazimo u 2. fazu koja se sastoji od distanciranja. Distanciramo se privremeno od ove situacije (obično je emocionalni naboj jak i osetan za obe strane – i za dete i za onoga koji je pored njega). Distanciramo se i od goruće teme – od problema znači (izrada zadataka ili bilo koji drugi zadatak koji dete treba da obavi). Šta znači distanciranje i kako se distanciramo? Ne reagujemo burno ili još bolje, ne reagujemo uopšte. Ne upuštamo se u konflikt, ne teramo kontru, ne pokušavamo da promenimo mišljenje koje dete ima. Nasuprot tome, mirnim tonom započinjemo razgovor o nekim drugim temama – nevezanim za pređašnju situaciju. U (sad već) opuštenom razgovoru, započinjemo sa nizom pitanja za koja unapred znamo da će odgovor biti da. Ta pitanja često nisu logična ali, ni ne treba da budu. U ovom trenutku nas ne interesuje logika. Interesuje nas samo da smo sigurni da će na to pitanje konkretno odgovor deteta sigurno biti DA. Primeri nekih pitanja: Lep dan danas, je l` to sunce sija napolju? (U ovom momentu dete obično pogleda kroz prozor i odgovor je naravno DA). Obukla si tu lepu bluzu, je l` to roze boja? DA, bluza je roze boje. A roze je i inače tvoja omiljena boja? DA. A šta je to na stolu, tvoja pernica? DA, to je moja pernica. Cilj ovih ‚‚nelogičnih‚‚ pitanja jeste da dete ‚‚izvedu‚‚ iz NE faze i postepeno uvedu u DA fazu iz koje će zatim biti lakše preći u fazu prihvatanja predloga (da odradi neki zadatak, da napokon obuje cipele i krene na koncert sa porodicom, da se obuče i zakopča jaknu jer je napolju hladno i sl.).
Kao alternativa i ‚‚ekspres metoda‚‚ prelaska iz NE u DA fazu u trenutku kada je dete još uvek u NE fazi i uporno ponavlja NE, možete ga upitati ‚‚Da li je NE tvoja omiljena reč?‚‚. Naravno, odgovor na ovo pitanje je najčešće jedno (besno i ljutito) DA. Bez obzira da li dete odgovara ljutito, ono što nas interesuje jeste da odgovor bude DA – uvodeći nas tako automatski u DA fazu iz koje zatim možemo krenuti dalje sa ‚‚nelogičnim DA pitanjima‚‚. Poželjno je da ovo pitanje detetu postavimo šaljivim tonom (ne dozvoljavajući da nas ‚‚povuče‚‚ njegova ljutnja). Mi zadržavamo svoj integritet i svoje raspoloženje – ne dozvoljavamo da se negativna atmosfera prenese na nas. U krajnjem slučaju, detetu smo potrebi jaki i dobro raspoloženi jer samo takvi možemo biti njegov stub i oslonac.
3 Treća faza. Nalazimo se u trećoj fazi. Već smo ostavili iza sebe inat (1. faza) a takođe i negativnu fazu (2. faza) iz koje smo izašli. Sad smo u DA fazi u kojoj je dete već odgovorilo na nekoliko pitanja potvrdno i glasno izgovorilo DA. Istraživanja su pokazala da kada se osoba (ili dete) nalazi u DA fazi da se verovatnoća značajno povećava da će i na naše sledeće pitanje odgovoriti ‚‚po inerciji‚‚ sa DA. Tako, u ovoj 3. fazi se polako i obazrivo vraćamo na početno pitanje / na zahtev koji smo uputili detetu još na početku. Posle DA faze i kada su se emocije smirile, ponavljamo pitanje. Korisno bi bilo da pitanje preformulišete (znači ne istim rečima kao na početku) i da komunikaciju nastavite smirenim i (sad već) veselim tonom (posle svih onih nelogičnih pitanja o tome da li sunce sija, sigurno smo se razveselili). Znači ako je na početku priče problem bio u tome što dete neće da radi domaće zadatke ili neće da obuje cipele i napokon izađe iz kuće, prelazeći iz NE u DA fazu značajno se povećavaju šanse da će na vaše ‚‚sledeće‚‚ pitanje (koje nije sledeće jer ste ga odavno postavili i sad ga samo ponovo (preformulisano) postavljate), odgovor biti pozitivan.
Primer br 1: umesto početnog pitanja ‚‚Hoćeš napokon da obuješ cipele?‚‚ možemo preformulisati: ‚‚Sad kad znamo da sunce sija i radujemo se koncertu, ostaje još samo da se obuješ i da krenemo, je l` tako?‚‚ Govor tela pomaže u svakom slučaju: znači veselim tonom, sa osmehom, možete i mahnuti rukama u vis poletno, poskočiti od radosti zbog koncerta i sl.
Primer br 2: umesto početnog zahteva ‚‚Ove nedelje imaš pismeni iz matematike, sedi da radimo zadatke.‚‚ Možemo preformulisati: ‚‚Sad kad smo raspoloženi i puni snage, sad ćemo da sredimo i one zadatke iz matematike‚‚ ili ‚‚Tako lepu pernicu imaš, sigurno se tu krije neka čarobna olovka koja rešava sve zadatke.‚‚ Pustite mašti na volju, uposlite „saveznike„ (čarobne olovke, dobre vile, vredne patuljke), uključite pozitivan govor tela, obratite se detetu sa puno poleta, veselim glasom, stremite ka cilju gledajući napred i radujte se dobrim rezultatima!
Puno uspeha!
