Ovo nije tekst o magičnom linku sa interneta na koji jednostavno kliknete i počnete da zarađujete. Magičnog linka i univerzalnog recepta za sve – nema… Svako od nas je jedinstven, zarađuje novac na sebi svojstven način i jedini link koji nam je zaista potreban je onaj koji vodi ka nama samima… Kakav je naš odnos prema novcu, kako taj odnos promeniti i bolje upravljati finansijama; šta nas koči, koji su najčešći razlozi za „finansijsku zavisnost„; šta je talenat, zašto su danas instant „rešenja„ i laka zarada toliko popularni i kojim putem je moguće krenuti u procesu uvećanja prihoda.
Nemoguće je govoriti o prihodima ako ne uzmemo u obzir rashode… I nemoguće je sticati ako trošimo više nego što zarađujemo
Prva stavka kada je zarada u pitanju predstavljaju troškovi. Iako je ovo meni kao laiku (i kao nekome ko se prema novcu odnosio nonšalantno) nelogično zvučalo, rešila sam da svoje troškove (tada po prvi put u životu) stavim na papir i poradim na smanjenju istih. Cilj mi je bio da ostvarim (barem) pozitivnu nulu.
Kako taj put izgleda?
Minus 0 Plus
– _________________│__________________ +
Šta je pozitivna nula? Iz ugla laika, pozitivna nula je stanje u kojem smo pokrili sve svoje troškove ali nam ne preostaje nikakav „višak„ (ne možemo da štedimo ili investiramo već je zarada tek tolika da nam obezbedi egzistenciju / da podmirimo obaveze).
Sledeće pitanje koje se postavlja je kako stići do pozitivne nule ako smo već u minusu (a većina ljudi danas jeste…). Koraci su sledeći:
1. detaljno beleženje troškova
2. sačinjavanje tabele prihoda i rashoda na dnevnom, mesečnom ali i na godišnjem nivou. Obračun troškova na godišnjem nivou je presudan jer tek tada uviđamo (crno na belo) o kojoj sumi se u stvari radi. U svakodnevnom životu, u brzini, pokušavajući da sve postignemo, nismo ni svesni koliko trošimo i ti manji iznosi su nam obično nevažni… Međutim, ako na sitnice trošimo svaki dan „tek„ 5€, na godišnjem nivou dolazimo do sume od 1.800 € ! I to „samo„ za stavku sitnice koje usput kupujemo.
3. smanjenje troškova; u prevodu: bez čega možemo? Svaki dan, malo po malo, stavljati na stranu; u toku kupovine (preis)pitati sebe da li nam taj proizvod zaista treba, da li nešto slično ili isto već imamo kod kuće, da li kupujemo samo zato što je nešto na popustu, da li imamo mesta u stanu za toliko stvari itd.
4. vreme (ili: dajte sebi vremena!).Šta raditi u toku tog četvrtog koraka? Najbolje je ne raditi ništa. Zašto? Ljudi su bića navike. Ako smo do juče impulsivno i sumanuto trošili, biće nam neophodno vreme da se naviknemo na novi način rukovanja novcem. Kao što sledi, kada vidimo da su se troškovi smanjili i da nam na kraju meseca ostaje više novca, to stanje treba održavati barem nekoliko meseci dok ne steknemo naviku racionalnog pristupa novcu.
5. Zašto. Zaštoželim da zarađujem više? Šta je od svih tih želim / moram zaista naše a šta nam je nametnuto kao potrošačka kultura, trend, moda… Ogromna je razlika između trošim nekontrolisano (i gomilam nepotrebne stvari) i živim racionalno. Kada rasčlanimo šta je to što mi želimo i odbacimo ono što nam je nametnuto, steći ćemo osećaj kontrole nad novcem, osećaj neopisivo bolji od osećaja konstantne brige za budućnost.
6. Cilj: u kom pravcu ćemo se kretati, gde ćemo usmeriti svoju pažnju, na čemu ćemo od sada raditi (više raditi) i koliko zaista treba da zarađujemo na mesečnom nivou.
7. Definisali smo zašto želimo više novca i znamo i koliko je to više. Usmeravamo se na kako zaraditi: načini su razni i zavise od niza faktora – naših sposobnosti, vremena kojim raspolažemo, uslova na tržištu, ponude, potražnje, trendova…
Kako zaraditi (više)
‚‚Pretvorite hobi u posao‚‚ (i momentalno počnite da zarađujete) – jedno od najčešćih instant rešenja koja kruže internetom… Zašto su ovi seminari toliko popularni? Instruktori koji vode ove seminare (svesno ili nesvesno) igraju na kartu urođene osobine živih bića da sa što manje energije / ulaganja postignu što veći učinak (čak i ako samo misle da nešto postižu). Dok se bavimo hobijem, lepo nam je, udobno, ne ulažemo nikakav napor; nema šefa, radnog vremena, ni pritiska a ni odgovornosti… I pritom spajamo osećaj udobnosti (dok se bavimo hobijem) sa osećajem (obećanog) uspeha jer ljudski mozak ima tendenciju da informacije koje prima grupiše a da osećanja doživljava (često pogrešno) kao činjenično stanje…
Kao što sledi, ako želite da zaradite od hobija – ali ne samo jednom – već da konstantno zarađujete i to na duže staze – onda se i prema hobiju postavite profesionalno, baš kao i prema vašoj glavnoj delatnosti.
Ne počinjite biznis ukoliko ne možete da objasnite koji problem rešava, čiji problem rešava, zašto će Vaš proizvod rešiti taj problem i kako će kupac platiti da bi mu problem bio rešen.
– Joel Spolsky
Laka zarada Kada je reč o novcu, novac se zarađuje lako ako radimo ono što volimo. Tada nam posao predstavlja zadovoljstvo. Problem se javlja onda kada smo samo mi zadovoljni sobom. Jer, raditi ono što volimo i zarađivati od toga – predstavljaju dve različite stvari. Raditi ono što volimo možemo u svakom trenutku i tiče se nas samih. Za prodaju proizvoda ili usluge, presudni su zakoni tržišta (znači zavisimo od drugih – od kupaca, klijenata itd.). Kao što sledi…
Zadovoljavanje kupca je misija i svrha svakog poslovanja. Na pitanje što predstavlja naš posao se, stoga, može odgovoriti samo ako se poslovanje posmatra spolja, sa stanovišta kupca i tržišta. Kupca samo interesuju njegove vrednosti, potrebe i stvarnost. – Peter Drucker
Uspešni ljudi Ako želite da zaradite više, sarađujte sa uspešnim ljudima ili se barem sa njima družite. Razni „spiritualni gurui„ međutim, savetuju da u cilju uspeha, „aktiviramo„ snagu svoje „volje„ i svog intelekta. Nažalost, socijalna psihologija u svojim eksperimentima dokazuje da je od naše volje često jači uticaj sredine – ili što narod kaže „s kim si takav si„… Prema tome, pažljivo birajte svoje okruženje i društvo osluškujući da li vas ti ljudi „vuku na dole„ ili inspirišu (svojim primerom, savetima…) da nešto postignete u životu…
Umrežavanje Aktivirajte se suptilno i diskretno. Saopštite vašem okruženju / vašoj ciljnoj grupi da se bavite delatnošću kojom se bavite / da pružate određene usluge ili da prodajtete neki proizvod. Zašto suptilno? Većina ljudi loše reaguje na „direktan upit„. Neki to smatraju zadiranjem u privatnost, neke podseća na prodaju „od vrata do vrata„, neki reaguju burno (kupiću šta JA hoću kad JA hoću)… Nekima pak, pružanje vizit karte izgleda kao da ih „molite„ da od vas nešto kupe. Zadržite svoj ponos i svoje samopouzdanje i jednostavno radite to što radite najbolje što umete. Kvalitet će uvek „dati težinu„ i probiti put; na kraju krajeva, oni kojima trebate, umeju da vas nađu.
Presek stanja Napravite presek svog finansijskog stanja i svoje imovine. Čime raspolažete? Da li je to plac koji negde stoji neiskorišćen? Jedna soba viška? Da li je to neka ostava koju možete iznajmiti kao magacinski prostor? Kancelarija koju možda povremeno možete ustupati drugim stručnjacima za vođenje seminara, radionica, edukaciju i sl.? Napravite spisak.
Presek psihosinteze Šta je to što vama lično odgovara, koje su vaše jače strane (a koje slabe)? Da li je to strpljenje, osećaj za detalj, da li dobro radite pod pritiskom, da li ste komunikativni ili introvertna ličnost? Koji bi vam posao više odgovarao? Gde vidite sebe? Zapišite rezultate do kojih ste došli.
Presek sposobnosti Analizirajte sebe. Šta ste završili, diplome, kursevi, kompjuter, strani jezici… I dodatno, šta je to što volite da radite a šta radite dobro (i ne, ove 2 stavke se ne poklapaju uvek). Da li ste dobri u tome što (istovremeno i) volite da radite – sud će dati kupci / muštrije / klijenti… I kada se vaš proizvod / usluga već probije na tržište, slede sledeće faze: koliko tih proizvoda je tržištu potrebno, koliko često, koliko su klijenti spremni da plate za taj proizvod itd.
Talenat Talenat spada u urođene sposobnosti. Ne u stečene. Jednostavno se rađamo sa ili bez… Pa koje su onda šanse da zaista posedujete neki talenat (koji pritom možete i da unovčite)? Daću primer: od svih pijanista koji završe Muzičku školu, slavu doživi tek 1 u 10.000. I to pod uslovom i da poseduje talenat i da naporno vežba. Da li svi talentovani ljudi žive od svog talenta? Ne. Često je stvar i sreće (da li će naći dobrog profesora, da li će upoznati prave osobe na svom putu), zatim marketinga (da li se i koliko dobro promovišu), potražnje za time što nude, koji su trendovi trenutno popularni… Uvek je reč o skupu faktora od kojih zavisi da li će neko zarađivati (i živeti) od svog talenta. Istorija nas uči da su velikani umetnosti najčešće umirali u siromaštvu a u današnje vreme vidimo i veliki broj onih koji bez ikakvog talenta zarađuju enormne sume novca. Sve što poseduju su velika doza samopouzdanja i prodoran način plasiranja samih sebe – sasvim dovoljno da ih milioni „zaprate„.
Prateće delatnosti Uz glavnu delatnost, koje su to srodne delatnosti koje joj možete pridodati? Da li posedujede dovoljno znanja / iskustva za obavljanje te delatnosti? Da li je neophodno završiti još neki seminar, edukaciju, prekvalifikovati se? Pristupite profesionalno uzgrednoj delatnosti bez obzira koliko retko je obavljali ako vam je cilj da tu delatnost proširite i da vam ona donosi stalne prihode. Takođe, imajte u vidu da svaki iskorak iz vašeg (dotadašnjeg) zanimanja znači istovremeno i upad u neku drugu branšu. Kako će vas „kolege„ u toj novoj branši dočekati? Da li kao konkurenciju? Da li kao uljeza koji im „krade„ posao? Pripremite se psihički i za pozitivna i za negativna iskustva.
Vreme Sa koliko vremena raspolažete nedeljno, mesečno, na godišnjem nivou? Kada ste zaista „dostupni„ poslodavcu / nalogodavcu / sebi i u stanju da se posvetite biznisu i zarađivanju novca? Bez obzira kojim poslom se bavili, neophodno je (i fer) naznačiti drugoj strani (a i sebi) kada ste slobodni (koliko dana u nedelji, kojim satima…). I oprezno sa vremenom i ljudima koji vam odvlače vreme jer ono predstavlja vaš kapital.
Vreme je najbolja čuvana tajna bogatih. Anonimni autor
Emocije (i kako utiču na trošenje / zaradu): ovaj tekst je namenjen uglavnom ženama; i sve smo prošle kroz fazu emocionalnog šopinga, impulsivnih poseta frižideru, nesmotrenog rasipanja novca samo zato što je nešto „u modi„… Šta je to što zaista želimo (i koje emocije se kriju iza neracionalnog trošenja novca – šta je to što nam zaista nedostaje). Zapišite svoja opažanja, osvestite ovaj proces i uspostavite kontrolu nad svojim osećanjima (i kao što sledi – nad finansijama).
Zavisnički odnosi Ako vam se „pozitivna nula„ sa početka teksta čini beznačajnom, evo jednog podatka iz ugla sociologije i psihologije: istraživanja pokazuju da tek oko 10% ljudi uspe da zaradi dovoljno i stekne potpunu nezavisnost (od partnera, roditelja, rodbine, prijatelja, banaka, kredita itd.). Svi ostali, često do kraja života, ostaju u nekoj vrsti „zavisničkog odnosa„ i u principu, finansijski (a često i emocionalno) borave u nekoj vrsti „minusa„.
Pa zašto onda (tako dugo) boravimo u zavisničkim odnosima – u kojima većina nas pati i ne oseća se dobro? Ljudi su bića navike. Navike spadaju u stečeno ponašanje – predstavljaju ono što svakodnevno ponavljamo (‚‚navikavajući‚‚ se tako na patnju dok se mozak navikava na lučenje određenih neurotransmitora (u narodu pogrešno nazvani „hormoni „)). U žargonu: „navučeni„ smo na te supstance, „navučeni„ smo na negativna osećanja i organizam nam se jednostavno navikao da tako funkcioniše. I to godinama…
Sledeći razlog – a tiče se posebno žena, jeste način na koji smo odrasle… Od malena nas uljuljkuju bajkama o princu koji će doći na belom konju (i odvesti nas u dvorac), o Snežani koja ima svojih 7 patuljaka (da rade za nju), o Crvenkapi koja nosi punu korpu baki a zatim ju je pojeo vuk (uloga žrtve)… I tako, kad stignemo u neke produktivne godine, preuzimamo (često nesvesno) neku od tih uloga…
Jedna dobra instant verbalna vežba a protiv ovakvih modela ponašanja je sledeća:
Uzimam život u svoje ruke (kada ovo glasno izgovorite, pratite osećaj koji se javlja – a javiće se).
Ili. Dovoljno sam patila i to mi više ne treba (osećaj olakšanja).
Ili: vizuelno „premeštanje fokusa „ – prebacite fokus sa drugih ljudi (koji trenutno imaju kontrolu nad vašim finansijama i kao što sledi – nad vašim životom) i fokusirajte se na sebe. Šta je to što ja mogu da uradim / da počnem drugačije da radim da bih postigla željeni cilj. Zapišite rešenja koja se javljaju.
Prioriteti Iskreno i ruku na srce: da li ste zaista zaradu stavili na svoju listu prioriteta i na kom mestu se nalazi? Imate li plan? Ne računa se šta želite da radite, na šta ste pomislili ili šta ste rekli već šta ste uradili po tom pitanju. Ako do sada niste ništa uradili – verovatno će i rezultati biti loši. Ako tek nameravate da nešto uradite po tom pitanju – zapišite kada i kako. Psihološka istraživanja pokazuju da ako „samo„ verbalizujemo svoju nameru šanse da je ostvarimo dosežu čak i do 72%. A ako nameru i zapišemo, definišući pritom i vremenski rok da to nešto i odradimo – šanse se dodatno uvećavaju.
Učite od muškaraca ili kako troši moj partner?
Kupuje novi džemper tek kada mu se pocepa stari. Tako jednostavno.
Koristi istu penu za brijanje već godinama.
Za pranje kose / tuširanje ima jednu flašu (uvek je plave boje, ne znam zašto) i to je i šampon i subrina i gel za tuširanje i hidrira i regeneriše i samo još šlag za tortu fali u toj flaši…
Umesto „fancy„ tašnice kao ja – nosi ranac (termos sa kafom, flaša vode i užina (sendvič, keks i sl.)) i kao što sledi, ne troši „usput„…
Prema poslu se postavlja hladno i racionalno; kada je promenio posao, odslušala sam razgovor sa njegovim budućim poslodavcem. Postavio je direktna i konkretna pitanja počevši „od sebe„ – kolika je plata, plaća li se prekovremeni rad, rad vikendom i praznicima, isplaćuju li kao firma 13. platu, doprinos za letovanje, prema kojoj tarifi / budžetu se ravnaju prilikom plaćanja, u koju kategoriju će ga svrstati (kvalifikovani, sa iskustvom, stručno osoblje i sl.). Jasno, koncizno i „egocentrično„.
Kako se najčešće postavljaju žene pri razgovoru za posao / u toku pregovora? Kreću od „druge strane„ često upadajući u ulogu „dobre devojčice„ koja želi da udovolji svima i dobije pohvalu (a često nam je ta pohvala i jedina nagrada za rad…). I pitaju kako da svojim radom doprinesu preduzeću, kako da što bolje promovišu posao / proizvod / firmu, šta mogu da učine za poslodavca, kako da se zaposleni / kolege bolje osećaju u njihovom prisustvu… Jedostavno, priroda nas je tako stvorila; žene imaju razvijeniju empatiju, vode se često emocijama (čak i u poslu), dok se muškarci ograničavaju na činjenice, strukturu (posla, firme), „prizemne„ stvari kao što su zarada, prava zaposlenih itd. Jednostavno smo različiti.
Zadržite svoju žensku prirodu, učite od muškaraca i pregovarajte muški.
Krivica Sve dok smo fokusirani na prošlost i na to ko je kriv, zašto posao nije krenuo, zašto ideja nije zaživela… I sve dok ulazimo u rasprave i gubimo vreme (a prošlost ne možemo promeniti), teško da ćemo se okrenuti budućnosti. Ostavite prepirke na stranu; istraživanja pokazuju da kada smo pod stresom (ili još gore, ako je već došlo do nekih psihosomatskih poremećaja), to stanje nam može smanjiti učinak i do 30%. Za veliki broj ljudi, manji učinak u radu znači i manje novca. Zapitajte se kako želite da se osećate? Da li vam prija osećaj kontrole nad finansijama (i nad vašim životom), kako se osećate kad ste nezavisni (i slobodni). Priuštite sebi taj osećaj, zaslužili ste. I ostavite prošlost iza sebe. To predstavlja gubljenje vremena; a vreme je novac.
Imati kontrolu nad svojim vremenom znači imati kontrolu nad svojm životom. – L. Walkup
