Kako mozak ‚‚upija‚‚ informacije? Kako te informacije prelaze iz privremene u trajnu memoriju? Šta učiniti da bismo što brže učili i memorisali što veći broj informacija? Šta na to kažu psihologija i pedagogija, koje su metode najbolje?
shop
Sledi par osnovnih smernica na tu temu:
– učimo kada smo motivisani da učimo (motivi mogu biti razni: nešto nas čini srećnim npr. ili težimo nekom cilju – bolje ocene, bolje radno mesto, bolja plata, profesionalni status, priznanja i nagrade)
– učimo kada to nešto volimo – znači kada nam je materija sama po sebi zanimljiva
– učimo kada smo pod velikim vremenskim pritiskom – koliko god paradoksalno zvučalo (veliki broj studenata krene da uči tek par dana pred ispit – znači onda kada je zajtnot već kritičan)
– učimo kada nam od toga zavisi egzistencija (finansijski pritisak – onda kada znamo da za bolje radno mesto i veću platu moramo npr. položiti neki ispit ili proći kvalifikaciju / prekvalifikaciju)
– učimo kada to nešto novo povezujemo sa nečim već poznatim (npr.: ako učimo o ljudskom organizmu a imamo predznanje iz biologije, naš mozak će povezati te nove informacije sa onima koje već postoje u našoj memoriji, obogatiti stare novim i razraditi / proširiti temu)
– učimo po sistemu ‚‚razgranato‚‚. Onda znači kada imamo glavnu temu a zatim slede podgrupe: tema je npr. turizam a podgrupe su masovni turizam, verski turizam, banjski turizam itd. Te manje podgrupe se zatim ponovo razrađuju na ‚‚sitnije‚‚ elemente i na taj način ‚‚proširujemo‚‚ obim znanja stalno dodajući nove informacije
– učimo napamet (iako se ta metoda ne preporučuje, neki je ipak koriste)
– učimo ponavljanjem (kao što i stara grčka poslovica kaže: ponavljanje je majka učenja). Ponavljanje je metoda uz pomoć koje informacije prelaze iz privremene u trajnu memoriju. Privremena memorija je to što i sama reč kaže – jedan ‚‚prostor‚‚ u kojem su smeštene informacije koje kratkoročno koristimo (npr. šta je danas rekla koleginica na poslu ili kakvo je vreme bilo jutros – nešto što ćemo verovatno za par dana zaboraviti). Trajna memorija je ona u kojoj su smeštene sve informacije koje permanentno – na duge staze znači, držimo u glavi (kako se zovemo, koja nam je adresa, gde nam uvek stoje ključevi i sl.)
– učimo bolje ako svoj mozak ‚‚treniramo‚‚. Šta to praktično znači? Menjajući ‚‚ritam‚‚ učenja, uvodeći naizmenično lakše i teže zadatke, teramo svoj mozak da razvija memoriju priređujući mu razna ‚‚iznenađenja‚‚ (npr., naučno je dokazano da čak i ako promenimo put kojim obično idemo do posla ili do škole, ta promena signalizira mozgu da mora da uključi svoje lampice i memoriše novi put do željene destinacije – i u toku tog procesa, mozak se nalazi u stanju alert što znači u stanju budnosti i rada)
– učimo i onda kada je učenje samo po sebi cilj (veliki broj ljudi uči u cilju održavanja dobrog zdravlja – i u trećem dobu i u bilo kom uzrastu; na taj način, smanjuju rizik od oboljenja koja su povezana sa starošću i slabim funkcionisanjem mozga – alzhajmer, demencija i sl.). Takođe, dosta nas sa radošću učimo nove informacije – bez obzira da li su to akademski tekstovi ili tek nešto što ćemo primeniti u svakodnevnom životu, u razgovoru sa prijateljima i sl.
– i za kraj, koliko god čudno zvučalo, učimo i u pauzama. Najnovija istraživanja iz neuropsihologije pokazuju da su kratke pauze između npr. dve lekcije ili dve celine poželjne, jer u tim pauzama mozak nastavlja da radi i da ‚‚traži odgovore‚‚.
shop
Ono što nije poželjno jeste učenje odmah posle obroka (organizam ‚‚usmerava‚‚ energiju i krvotok u organe za varenje ‚‚oduzimajući‚‚ praktično energiju od mozga). Što se tiče vremena najboljeg za učenje, nekim ljudima prijaju jutarnji časovi dok neki rado uče uveče ili pred spavanje. Broj informacija koje u jednom zugu možemo da upijemo je takođe ograničen (šta da radimo, ipak smo bića sa biološkim predispozicijama) tako da nije dobro ‚‚zatrpavati‚‚ mozak prevelikom količinom gradiva i šarolikim / međusobno različitim temama. Optimalnim se smatra 7 plus minus 2 (znači ili 7+2 = 9 informacija / celina ili 7-2 = 5 informacija / celina). Informacijama / celinama se smatraju grupisane informacije (a ne samo jedna) tako da u jednu informaciju / celinu spada praktično jedna lekcija ili jedan tekst koji se odnosi na samo jednu temu. Svaka sledeća tema koja je različita (čak i ako se tiče iste oblasti), smatra se novom celinom.
Kao što sledi, treba ograničiti broj informacija, optimalno organizovati celine i sam proces učenja, dobro se fokusirati, pravilno odabrati doba dana pogodno za učenje – i rezultati neće izostati.
Puno uspeha!
