Pred (svaku) Novu Godinu većina nas postavlja manje više iste ciljeve. I obećava – i sebi i drugima da će sledeća godina biti bolja. Da će naći vremena za sve ono što zaista vredi u životu: zdravlje, porodica, prijatelji, u prevodu: bolji kvalitet života. A uz sve to, hoćemo i više novca.
Postoji li neka metoda koja objedinjuje i jedno i drugo?
Postoji i zove se minimalizam. Minimalizam se kao pojam može prevesti i u postavljanje prioriteta, sveden način života, racionalno a ne nekontrolisano trošenje (ne samo novca nego i vremena) i sve u svemu, odbacivanje svih onih loših navika kao što su razbacivanje, emocionalni šoping, besciljno lutanje po internetu ali i po šoping centrima i kupovina nepotrebnih stvari zato i samo zato što predstavljaju ‚‚simbol‚‚ srećnog i uspešnog života; ostavljajući nam obično na kraju jednan ogroman osećaj praznine.
Šta kaže dobra stara statistika, koliko nas je u ovom vrtlogu zarade, trošenja, osećaja praznine / krivice pa ponovnog rada do sledeće plate i opet trošenja i sve tako u nedogled?
U skladu sa jednim istraživanjem, čak 80% odraslih želi da ima više vremena za svoju porodicu i prijatelje dok se čak 60% roditelja konstantno oseća ‚‚užurbano‚‚.
Pa šta je to onda što nam odvlači pažnju, slabi koncentraciju i narušava unutrašnji mir u tolikoj meri da svakodnevno gubimo kontrolu i osećamo se rastrzano i užurbano.
Istraživači navode 2 stvari kao ključne: šoping i internet.
Šoping zato što nam odvlači ona 2 važna resursa iz naslova – i vreme i novac.
Internet nam odvlači vreme i pažnju (a nekima i novac – ako kupuju preko interneta).
Postoji li rešenje i kako do te tako željene promene u sledećoj godini?
Rešenje kao rešenje je jednostavno i da li ćemo ga (i u kojoj meri) primeniti zavisi od toga koliko ozbiljno shvatimo brojke koje slede. Da li će nas ‚‚otrezniti‚‚, da li će nas navesti na razmišljanje i pomoći da više cenimo svoje vreme i kao što sledi i sam život?
Da krenemo od brojeva i statistike: svi znamo da nam je američki način života na neki način nametnut. Danas i u Evropi na svakom koraku nalazimo ogromne tržne centre (uklapali se u starovekovnu arhitekturu ili ne). Koliko vremena troši prosečan Amerikanac u šopingu? Negde oko 30 minuta dnevno. Pomnoženo sa 365 dana u godini dobijamo 182 h godišnje. U toku životnog veka, prosečak Amerikanac izgubi i do 2 godine samo na kupovinu.
Šta je sa internetom, koliko se tu vremena gubi? Istraživanja pokazuju da moderan čovek u toku svog životnog veka izgubi i do 5-6 godina života skrolujući po internetu. Ako na ovu cifru dodamo vreme izgubljeno u šopingu i vreme za ostale ‚‚slobodne‚‚ aktivnosti kao što su televizija, kompjuter, beskrajni telefonski razgovori itd., dolazimo do skoro jedne decenije – nepovratno izgubljene na ‚‚aktivnosti‚‚ koje nas koštaju i vremena i novca.
Stoga, pitanje minimalizma ne predstavlja nikakvu ‚‚magičnu‚‚ metodu već jednostavno prelazak na racionalniji način života. Jednostavno STOP koje ćemo postaviti ispred sebe i usmeriti se na ono što je suštinski bitno.
Stop šopingu – ograničavanje na neophodne stvari.
Stop besciljnom internet skrolovanju – ograničavanje na posao, mejlove i komunikaciju sa prijateljima.
Ionako je tek negde oko 25% proizvoda koje strpamo u korpu zaista neophodno za naše preživljavanje (namirnice, sredstva za higijenu). Sve ostalo je luksuz, predstavlja nepotreban izdatak i neretko završava u ostavi.
Pitanje vremena i novca je stoga pitanje prioriteta, samopoštovanja, vrednovanja sopstvenog vremena, uloženog truda i rada ali i umeća da budemo zadovoljni onim što imamo i nađemo sreću u malim – velikim stvarima – u onima koje su neophodne da zadovolje naše osnovne potrebe. A to je već put ka racionalnijem i srećnijem životu. Lepota se i inače krije u jednostavnosti.
Možda je vreme da u Novoj godini počnemo da živimo jednostavnije – sa manje stvari i više vremena. Srećnije i slobodnije.
