Veliki beli lav, mirno naslonjen na staru kalemegdansku tvrđavu, budno čuva bedeme grada. Lenjo baca pogled na ušće… Tone li Dunav u sumrak? Nosi li u smiraj sve nade i želje stanovnika ovog grada?
A Dunav, vijuga li vijuga, mirno prevaljujući breme Evrope u bujici svojih nedara, provlači se kroz užareni zalazak i potkrada od Sahat kule još koji minut…
…još samo neki tren mira i lepote…
Sporo otkucava osam.
