Šta je mobing, kako ga prepoznati, koje sve vrste mobinga postoje, kako se zaštititi i kome se obratiti za pomoć. Šta raditi u prvoj fazi, onda kada je zlostavljanje tek počelo a šta kada je već uzelo maha. Kako reagovati na napade.
Za početak: ako ste već postali žrtva mobinga – verujte mi, NIJE DO VAS! Sa vama je sve u redu!
Šta je mobing?
Mobing kao pojam je prvi put opisan od strane psihologa Heinz Laymana koji ga je definisao kao ‚‚zlostavljanje na radnom mestu‚‚. Na osnovu svojih promatranja, došao je do zaključka da je veličina traume žrtava mobinga jednaka traumama koje sa sobom nose vojnici posle ratovanja na prvoj liniji fronta.
Mobing je inače engleska reč i znači work abuse ili employee abuse (zlostavljanje na poslu ili zlostavljanje zaposlenih). Radi se o šikaniranju koje se vrši od strane jedne ili više osoba i usmereno je na žrtvu koja nije u mogućnosti da se odbrani. Zlostavljanje je najčešće psihičko, može biti i fizičko ili čak i seksualno, ispoljava se u obliku pritiska, ignorisanja, ponižavanja, vređanja, kleveta, ugrožavanja ugleda, dostojanstva, integriteta, osporavanja intelektualnih i radnih sposobnosti – i ide sve do uklanjanja sa radnog mesta. Da bi se takvo ponašanje smatralo mobingom, neophodno je da se realizuje najmanje jednom nedeljno i to u toku najmanje 6 meseci.
Vrste mobinga
Vertikalni mobing: o vertikalnom mobingu govorimo onda kada je zlostavljač nadređeni (šef, menadžer, osoba na višoj poziciji od ugroženog). Ovaj mobing može biti i serijski ako se radi o grupi zaposlenih i sprovodi se sve dok napadač ne uništi jednog po jednog radnika i na kraju i celu grupu.
Obrnuti mobing: u ovom slučaju, zaposleni maltretiraju poslodavca.
Horizontalni mobing: pod horizontalnim mobingom se podrazumeva šikaniranje od strane kolega – znači zaposlenih koji su u istom rangu sa žrtvom.
Strateški mobing: da li će ova vrsta mobinga biti sprovedena ili ne – odlučuje uprava preduzeća; iz tog razloga se i naziva strateški – jer je unapred isplaniran i svesno sproveden. Biraju se radnici koji se ‚‚ne uklapaju‚‚, nisu simpatični šefu / rukovodiocima, nepoželjni su iz bilo kog razloga ili jednostavno, predstavljaju tehnološki višak. Primenjuje se najčešće posle spajanja dve firme, pred likvidaciju, posle reorganizacije i sl.
Najgori i najokrutniji oblik strateškog mobinga predstavlja onaj koji je fokusiran na psihičko zlostavljanje žrtve – sve dok je ne onesposobe za dalji rad – da bi posle otkaza i u toku traženja novog radnog mesta bila potpuno nepotrebna / neupotrebljiva konkurenciji.
Kako prepoznati mobing?
Po osećaju. Ako već čitate ovaj tekst – verovatno ste bili ili ste u ovom momentu žrtva mobinga. Napadač retko čita ovakve tekstove i retko preispituje sebe i svoje postupke. Iz tog razloga, ovaj pasus počinje sa osećanjima. Šta vam vaš osećaj govori? Da li se osećate dobro među kolegama? Da li u timu postoji klima poverenja i uzajamne podrške? Da li vam se kolege obraćaju kada uđete u prostoriju (ili vas jednostavno ignorišu)? Da li vas ogovaraju iza leđa? Da li vam se podsmevaju, dodeljuju vam nadimke, gledaju vas sa visine? Da li kritikuju vaš rad, vaše intelektualne sposobnosti, vašu kompetentnost, omalovažavaju vaše odluke? Da li vam dodeljuju teške radne zadatke za koje niste kvalifikovani (i koje niste u mogućnosti da obavite)? Da li vas šalju da obavite poslove koji su riskantni ili opasni po zdravlje? Pokušavaju li da vas ubede kako ste mentalno oboleli, kako ‚‚umišljate‚‚ sve te situacije i predlažu vam ‚‚lečenje‚‚? Da li pričaju ‚‚masne viceve‚‚ na vaš račun? Da li se kao žena osećate bezbedno ili ugroženo? Osećate li strah?
Sve navedeno predstavlja mobing. I dovoljna je samo jedna stavka da nam ugrozi psihičko zdravlje i poljulja naš duševni mir.
KAKO SE ZAŠTITITI OD MOBINGA
a) Kako se zaštititi PRE nego što dođe do mobinga
U ovoj početnoj fazi, mobing se tek nazire… Upućuju vam tek par komentara koje ne znate kako da protumačite, često su na granici pristojnog i verovatno se pitate da li je ta osoba jednostavno ‚‚šaljivdžija‚‚ ili mu danas ‚‚nije dan‚‚ pa eto, komentariše zajedljivo; i najverovatnije ćete odlučiti da te komentare ignorišete…
Pritom, novi ste u firmi, tek se zaposlili, ne želite da ‚‚na dobar dan‚‚ izazivate konflikte i zato jednostavno prelazite preko svega toga… OPREZ! Ne ignorišite ništa i ništa ne ostavljajte za kasnije; problem neće nestati sam po sebi – postaće samo još veći. SVAKI ali baš svaki negativan komentar sasecite u korenu. Bez obzira što ste novi; bez obzira što to nije vaš nivo; i što to ne liči na vas; i ne želite da se svađate; i roditelji su vas drugačije vaspitali – ali to je upravo i razlog zašto ste žrtva mobinga. Zato što ste lepo vaspitani; i pristojni; i kulturni; i vredni; i radni; i obrazovani; i kolegijalni. Milina… Trn u oku napadaču! Vi ste sve ono što on nikada nije bio niti će biti! Jer u osnovi svakog napada – stoji strah! Strah od nepoznatog, strah od drugačijeg. Ako na strah dodamo i zavist i ljubomoru – napad će sigurno uslediti.
Kako se pritom ponaša napadač? Kao i kod svih napada – i ovaj počinje podmuklo i tiho. Zlostavljač ‚‚opipava teren‚‚, gleda dokle može da ide, ispituje vaše granice. Počeće sitnim koracima, ispitivaće vašu otpornost, da li reagujete ili ne, imate li ‚‚saveznike‚‚, kada je najbolje da ‚‚udari‚‚ (da li kada ste pod pritiskom, kada imate puno posla, da li kada ste sami sa njim u prostoriji, kada vam predstoji važna prezentacija i sl.). A zatim će uzimati sve više i više zamaha…
Ono što možete uraditi čim stupite na novo radno mesto jeste da smanjite svoj početni entuzijazam (verovatno ste srećni zato što ste se zaposlili i to je sasvim normalna reakcija); međutim, dobro je izbaciti iz glave ideju da su svi u kolektivu dobronamerni, pishički zdravi i stabilni… I da dele vašu sreću sa vama… Kao što nisu ni svi ljudi psihički zdravi, tako nisu ni vaše kolege. Ima ih i agresivnih, narcisoidnih, marginalnih ličnosti, a ima i onih koji su jednostavno zlobni, pakosni ili ljubomorni. I tako će i gledati na vas – još na početku: zašto ste BAŠ VI dobili to radno mesto; šta ste završili; koga ‚‚poznajete‚‚; kako ste dospeli tu; da li radite bolje od njih; da li ste im konkurencija; kako to da imate lepšu frizuru, bolja kola, bogatijeg muža… Šta god… Milion pitanja, (nama) potpuno nelogičnih…
Sledeći korak: gledajte da nađete sebi slične – vredne, radne i psihički zdrave ljude i da se udružite sa njima. Da, ujedinjeni smo jači. Bilo oduvek.
Šta u međuvremenu radi vaš budući mučitelj? Koristi vašu poziciju ‚‚novajlije‚‚, lukavo vam se približava i može se čak i predstaviti kao prijatelj, mentor, kao neko ko će vas ‚‚uputiti‚‚ u posao dok se ‚‚ne snađete‚‚. Da, napadači se često kriju – baš kao i vuk u jagnjećoj koži. Istupiće kao ‚‚dobrotvor‚‚ koji vam pomaže da se snađete, pokazuje vam kako šta funkcioniše, upoznaje vas sa radim mestom, sa kolektivnom itd. a u stvari ‚‚priprema teren‚‚ za kasnije kako bi ojačao svoju poziciju a vas stavio u podređeni položaj – manje vrednog, neiskusnog, a zatim (sve gore i gore), nesposobnog, nekompetentnog pa i uz još teže uvrede (glupog, smotanog i sl.). I sve što veći zamah hvata, to će i udarac biti jači. Pritom, ‚‚pomažući‚‚ vam i ‚‚upućujući‚‚ vas u rad, primetićete u nekom momentu, da su informacije koje vam daju pogrešne, da vas šalju na pogrešna mesta, pogrešne zadatke, da izvrću realnost itd. Što pre uočite ove signale – to bolje za vas.
Ne budite previše ‚‚otvoreni‚‚. Svoje poslovne planove i sledeće korake držite za sebe; ne iznosite podatke iz svog privatnog života; ne otkrivajte ništa nikome. Pružajte kolegama samo one informacije koje su im apsolutno neophodne. Jer svaki detalj koji otkrijete – može (a i biće verovatno) kasnije upotrebljen protiv vas. Ti ljudi – oni nisu vaši prijatelji; to su kolege; i to je vaše radno mesto. Odradite posao i idite kući. Ne pokušavajte da se dopadnete, da sklopite prijateljstva i da se ‚‚zbližite‚‚. Napadač će to videti samo kao znak slabosti.
Sindrom krda – napadač(i) se drže zajedno. I napadaju zajedno. Čovek, o, kakvo mizerno biće… Još uvek nismo prerasli sindrom džungle. I još uvek se krećemo u čoporu… Isto je i na radnom mestu – napašće vas možda i više njih; istovremeno; nemilosrdno; beskrupulozno; bez ikakve empatije; bez srca i duše; i još će se smejati – kako ste ‚‚emotivni‚‚ i kako je to ‚‚tako‚‚ u svetu odraslih…
b) Kako reagovati u POČETNOJ fazi mobinga
– kada vam ljudi pokažu svoju pravu prirodu – verujte im na prvu –
U ovoj fazi mobing je već uhvatio zamah. Komentari postaju sve češći i češći, počinju i da vam ‚‚smeštaju‚‚, da spletkare i da se služe raznim smicalicama. Na svaki komentar reagujte: suočite se; održavajte vizuelni kontakt sa napadačem; gledajte ga pravo u oči; pitajte ga u čemu je NJEGOV problem; upozorite ga; pozovite se na vaša poznanstva; na zakon; na druge kolege; na prijatelje, porodicu: nek shvati da NISTE SAMI. I da će neko stati u vašu zaštitu.
Ne pokazujte emocije: nikakva ljutnja, nikakav bes a posebno ne strah! Momentalno će vas stigmatizovati kao problematičnu osobu, možda čak i prijaviti i u svakom slučaju, vaš izliv ‚‚iskrenosti‚‚ upotrebiti protiv vas. Sve vaše slabe strane postaće oružje koje napadač(i) koristi(e) protiv vas.
Napadač se u ovoj fazi verovatno već urotio sa drugim kolegama – sličnim njemu. Napadaju vas u krdu… Napadači se drže zajedno. I napadaju zajedno. Upotrebite istu tehniku: organizujte se, grupišite se sa vašim saveznicima; i konstantno pronalazite nove; i informišite kolege o situaciji; izložite napadača osudi sredine – ne oklevajte – radi se o vašem fizičkom i psihičkom zdravlju.
Očekujte napade – i očekujte da vas napadne više njih; nekad čak i istovremeno; očekujte da budu glasni – da viču na vas, da vređaju, da se prostački ponašaju. A napadi nekad znaju biti nemilosrdni; bez ikakve empatije; bez srca i duše; neki će se čak i smejati. Budite spremni na borbu. Na neprijateljskom ste terenu.
Suočite se sa napadačem – ne pokazujući strah. Obratite pažnju na govor tela – ako je potrebno, vežbajte kod kuće pred ogledalom: zauzmite stav, održavajte vizuelni kontakt – gledajte ga direktno u oči; ne pokazujte strah, istupite čvrsto i nepokolebljivo. U krajnjem slučaju – to je vaš život koji branite!
Budite smireni – ne reagujte burno na njegove primedbe – to je upravo ono što napadač hoće.
I ne ignorišite ni jedan napad – kasnije će biti samo gore. I ne, neće nestati samo od sebe.
Ne pravdajte se. Niste u obavezi.
Udarite na napadača njegovim oružjem: ako on viče, vičite i vi. Ako se on podsmeva, podsmevajte se i vi. Znam, to niste vi i ne želite da se ‚‚spustite‚‚ na njegov nivo. Ali ovde govorimo o zaštiti – vas samih.
Ako vas omalovažava ili ugrožava vaš kredibilitet, sumnja u vaš rad – pišite! Pišite i što više pišite: izveštaje, dopise, hvalospeve samima sebi, uposlite kolege koji su na vašoj strani da vam daju preporuke, da pohvale projekat koji ste odradili – ne sedite skrštenih ruku. U slučaju napada – skromnost nije vrlina. Napadač će se potruditi da svaki vaš uspeh predstavi kao minimalan ili čak i kao neuspeh.
Ako je sam šef napadač – pišite njegovim nadređenima i službi za zaštitu na radu. Ako je neophodno, izađite u javnost – podelite svoju priču sa novinarima. Ionako se nećete vratiti na staro radno mesto (statistički, u najvećem broju slučajeva, žrtva odlazi sa mesta na kojem je zlostavljana).
c) Kako se zaštititi kada je VEĆ došlo do mobinga
Ako je već došlo do mobinga i zlostavljanje uzelo maha – a niste u mogućnosti da se odbranite i zaštitite, imate nekoliko opcija:
– razmislite kome ste se do sada obratili za pomoć i kojoj instituciji se možete dodatno obratiti
– postoji li mogućnost promene radnog mesta bilo u okviru iste firme bilo u smislu prelaska u novo preduzeće
– koje korake treba preduzeti da biste pronašli odgovarajuće radno mesto
– kako se osećate – imate li snage da nastavite ili vam je neophodna pravna, psihološka ili čak i medicinska pomoć?
Kome se obratiti u Srbiji?
U Srbiji mobing podleže odredbama Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu. Zakon se primenjuje od 04.09.2010. godine.
Za pomoć se možete obratiti sledećim organizacijama:
Viktimološko društvo Srbije: http://www.vds.rs/
Stopmobing Srbija: https://stopmobingsrbija.rs/
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti: http://ravnopravnost.gov.rs/
