Tog ponedeljka Aleksandra je dočekala hrpa papira na stolu… Ubrzo su počeli da zvone telefoni u firmi a sekretarica mu je nemilosrdno prebacivala pozive. Imao je i dva zakazana sastanka… Tek negde oko podne uspeo je da predahne… Pozva sekretaricu da uđe, zatraži joj fasciklu sa porudžbinama i upita je šta je još planirano za danas. Ona mu odgovori da je popodne slobodno jer su partneri iz Italije otkazali.
‚‚To je sve Marina?‚‚ upita on.
Ona na trenutak zastade i klateći se negde između vrata i hodnika, pokušavajući da sakrije bilo kakve emocije a istovremeno gorući od želje da mu saopšti novosti, krete sa pričom: ‚‚Znate, šefe, Mara iz računovodstva, pa znate Maru, je l`, pa bila je prošle nedelje u Italiji na onom kongresu…
„Da, i…„ upita Aleksandar.
„Pa imali su i svečano otvaranje, Mile je održao uvodni govor… Eto, tek da vas obavestim, mislim, ako vas uopšte interesuje… Mara i Slađa se druže… Znate…‚‚
Aleksandar samo klimnu glavom i dade joj znak da izađe. Krv mu jurnu u glavu; besneo je. Znao sam! Reče u sebi. Tačno sam znao da je Mile u pitanju! Taj neotesani provincijalac! On i kongres! Još je i govor održao! O čemu bi on uopšte mogao da govori? Ceo život je proveo u fabrici – i to fabrici čega – drvne građe… Jedan planinski drvoseča bez šlifa! Njega su pozvali da otvori kongres, njega! U glavi počeše da mu naviru slike Mileta i njegovog preduzeća iz Južne Srbije: sve one grede i letve, prašina, piljevina, paletari, kamioni, delovi za nameštaj i kuhinjske elemente. Ne, to ne može biti istina. Pa nije valjda on pozvao Slađu na kongres? Tek tako, ko grom iz vedra neba… Gde je tu šmek, gde je zavođenje, gde je uvertira, gde su maniri? Ma, ne može se on ni porediti sa mnom. Ustade i reši da ode kući. Sekretarici je tek u prolazu dobacio da je za danas dosta. Ona je samo nemo klimala glavom praveći se da nešto zapisuje; čekala je da izađe i čim su se vrata zatvorila, nazvala je centralu i zatražila da je spoje sa računovodstvom… ‚‚Da, lokal 102, Marin lokal, jeste…‚‚ reče Marina.
A Aleksandar, kao pravi stari vuk, rešio je da čeka… Prošla su čitava tri dana i tek u petak se odlučio na sledeći korak. I ne, nije želeo da pokaže Slađi ni da je ljut ni da trči za njom. Polako i strateški, dobiće on i ovu bitku.
U petak je obukao elegantno odelo, stavio roze kravatu i pažljivo uglancao cipele. Čekao je kao na iglama u svojoj kancelariji sve do 2 popodne. Napolju je hladan vetar već najavljivao zimu. Obuče elegantan sivi kaput preko odela, nonšalantno zabaci šal i u pola 3 krete polako ka Slađinoj firmi. Ovaj put, dao je vozaču slobodno. Negde oko 3 Slađa se pojavi na vratima; užurbanim korakom – kao i uvek. Topla vunena kapa pokrivala je njenu nemirnu kosu; oko vrata pleteni šal veselih boja.
‚‚Oooo, dobar dan, kakvo je to iznenađenje?‚‚ Reče Aleksandar.
Slađa se okrete i u čudu ga pogleda…
‚‚Pa ponovo se susrećemo.‚‚ Nastavi Aleksandar. ‚‚Ako ste raspoloženi za neki ručkić, petak je popodne, ne žurimo nigde…‚‚ Nežno ju je zagrlio dok se pravio da joj pomaže da namesti šal. Poljubio ju je ovlaš u obraz i potražio njenu ruku. Ovaj put je rešio da izbegava bilo kakve diskusije. Jednostavno ju je poveo ka obližnjem restoranu.
I dok se napolju već spremala oluja, njih dvoje su veselo ćaskali sedeći pored prozora u ugaonom separeu. Aleksandar je namerno odabrao taj sto; nije imala gde da mu pobegne. Držao ju je u zagrljaju i jednostavno udisao miris njenog parfema. Mrak je već počeo da pada i on naruči vino.
‚‚Mogli bismo i na neko putovanje‚‚ reče joj.
‚‚Putovanje?‚‚ upita ona…
‚‚Da, zašto da ne. Da malo promenimo sredinu.‚‚
‚‚Otkud ti sad to da mi negde zajedno putujemo?‚‚ upita Slađa.
‚‚Pa zar ne vidiš gde si? U mom zagrljaju… Osvajam teritoriju…‚‚ Reče joj zadovoljno se smeškajući…
Na to se Slađa trže… Poslednje što je želela jeste da bude nečiji trofej…
‚‚Ti uvek vodiš neku borbu… I na poslu, i u privatnom životu. Ratuješ sa svima pa sad i sa mnom… Aleksandre…‚‚ Zastade ona načas: ‚‚Ljubav nije rat‚‚.
Tim rečima ga je ostavila samog, ustala i izletela iz restorana. Nije ga ni pogledala.
Osećao se kao poslednji gubitnik; riba na suvom; vojnik na nepoznatom terenu.
Nastaviće se…
