Kratke priče

magija prolećnog povetarca

13. novembra 2021.

Beži srno nežna

od prolećnog povetarca.

Rani jasmin je zamirisao

Uzdrmao tvoje krhko telo

protkano nadom

satkano od svilenih snova

Što lebde, na krilima dolazećeg

večito tu, nadohvat ruke

magičnog trena kratke letnje noći

Što te zove u svetove daleke

tako magične, tako lepe

gde samo srećni,

ljudi žive

Tako ma tako lepi

A zatim se pitaš

gde nestade taj tren,

gde nesta čar, gde se sví

U kom gnezdu pušta korenje

gde živi, gde nastavlja

da širi

magiju svoju?

Tu paučinu,

što te nosi, i zanosi

u vilajete cvetne

u vrtove mirisne

Al’ to je sve. Samo protkan

osećaj

u vazduhu

A zatim ništa

Beži,

i vraćaj se

u toplinu doma,

u ovozemaljsko

Obavi se čvrstinom snega

snagom leda

i pusti da pahulje

primire strasti

Ne sanjaj snove, poneće te

ne zanosi ka letu vrelom

koje će doći pa će doći

A ti ćeš ostati da lebdiš

u vazduhu teškom, prepunom uzdaha

što mami, u svetove strasne

sočne i lepljive, požude pune

Gde neki drugi

ljudi borave

kojima tren, a ni miris

ove magične proletne noći

ne mogu ništa

Obavija ih, plašt večnosti

ne dotiče vreme,

tamo, gde godine

ne ostavljaju traga

Nose lepotu u svakoj dobi

i uvek su nasmejani

puni života slasnog

I tako ma tako lepi

Mirisni povetarac,

kao mlaz

hladne vode iz potoka života

Samo im spira,

svaki zanos. I ostavlja ih,

u njihovoj sreći, obavijenoj

čistotom koju ništa

ne može da dotakne

Oni ne znaju

za svetove magične.

Niti ih sanjaju

jer žive u jednom

kome se mesta na Zemlji ne zna

samo osećamo da je tu

prepoznajemo ga po mirisu

blage, ma tako sočne,

proletne noći

Ne šalje nam znak

već odiše, lepotom

nabreklom da pukne po ivicama

preliva i širi se

neobuzdana

O, toliko je ima

da previre i mami,

da dostignemo jednom

taj raj, od strasti satkan

od lepote

I taloga reke života

pun ljudi staloženih

Stoji skriven,

dok ne dođe tren

da zablista, svima na radost

Ne idi, srno nežna

ispred svog vremena

ostaćeš

da lebdiš u vazduhu

Nosiće taj tren

tvoje nežno telo

Lutaćeš, u potrazi,

pratićeš miris

i uzalud govoriti sebi

da si na tragu vilajetu cvetnom

Svetovima bajnim

u kojima,

samo sretni

ljudi žive

Tako ma tako lepi

You Might Also Like