U svojoj dugogodišnjoj karijeri imala sam priliku da sarađujem sa velikim brojem privatnika i to iz cele Evrope; kao prevodilac i sudski tumač, prevela sam veliki broj projekata i učestvovala na brojnim simpozijumima, kongresima, okruglim stolovima, sajmovima, manifestacijama…
Neki od tih privrednika su bili (i ostali) veoma uspešni, neki međutim, nisu uspeli da održe kontinuitet i često su se našli u procesu likvidacije, bankrota ili još gore, snašli su ih ozbiljni zdravstveni problemi koji su im onemogućili dalji rad…
Koji su to faktori koji karakterišu uspešne privrednike? Izdvojila sam sledeće:
1. Skromni su
Ne razbacuju se, ne hvališu se, ne pokazuju svoje bogatstvo, ne razmeću se skupim stvarima. Skromni su, prizemljeni i okrenuti tradicionalnim, porodičnim vrednostima.
2. Vredni su
Prate pomno proizvodni proces od samog početka do kraja i u njemu često (vrlo aktivno) i učestvuju.
3. Nemaju komplekse
Prihvataju se svakog posla, uskaču tamo gde ‚‚škripi‚‚, podržavaju svoje saradnike i gledaju da na svaki način doprinesu uspešnom poslovanju. Ne libe se da se prihvate i poslova koji su ‚‚nisko‚‚ u hijerarhiji; pokazuju zaposlenima (na primeru) kako šta treba odraditi.
4. Konstantno uče
Redovno prate seminare, idu na simpozijume, uče od konkurencije ali i na svojim greškama; čitaju sve članke koji se tiču njihove branše, najnovija istraživanja, prate svetske trendove i trude se da uvek budu korak ispred.
5. Postavljaju prioritete
Da bi odgovorili obavezama – svesni su da je organizacija vremena ključna. Uvek odrade ono što je prioritetno, ne odlažu za sutra, ne gube vreme na prazne razgovore, većina njih i nema socijalne mreže, u razgovorima su kratki i koncizni; energija im je fokusirana na porodicu i posao i u tom pravcu su usmereni. Cene svoje (i tuđe) vreme, ne kasne, retko ‚‚kafenišu‚‚ i svaki utrošeni minut je ‚‚ciljno‚‚ utrošen.
6. Sve zapisuju (imaju i rokovnik i kalendar i beležnicu i podsetnik na mobilnom…)
Znaju da se neke stvari jednostavno zaborave (ili ih previdimo); zato planiraju – na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou. Zapisuju svoje obaveze, sastanke, ideje, buduće planove…
7. Gledaju na svoju firmu kao na nešto ‚‚živo‚‚
Ova stavka predstavlja čisto moj lični osećaj – uvek sam imala utisak da kada govore o svojoj firmi govore o nekom ‚‚živom biću‚‚ koje ima svoje potrebe, svoj rast, svoje kretanje na tržištu… I tako se prema svojoj firmi i ophode: gledaju da zadovolje potrebe preduzeća da bi isto ‚‚raslo‚‚.
8. Ne prihvataju posao lično
Jako važna stavka: ne prihvatati posao lično, ne reagovati emotivno, čuvati svoje pishičko zdravlje. Jedna od dobrih tehnika koju primenjuju je tehnika ‚‚zatvaranja vrata‚‚. Kad izađu sa posla, ostavljaju posao – na poslu. Kad dođu na posao – ne donose porodične probleme sa sobom, ne ‚‚istresaju‚‚ se na zaposlenima, ne unose nervozu, ne šire ‚‚negativnu energiju‚‚. Svima su nam inače poznate ‚‚menadžerske‚‚ bolesti (stres, anksioznost, poremećaji sna, psihosomatske bolesti, visok pritisak, problemi sa radom srca, čir na želucu itd.). Sve u svemu, u stanju su da dobro kontrolišu sebe – i to je osnovna indikacija uspeha: jer, onaj koji kontroliše sebe, sigurno je u stanju da kontroliše i preduzeće.
9. Motivišu svoje zaposlene
Radnik nije neko ko je ‚‚ispod‚‚ njih; ljubazno se ophode prema zaposlenima, svesni su da su svi ‚‚deo celine‚‚ i da od svakog točkića u toj mašini zavisi kvalitet konačnog proizvoda (i sa kvalitetom naravno profit i opstanak preduzeća – ali i čitavih porodica koje od tog preduzeća zavise).
10. Ne mešaju posao i zadovoljstvo
Veliki broj neuspešnih privrednika je ‚‚potonuo‚‚ upravno zbog nemogućnosti da razdvoje posao i ‚‚trenutke zadovoljstva‚‚ (bez obzira da li se radi o noćnim damama, alkoholu ili nekim drugim porocima – šta god, troši dosta novca, oduzima vreme i vodi ka uništenju). Uspešan privrednik ne dolazi ujutru mamuran na posao; štaviše, često je tu još pre svojih zaposlenih. Uspešan privrednik ne razbacuje teško zarađeni novac; pametno ulaže, štedi i investira u budućnost. Kontroliše svoje nagone – ne kontrolišu oni njega.
