Bilo jednom zlopamtilo
Što se vazda tuna krilo
Čoperasto od malena
Živac pravi, mrka sena
Ćuti mudro, retko zbori
Nešto mrmlja, nešto broji
Polu glasno po’ u sebi
Nikad niko reko ne bi
Da se u tom malom stvoru
Krije zverka slična roju
Osa ljutih, zmija čistih
Zveri besnih, sablja britkih
Što ti mere rečcu svaku
Što po danu što po mraku
Oguglalo na sve piske
Džaba tebi sve te vriske
Kako ne bi, kako nisi
Reč ti svaka na buđ kisi
Pročita te zlopamtilo
Osmehnu se, tako milo
Tako slatko, umiljato
Nije džabe đavo zvato
Iza ćoška sačeka te
Tek godine dvadesete
Od tog dana kad si hteo
Pakostiti jer si smeo
Drzak čovek i bez duše
Što se tuđi snovi ruše
Olak tako, bez razloga
Što zbog jedi, što zbog Boga
Onog tvoga što se smeje
U slast mu se srce greje
Tuđom mukom i čemerom
Sumnjom protkanom neverom
Da imaju ovi sveti
Nešto slično toj osveti
Ni slutio nisi nikad
Da je neko za teb’ rad
Da te čeka i da čuči
Dva’est god’na sebe muči
Izjeda se al’ se drži
Da te kao munja sprži
Ovog dana, ovog časa
Kad ne puštaš više glasa
Ne znaš zašto, ne znaš otkud
Šta te snađe, ko je lud
Napad ljuti niotkuda
Probudi se savest luda
Žeđ inata nakupljena
Sam’ za tebe pripremljena
Brižno, krotko i bez glasa
Eto ovom svetu spasa
Sva moguća zlopamtila
Da preseku tok tog zla
Što se širi, što se množi
Mili ljud’ma sve po koži
Bocka, vređa, uvlači se
Al’ mu zbroji brzo čase
Zlopamtilo ono malo
U srce ga ubi pravo
Spavaj svete mirnim snom
Zlopamtila čiste dom
Kuća sjaji, kuća blista
Zlopamtilu savest čista
Dobio je zasluženo
Odužio zaduženo
Ne zna ono zlopamtilo
Da je ovo samo bilo
Jedno zlo od rulje cele
Što pred sobom samo melje
Ne znajući da je čeka
Iza ćoška pravde meka
Zlopamtilo samo ruši
Za vrat ščepa, bode, guši
Sve ih on polako sklanja
A podmladak nov izranja
Svežih zmija željnih krvi
Čovečanstvo od tih vrvi
Zlopamtilo, jadno šta će
Neg’ da bije zala saće
Pa sve u krug stupa novi
Pravde, borbe, za svet bolji
