ŠTA RADIMO KAD NE RADIMO

Šta raditi u pauzama, u toku „praznog hoda„ kada je obim posla smanjen ali i u kriznim i u vremenima stagnacije? I kako na kreativan način ispuniti vreme u kancelariji ali i posle posla?

Svaki predah predstavlja idealnu priliku za sticanje dobrih navika. Neke od njih, zahtevaju tek minut a štede dosta vremena i novca…

1. Naučite da kažete NE. To zahteva dosta manje od minuta a štedi sate i sate (nekad i godine) nevoljnog i često nekompetentnog rada, napora, uplitanja u poslove o kojima ne znate ništa ali eto, niste mogli da odbijete, valja se, morali ste ’’reda radi’’ ili ’’tek da se ispoštuje’’ neko ili nešto jer tako nalažu nečiji principi, shvatanja, običaji i (najčešće dotrajala) ubeđenja. Poštujte pravila, pozivajte se na ista, insistirajte na radnom vremenu, vašoj kompetentnosti / specijalizaciji i volite sebe; nije sebično. Jer ako zapostavite sebe poklanjajući vreme drugima i tako dovedete SVOJ organizam do iscrpljenosti, nećete biti u mogućnosti da pružite dovoljno svojoj porodici i prijateljima. Kao što sledi – balans je ključna reč ovde.

2. Razmislite minut pre nego što kažete DA. Zatražite VREME od svog sagovornika i recite mu da ćete mu odgovoriti za minut; u toku tog minuta, zapitajte se: da li imam vremena da preuzmem još jednu obavezu na sebe, da li sam kompetentan, da li umem to da radim, da li mi se sarađuje sa njim / njom, da li sam u obavezi da prihvatim ponuđeno, da li sam voljan za dodatne aktivnosti. Još je bolje, ako situacija dozvoljava, da odgovorite NAKON što dobro promislite i prespavate jednu noć – znači tek sutradan. Tako pružate mogućnost svom podsvesnom da ’’obradi’’ novi zahtev / informaciju.

3. Ako i pored navedenog u stavki 1 i 2 ne znate odgovor, oslušnite na minut svoje telo: ono nam skoro nepogrešivo daje odgovor: ako je osećaj u stomaku neprijatan i već na samu pomisao se osećate bezvoljno i umorno, onda je odgovor sigurno NE. Ako je prisutan osećaj poleta i radosti za neku novu aktivnost, onda će i vaše telo koje vas ’’nosi’’ biti spremno da istu aktivnost podrži i isprati.

4. Obratite pažnju na OBAVEZE: potreban je tek minut da pošaljete onaj e-mail koji već mesecima odlažete. Učinite to sad.

5. NE OBJAVLJUJTE statuse, fotografije, trenutno raspoloženje i slike vašeg ručka na internetu. I to zahteva tek minut ali… Istraživanja pokazuju da u praksi, prosečna osoba u današnje vreme provodi i do 2 SATA DNEVNO na socijalnim mrežama. To je mesečno 60 sati a godišnje čak 730! Tih 730 sati podeljeno sa 24 h iznosi 30 dana!!! Čitav jedan mesec izgubljen svake godine – što znači da se u prosečnom životnom veku izgubi oko 75 – 80 meseci ili čak 6,5 godina života; VAŠEG ŽIVOTA. Kada sledeći put posegnete rukom ka mišu razmislite koliko vam je dragocenog vremena NEPOVRATNO utrošenog oduzeo taj isti kompjuter.

6. Jedan od načina da smanjimo stres je da ga jednostavno izbegavamo. Sve što je nepotrebno a izaziva stres – možemo jednostavno izbeći. Ko su ljudi čije statuse čitate iako vas nerviraju? Čije su to prazne priče koje svakodnevno slušate? O kakvim skandalima čitate u žutoj štampi? Jer, minut po minut, gubi se još 6,5 godina VAŠEG ŽIVOTA.

7. Otvorite rečnik i naučite jednu novu reč. Bez obzira da li se radi o maternjem jeziku ili o poslovnom engleskom – konstantno unapređujte sebe. Sledeći put kada budete sačinjavali zahtev, zvaničan dopis ili izveštaj, bićete sami sebi zahvalni.

8. Otvorite na internetu formu zvaničnog dopisa / zahteva / CV-a i naučite kako se sačinjava.

9. Isto važi i za sve dopise / izveštaje / obaveštenja itd. koja svakodnevno sačinjavate: naučite kako se ta dokumenta formiraju, ako postoje delovi teksta koji se ponavljaju – sačuvajte fajl u zasebnom folderu na desktop-u. Tako ćete imati uvek spremne gotove ’’formulare’’, ubrzati rad, uštedeti na vremenu i postati efikasniji.

10. Uzmite krpu u ruke i prebrišite svoj radni sto. Osećaćete se bolje a i uredan sto doprinosi produktivnosti.

11. Proverite da li hemijske olovke rade i bacite istrošene. To će vam na dugoročnom planu uštedeti vreme.

12. Otvorite sve one koverte koje stoje danima na radnom stolu, pregledajte reklame, zadržite račune koje treba platiti kao i reklamne prospekte koji vas interesuju i bacite nepotrebno.

13. Pročitajte vesti međutim, nek vam ovo ne bude prva stavka posle buđenja a takođe je izbegavajte i pred spavanje. Pročitajte vesti koje su vam korisne i odnose se na lokalne događaje: eventualni zastoj u saobraćaju, radovi u centru, izmena trase autobusa i tramvaja. Tako ćete uštedeti vreme pri odlasku / povratku sa posla i isplanirati svoj dan (eventualno promeniti mesto sastanka i tako izbeći gužvu).

14. Očistite svoje naočare.

15. Prebrišite ekran.

16. Stavite mobilni na punjač. Moderni telefoni se brzo troše. Neka vam ovo postane navika svako veče / jutro – tako ćete biti spremni da izađete iz kancelarije i obavite sve spoljne poslove bez brige da li će se baterija istrošiti.

17. Izbrišite sve stare fotografije, poruke i konverzacije koje nepotrebno opterećuju memoriju telefona. One fotografije koje želite da zadržite za uspomenu pošaljite na svoj e-mail a zatim ih sačuvajte u posebnom fajlu.

18. Smanjite upotrebu mobilnog telefona na minimum. Ograničite vremenski svog sagovornika još na početku razgovora i saopštite mu da imate na raspolaganju tek 5-10 minuta. Tako ćete ne samo uštedeti vreme ali se i spasiti od štetnog zračenja. Nemojte uništavati svoje zdravlje slušajući nepotrebna ogovaranja, negativne komentare i poklanjajući svoje vreme ljudima koji spadaju u poznanike. Većina ljudi vas neće ni poštovati ako na ovakav način rasipate svoje vreme. Čuvajte svoje zdravlje i svoje vreme za sebe i za svoje najbliže. Nije sebično: jer ako niste dobri sami sebi, ako nikad nemate dovoljno vremena ili ste konstantno umorni – nećete moći da pružite kvalitetan odnos svojim bližnjima.

19. Napomenite svom krugu prijatelja i saradnika da posle 21:00 h isključujete svoj telefon kao i da vam isti služi samo za hitne pozive. Vremenom će se navići na ovo pravilo a vi ćete sebi obezbediti miran san. Postoji radno vreme u toku kojeg vas mogu pozvati ako se radi o poslu ili predveče / u toku vikenda i tako ispoštovati vašu BIOLOŠKI zasnovanu potrebu za odmorom. Retka su zanimanja u kojima zaposleni moraju da budu 24h dostupni a čak i u tom slučaju, rade po smenama. Ako niste lekar specijalista jedan jedini u državi i kao takav, neophodan društvenoj zajednici, sigurno taj ’’hitan’’ poziv može da sačeka i sutradan ujutru. Dopustite sebi opuštanje. Naučite da cenite sebe.

20. Prepišite svoj rokovnik: precrtajte sve obaveze koje ste realizovali a na novom listu upišite one koje još niste. To će vam pomoći da se fokusirate na ono što nije odrađeno i da postanete efikasniji u radu. Deo koji se ’’vuče’’ mesecima je ono na šta treba obratiti pažnju.

21. Ponovo prođite stavku br. 4: šta je to što ’’nerado’’ radite i zašto. Podvucite crvenim te obaveze jer vas upravo one ’’koče’’ u napretku.

22. Sakupite sve one papiriće na kojima beležite planove, obaveze, želje i sl. i upišite ih na SAMO JEDAN veliki papir koji ćete držati pred sobom. I to će vam pomoći da se fokusirate na svoju budućnost.

23. Prođite kroz svoje ubeležene i planirane sastanke za ovu nedelju i POTVRDITE ih ili zatražite od druge strane da potvrdi dolazak. Nije neuobičajeno da je nekoliko njih već zaboravilo ili imalo nameru da otkaže.

24. I kompjuter ima memoriju koja je opterećena. S vremena na vreme, kad imate slobodan minut, izbrišite nepotrebne fajlove, ispraznite kantu za otpatke, otvorite novi fajl u koji ćete smestiti sve nedovršeno kao i ono na čemu trenutno radite. Tako će vam desktop uvek biti pregledan a rad će predstavljati zadovoljstvo.

25. U firmi u kojoj radite, podnesite zahtev nadležnoj službi ili uputite upit: da li obezbeđuju zaposlenima seminare, tečajeve stranih jezika, usavršavanje i slične obuke koje su možda besplatne ili organizovane uz olakšice ili popust na grupni upis. Ako je odgovor da – prijavite se.

26. Ako je odgovor ne – pregledajte na internetu šta je u ponudi i pošaljite zahtev. Sačinjavanje zahteva i registracija u današnje vreme ne oduzima više od minuta. Čak i ako se odlučite za telefonski poziv upućen školi – i to zahteva tek minut. Obavezno upitajte da li daju popust zaposlenima, da li imaju paket ponudu, da li drže časove preko Skype-a ili long distance i sl.

27. Uvežbajte govor za simpozijum. Razgovor sa kolegama u kancelariji i govor pred nekoliko stotina ljudi nisu isto.

28. Proverite tehničke detalje oko prezentacije. Da li su fajlovi kompatibilni? Da li je projektor u funkciji? Da li je neophodno ostaviti vreme za pitanja na kraju prezentacije? Da li ćete prisutnima dati upitnik za feedback?

29. Porazgovarajte sa proverenim prijateljem: šta je to što treba da poboljšate u vašem načinu komunikacije? U vašem izgledu možda? Načinu prezentacije podataka? Da li je neophodno da podaci budu sažetiji ili da možda unesete više detalja?

30. Pročitajte nečiju biografiju. Pronađite faktore koji vas fasciniraju i inspirišu.

31. Oduvek ste želeli bolje radno mesto ali nikako da pošaljete vaš CV. Učinite to sad. Ako ne podnesete zahtev – odgovor će uvek biti ne.

32. Obratite se kolegi koji vam uvek ’’čini usluge’’, ostaje duže zbog vaših porodičnih obaveza, ’’nabacuje’’ vam poslove, preporučuje vas i sl. Zahvalite mu se barem usmeno. Tako ćete mu staviti do znanja da cenite to što radi za vas. Ionako ne očekuje ništa za uzvrat.

33. Objavite napokon onaj članak na LinkedIn-u. Zasluženo ste dobili pohvalu za taj projekat, uvrstite i to u svoje radno iskustvo – možda će vam koristiti kasnije u karijeri.

34. Videli ste interesantan članak o tome kako da unapredite svoju karijeru / život: sačuvajte ga u svom telefonu ili pošaljite sebi na e-mail. Na taj način ćete ga sigurno pročitati.

35. Povećajte učinak: smanjite buku na minimum, zatvorite prozor, pojačajte ili smanjite osvetljenje (i jedno i drugo u skladu sa istraživanjima povećava produktivnost). Isključite internet konekciju na mobilnom. Kome trebate – ume da vas nađe i ako je hitno – nazvaće vas telefonom.

36. Otvorite napokon fijoku vašeg radnog stola: za početak, bacite sve nepotrebno što je vidljivo na površini. Nećete srediti radni sto za minut ali minut po minut i za mesec dana već će ličiti na nešto.

37. Napravite pauzu: otvorite prozor, duboko udahnite i ne mislite na posao. Dišite duboko jedan minut. Fokusirajte se na svež vazduh, zelenilo, oblake ili na misao koja vam je prijatna.

38. You Tube pruža dosta mogućnosti za relaksaciju: odaberite video koji traje 60 sekundi – za meditaciju, opuštanje, popravljanje raspoloženja ili buđenje. I telo i um će vam biti zahvalni na ovoj konstruktivnoj pauzi.

39. Koja je to pesma koja vam uvek podiže raspoloženje, uliva energiju, podseća na nezaboravno letovanje? Odslušajte je na minut i nagradite sebe dozom entuzijazma i dobrih neurotransmitora (u narodu pogrešno zvanih hormonima sreće).

40. Uživajte u minutu tišine prekidajući u potpunosti svoj unutrašnji dijalog. Nećete znati koliko je ovo teško i naporno kao i koliko dugo u stvari traje taj minut dok ne probate.

41. Očistite aparat za kafu. Dopunite filtere. Stavite čaše u aparat za vodu. Sem ako je neko drugi zadužen za ovo – sačekaće vas sigurno u nekom momentu. Učinite to kad god nađete slobodan trenutak.

42. Zalijte cveće. Rad u kancelariji je prijatniji ako je i okruženje lepo.

43. Odmotajte kablove mobilnog, slušalica i kompjutera. U trenutku žurbe, bićete sebi zahvalni na ovome.

44. Ako plaćate račune elektronski – za manje od minuta možete platiti barem jedan. U prevodu – jedna briga manje a i znate koliko vam je ostalo na računu.

45. Zakažite kod frizera, manikira, terapeuta. Profesionalcima u ovim branšama znači kad mušterija zakaže unapred a i imaćete i bolji tretman – neće vas ’’ugurati’’ između dva tretmana i imaće vremena da odrade staloženo svoj posao pa će i rezultat biti bolji.

46. Zakažite kod zubara, očnog, optičara, lekara opšte prakse. Redovni sistematski pregledi ne štede samo novac – već i vreme koje bi ste utrošili na lečenje. Uvek je bolje sprečiti nego lečiti.

47. Rezervišite hotel / avionske karte za letovanje ako znate kada ćete dobiti godišnji odmor. Za rezervacije unapred agencije daju popuste čak i do 70%. Na ovaj način, uštedećete ne samo novac već i vreme; ljudi koji se odlučuju na letovanje u zadnji čas troše nebrojeno mnogo sati na telefonske pozive i traženje povoljnih apartmana preko agencija, prijatelja, socijalnih mreža ili direktno na terenu.

48. Relevantno sa navedenim, još jedna korisna tehnika je sledeća: svaki put kad uhvatite sebe da razmišljate o tuđim životima, rešavate tuđe probleme, trčite levo desno završavajući njihove poslove ili čineći usluge jer ’’tako treba’’ ili su vas tako vaspitali – znači nametnuli vam ta ubeđenja (a u suštini zato što je INICIJALNI osećaj dobar – mislite da ste učinili dobro delo – dok je osećaj koji dolazi posle UVEK negativan jer ste: nezadovoljni, iscrpljeni, ne cene vas, čak imaju i primedbe, poremetili ste svoju psihičku ravnotežu, pod stresom ste, obuzeo vas je osećaj beznađa ili razočarenja u ljude), zapitajte se ’’Čiji posao radim’’. Ne čije brige brinem niti o čijem životu razmišljam već čiji posao RADIM jer radi se o radu koji vas i te kako umara. U skladu sa novijim teorijama, znatno pojednostavljenim (ne ispitujemo ovde da li su dobre, manje dobre, savršene i sl. – u ovom kontekstu međutim ’’služe svrsi’’), postoje samo 3 posla na ovom svetu: vaš, tuđ i Božji. U vaš posao spada sve ono što se tiče VAS. U tuđ posao sve što se tiče DRUGIH a u Božji spada viša sila – znači događaji na koje ne možemo da utičemo kao što su prirodne katastrofe, požari, zemljotresi i sl. Tajna je u tome što se radeći ’’svoj posao’’ fokusirate na ono što MOŽETE da izmenite i na šta MOŽETE da utičete – što će neminovno doneti i osećaj radosti i zadovoljstva. Radeći tuđ posao radite ono što je u okviru kontrole DRUGIH LJUDI ne znajući pri tom kako su ti ljudi uopšte i dospeli u takve nepovoljne situacije, da li ih je tu doveo njihov sopstveni nemar, nerad, neke bolesti zavisnosti, loše odluke iz prošlosti i sl. Znači ’’uplićete’’ se očekujući pozitivan rezultat koji je u praksi, nažalost, najčešće negativan a i polje uticaja vam je znatno suženo jer druga strana i dalje može da napravi neki loš potez u poslednjem času ili da se jednostavno loše ponese prema vama i pored pružene pomoći / odrađenog posla. I treće – Božji posao i viša sila uopšte predstavlja događaje koji su APSOLUTNO van naše kontrole. Ove teorije su zasnovane na staroj poslovici u kojoj čovek traži od Boga da mu da snage da prihvati stvari koje ne može da promeni, snage da promeni one koje može i dovoljno mudrosti da ih razlikuje. Ova tehnika sa postavljanjem pitanja sebi ’’Čiji posao radim’’ zahteva manje od 60 sekundi a štedi dosta vremena i najčešće čuva naše zdravlje (i psihičko i fizičko). Ne bojte se da kažete NE a kako reći NE i više o tome na linku koji sledi: https://urbanalegenda.blogspot.com/2020/08/kako-reci-ne.html

49. I na kraju, po dolasku kući, pripremite se za sutrašnji dan na poslu bez obzira da li se radi o sačinjavanju izveštaja ili pripremanju odgovarajuće garderobe; retko ko je oran da piše ili pegla u 07:00 ujutru.

50. Ne zaboravite da uveče posvetite nekoliko minuta sebi, svojoj omiljenoj knjizi, muzici, tehnici opuštanja, gimnastici ili šta već volite.