Poppy flower, cvet maka, livada
Poppy flower, cvet maka
Okružite se pozitivnim ljudima, onima koji vam žele dobro, uz koje se prijatno osećate i uživate u njihovom društvu. Dokazano je da je dobro raspoloženje ‚‚zarazno‚‚ i zato, pažljivo kada je izbor prijatelja u pitanju.
Pronađite pozitivne stvari u vašem životu (a sigurno ih ima). Najnovija istraživanja dokazuju da zahvalnost zaista pozitivno utiče na telo, mozak i psihu uopšte. Stoga, nije zgoreg povremeno preslišati sebe, uputiti sebi reči hvale za sve što ste postigli i biti jednostavno zahvalan na onome što imamo i što smo stekli.
Učinite neko dobro delo. Pomagati drugima čini da se osećamo dobro; tako jednostavno. To ne mora biti nešto veliko – uputite lepu reč, podršku, odvojte vreme za porodicu, prijatelje, kolege, bez obzira koliko to malo bilo ili koliko se to vama malo činilo.
Uvedite gimnastiku u svoju svakodnevnicu. Znam, znam, umorni smo, uvek puno obaveza, trka, kuća, posao i sve u krug. Međutim, čak i 20-tak minuta lagane gimnastike ili pola sata šetnje dokazano popravljaju opšte stanje organizma pa tako i raspoloženje.
Uvežbajte sebe da budete srećni; radite stvari koje vam prijaju, ugađajte sebi, pratite unutrašnji glas koji vam govori šta vam odgovara a šta ne, koje su vaše granice, dokle dosežete i kad je ‚‚previše‚‚. Nemojte dovoditi svoje telo do iscrpljenosti – jer onda će biti kasno za dobro raspoloženje. Umerenost je lek za uravnotežen život još od davnih vremena i predstavlja ‚‚recept‚‚ koji već hiljadama godina daje rezultate.
I stici ce poziv jednog crnog dana
da neko nam mio nije više s nama.
Poziv iz daljine, domovina zove
dođi da ispratiš u večite snove.
Zaspao je a da video te nije
poslednji put čvrsto u zagrljaj svije
u oči pogleda, pogledom sve kaže
bez ijedne reči, ljubav da iskaže.
Otiš`o je tiho, u samoći svojoj
nedorečeno osta, duši za pokoj.
A ti ovde sam, neizmerno daleko
dok tamo te više ne čeka taj neko
da otvori vrata i dočeka s puta
dok stresaš tuđinu sa starog kaputa
i dok pričaš priče iz dalekog sveta
tamo gde ti sada lepše cveće cveta
gde ideš ka cilju, ostvaruješ sebe
dok kući tom nekom duša tiho zebe
al prihvata da si ti na putu tome
i stići ćeš – nekad – višem cilju svome.
Kada poziv stigne, život će saseći
preseći ti tok, a ti težiš sreći?
A gde su zajednički trenuci sreće
što nikad niko nadoknaditi neće?
Ima li smisla da život kraj tebe
prolazi, leti, varaš li gorko sebe…
O da li je moglo drugačije biti
dok sad praznina muko tka svoje niti.
Rastrzan živiš sudbinu svoju
svi na dve strane, nikad na broju.
O da li, uopšte, vredelo je žrtve
kad staviš na vagu prazninu i mrtve.
Stigao li si tome cilju svome?
Imaš li sada da se vratiš, kome?
Sada nema nikog da dočeka s puta
dok stresaš tuđinu sa starog kaputa.
Da li je sudbina da nas neko čeka
da mu se večno vraćamo sve do veka
i pričamo priče iz beloga sveta
u bašti pod krošnjom staroga drveta
u starome gnezdu, tu su nam koreni
miriše detinjstvo, duša ti vileni.
Al` preseče smrt sumorna i preteška
ponese te vrtlog, života vrteška
učini da odrasteš bolno i naglo
da preispitaš svrhu, vraća u crnilo
da više te niko ne čeka sa puta
da streseš tuđinu sa starog kaputa.
Jer,
nije moglo drugačije biti, nisi
ma nisi mogao tamo gnezdo sviti.
O sudbino crna gde li će ti duša
ima li ikoga da nas noćas sluša
da usliši molbe i da vrati vreme
da u tuđini ne nosiš teško breme
praznine što prede svoje crne niti
o da li je moglo drugačije biti ?
Da neko te uvek dočekuje s puta
da zbaciš tuđinu sa starog kaputa.
Tvoj nemirni duh večito svetom luta
i nikako, nikad, da se vrati s puta.
Tako jednostavno, sažeto sročeno i u skladu sa istraživanjima- ljudski mozak je ograničen u svojim kognitivnim mogucnostima – to vec znamo. Medjutim, ograničen je i sto se tiče kapaciteta i konkretno, donošenja odluka. Što vise odluka moramo da donesemo u toku dana, to se nas mozak vise iscrpljuje i „troši“.
Kako to izgleda u praksi? Svako jutro, stojimo pred prepunim ormarom i mozgamo sta da obučemo. Zatim pred prepunim friziderom – sta da spremimo sebi za doručak. Pa zatim koje cipele uz koju tasnu i koje boje minđuse pa koji kaput, da li rukavice, koje boje šal i tako u nedogled… Dok naš mozak nastavlja da troši rezerve toliko neophodne za druge misaone radnje.
Izgleda da su pristalice minimalizma u pravu: posedovati puno materijalnih stvari nije katastrofalno samo za finansije već i za um čija je energija ograničena i moramo je štedljivo koristiti za donošenje važnih odluka i za naše svakodnevne obaveze. U prevodu, um bolje funkcionise u svedenijem i urednom, minimalisticki uređenom okruženju i sa što manje opcija za koje mora da se odluči.
To ni u kom slučaju ne znači da se moramo odreći svih onih stvari za koje smo vredno radili, pažljivo ih sakupljali ili smo emotivno vezani za njih. Nasuprot; rešenje za ovu situaciju je jednostavno: smanjiti opcije za koje moramo svakodnevno da donosimo mini-odluke. Umesto da biramo izmedju 10 košulja, 15 džempera i 20 pari pantalona, izbor možemo svesti na minimum tako što ćemo u jednom delu ormana izdvojiti „radnu garderobu“, znaci one stvari koje nosimo svaki dan na posao, u drugom delu garderobu za izlaske, u trecem za sport i setnju itd. Tako ostavljamo mozgu dovoljno ‚‚prostora‚‚ za sve one važne svakodnevne odluke, obaveze i aktivnosti.
Isto je i sa namirnicama: planirani obroci nisu dobri samo za mozak vec i za liniju (i naravno, za kucni budzet).
Što se tice ostalih svakodnevnih „mini-odluka“, uključiti svest i punu paznju pri kupovini, druženju, rasipanju vremena i novca a i sivih ćelija i tako obezbediti mozgu dovoljno rezervi i prostora za funkcionisanje predstavlja u današnje vreme (hiperpotrošnje) must do.
Sveden, minimalistički i dobro organizovan pristup donosi benefite umu, opštem zdravlju i stanju na računu.
Još jednom se potvđjuje teza da je manje više (less is more).
…jer je njihovo carstvo nebesko. A i ovo ovozemaljsko.
Gledam ih; nauče jednu stvar – jednu jedinu. A zatim, provežbaju, onoliko koliko smatraju neophodnim, ‚‚usavrše‚‚ i odmah primenjuju. Tako jednostavno. I zadovoljni su upravo zbog toga – jer odmah ‚‚mogu da primene naučeno‚‚. Pa zaboga, naučili su. Savladali i stavili tačku. Tako lako.
I ubrzo zatim, već su spremni da se pokažu drugima, da organizuju koncert, izložbu, prezentaciju, da stave ispred svog imena titule književnika, umetnika, eksperta. Tako nekako se i osećaju – posebno, talentovano, sposobno; spremni da iznesu svoj talenat na videlo i poklone ga svetu…
A mi, svesni i samosvesni, znamo da ništa ne znamo. Jer učenje je proces; traje ceo život i baš zato i dalje učimo. Ali, nikako da izučimo (i napokon usavršimo).
Istovremeno, između ove dve struje, stoji narod koji mudro kaže ‚‚Bolje završeno nego savršeno‚‚. Pa makar to završeno bilo i samo u našoj glavi (jer za one sa samospoznajom, nikad i nije završeno jer nije savršeno – savršenstvo ne postoji).
I zato, primena braćo i sestre. Primena a ne zvona i praporci.
Ne perfekcionizmu, ne dugogodišnjem proučavanju već hrabro u primenu.
Težak zadatak zaista; reći NE sebi, reći da je ‚‚dovoljno‚‚. Početi sa primenom a zatim u hodu usavršavati. Samo početi. Videti sebe iz jednog drugog ugla – objektivno ali i sa realnom dozom samopouzdanja. Reći sebi da smo dovoljni; da smo nekom korisni – nekom, ko je još uvek iza nas i pravi svoje prve korake; nekom, kome će naše znanje i iskustvo koristiti. Pa makar bilo (u našim očima) nedovršeno i nesavršeno.
Jer ako mogu oni sa dvodnevnim seminarom, možemo i svi mi koji na leđima nosimo znanje i radno iskustvo teško nekoliko decenija.
Osvnovni problem sa svetom je u tome što su budale previše samouverene a pametni stalno u dilemi.
Bertrand Russel
1) Pišemo samo za sebe – pišemo zato što volimo da pišemo, pišemo zato što rado zapisujemo naše misli i svakodnevne aktivnosti (veliki broj ljudi vodi dnevnik) a neki, neki pišu jer je terapeutsko pisanje postalo moda. Zapisuju sve što ih muči a zatim, zatim ili pocepaju ili spale papir; pisanje kao katarza i čišćenje duše. Kakvo god bilo – da li samo iz zadovoljstva ili kao terapija, pisanje oslobađa i sadrži plemenitu notu u sebi.
2) Pišemo za širu publiku – što znači da naša pisana putešestvija objavljujemo; i eksponiramo se; i izlažemo kritici – i pohvalama; i stojimo iza svog dela. Pišemo knjige, tekstove za svoj blog ili za internet stranice. U svakom slučaju, izašli smo iz svoje čaure i iz pisanja samo za sebe – iz pisanja radi pisanja i otisnuli se u svet.
3) Pišemo za nalogodavca što znači za račun neke firme ili naručioca. U ovo pisanje spadaju copywriting, ghoastwriting, reklamni tekstovi, slogani itd. Ovo pisanje ne ostavlja autoru puno slobode, ni relevantno sa brojem reči a još manje što se tiče teme, vremenski rokovi za primopredaju su često tesni, reči koje se koriste su podređene pretraživačima, sve u svemu, ciljno i namenski.
4) Pišemo za novine i časopise: u ovu kategoriju spadaju novinarski tekstovi – bilo za pisanu bilo za elektronsku štampu. Iako je tematika često predodređena, autor ima određeni stepen slobode relevantno sa sadržajem.
5) Pišemo tekstove za određenu (užu) socijalnu podgrupu: to su ciljano pisani tekstovi a teme obuhvataju sve naučne i životne aspekte: tekstovi za udžbenike i specijalizovane internet stranice kao i tehnički tekstovi namenjeni naučnoj zajednici; zatim tekstovi za nešto širu publiku a tiču se lepote, zdravlja, moderne psihologije, duhovnog razvoja, umetnosti, trendova i sl. U ovim tekstovima, određena socijalna podgrupa (interesenti) dobija za nju relevantne informacije: naučne definicije, analize, istraživanja, statističke podatke o npr. zdravlju, namirnicama i sl. ili se poziva na neku akciju (uz pomoć koje će uneti željene promene u svoj život; npr. tekstovi na temu lepote i mršavljenja ili ličnog razvoja).
6) Pišemo za decu: knjige za decu – priče, bajke, basne, bojanke, materijali za učenje / priručnici uz pomoć kojih deca mogu lakše savladati gradivo.
7) Pišemo za obrazovne institucije – za đake i studente: udžbenici, skripte, naučni i istraživački radovi, analize.
8) Pišemo za druge umetnike: scenarije za pozorišne predstave i filmove, dijaloge za reklame, najave, objave, sadržaj / opis / prezentacija izložbi i kulturnih dešavanja.
Čitaj. Čitaj. Čitaj. Nemoj čitati samo jednu vrstu knjiga. Čitaj različite knjige od raznih autora tako da razviješ različite stilove.
Robert Lawrence Stine
Kažu da je za umetnička dela – pa i za dobru knjigu – važno da izazivaju osećanja… Neka osećanja – bez obzira bila ona pozitivna ili ne; sve samo ne ravnodušnost i nezainteresovanost. Sem osećanja, neke knjige nas pozivaju na akciju (priručnici, knjige ličnog i biznis razvoja i sl.) dok nam neke pružaju neophodne informacije i iz njih učimo (udžbenici, naučna literatura, statističke i druge analize).
Kada su književna dela u pitanju, ono što ja kao pisac smatram ‚‚dobrom knjigom‚‚ jeste povezano sa osećanjima. Ona ne moraju biti euforična, ne moraju čak ni biti jakog intenziteta međutim, moraju biti dovoljno jaka da čitaocu održe pažnju; da ga zaintrigiraju; da mu prenesu poruku; da mu daju odgovore na pitanja koja ga muče, otvore nove vidike ili jednostavno, da ga razvesele i nasmeju.
Shodno tome, i u skladu sa mojom definicijom, dobra knjiga je ona knjiga koja navodi čitaoca da se zamisli i udubi, održava mu pažnju dovoljno da poželi da knjigu pročita do kraja ali da pritom ne želi da se knjiga završi; toliko mu je interesantna i draga da i pored toga što želi da stigne do kraja (i eventualnog raspleta), da sazna kako se radnja završila, šta je bilo sa junacima ili koju poruku knjiga nosi – on ne preskače poglavlja već pažljivo čita red po red dok ga prožimaju ista osećanja koja proživljavaju likovi u knjizi; udubljen, potpuno odlutao u neki drugi svet – onaj koji mu je autor u svojim redovima zacrtao a pritom, toliko mu je interesantno da ne želi da se knjiga završi.
To su one knjige koje zauzimaju posebno mesto na polici; one knjige koje se rado ponovo čitaju i koje preporučujemo prijateljima; one knjige u kojima pisac izražava svoju virtuoznost – da opiše, da napravi presek, da uoči, da prenese na papir, da probudi maštu, da dočara i oslika.
To su knjige koje ostavljaju trag jer su nam svojim sadržajem dotakle dušu. Pisane iz duše.
1. Narativni tekst
Narativnim se naziva onaj tekst koji uspešno povezuje likove, različite događaje i priče. Može biti zasnovan na realnim događajima ili izmišljen. Kroz ovaj tekst se događaji provlače kao nit, hronološki su pozicionirani i dinamični. Često je radnja smeštena u prošlost a dijalozi u sadašnje vreme.
2. Književni tekstovi
Književni tekstovi spadaju u umetnička pisana dela. Bogati su naracijom, metaforom, izražajnim elementima i osećanjima. Neki od primera književnih tekstova su eseji i kratke priče.
3. Novinarski tekstovi
Ove tekstove ćemo naći u novinama, časopisima ali i na elektronskim portalima. Uglavnom su informativni i neutralni mada često sadrže i lični pečat autora ili njegovo mišljenje.
4. Naučni tekstovi
Ovi tekstovi su namenski pisani i nalazimo ih u fakultetskim udžbenicima, naučnim studijama i analizama, naučnim i istraživačkim radovima i sl. U njima se koriste naučna terminologija, tehnički podaci, statističke i druge analize. Akcenat je na informacijama i definicijama; sadrže reference, pozivaju se na izvore i imaju striktnu strukturu karakterističnu za akademsku zajednicu.
5. Deskriptivni tekstovi
Ovi tekstovi opisuju stvari, objekte, situacije, ljude, životinje, druge tekstove ali i emocije.
Postoje dve vrste opisnih tekstova: književni i tehnički.
6. Argumentativni tekstovi
Ova vrsta tekstova zastupa određenu tezu ‚‚za ili protiv‚‚, uvodeći čitaoca u argumentovanu ‚‚diskusiju‚‚ kroz izlaganje određenih činjenica, zastupanje teza, postavljanje čitaoca u kontekst, predočavanje prednosti i nedostataka određenih fenomena. Na kraju teksta često nalazimo reference putem kojih se autor poziva na određene autoritete / stručnjake iz date oblasti, statističke podatke ili učestalost određenih pojava – a sve u cilju ubeđivanja i/ ili dokazivanja validnosti tvrdnje.
7. Priručnici
Priručnici nam daju uputstva – kako da nešto uradimo / kako da usavršimo određene veštine. Mogu biti čisto tehničke prirode ali i ‚‚nematerijalne‚‚ – one koja se odnosi na kurseve samopomoći i duhovni razvoj. Ovi poslednji bi trebalo da budu poučni (mada u praksi to često nisu). Struktuirani su tako da vode čitaoca, korak po korak, ka ostvarenju cilja. I za tehničke i za motivacione priručnike možemo reći da su ‚‚inspirativni‚‚ jer navode čitaoca da preduzme neku akciju.
8. Antropološki tekstovi
Okrenuti čoveku, usmereni na ljudski rod, nalazimo ih u filosofskim i sociološkim skriptama i spisima. Ovde ne nalazimo formalnu strukturu kao u naučnim tekstovima. Bave se takođe ljudskim odnosima, emocijama i ljudskom prirodom.
9. Izlagački tekstovi
Kao što i reč kaže, ovi tekstovi izlažu činjenice, brojke, događaje, ne uključujući mišljenje autora. Često ih nalazimo na informativnim portalima ali i u nekim udžbenicima. Najčešće sadrže ‚‚suvoparan‚‚ prenos činjenica sa jednog izvora na drugi ili kraće definicije / objašnjenja. Razlikuju se od novinarskih po tome što suštinski i nisu autorski već je akcenat na ‚‚prenosu informacija‚‚ u što originalnijem obliku. Mogu sadržati kraći uvod / objašnjenje i zaključak u kome su sadržani najvažniji elementi vezani za temu. Imaju za cilj informisanje.
10. Pravni tekstovi
Nalazimo ih u sferi pravosuđa, jezik obraćanja je zvaničan, terminologija pravna, često se koriste izrazi iz latinskog i starogrčkog, formalni su, šturi, sadrže pleonazme (zbog jasnijeg izlaganja i da bi se izbeglo dvosmisleno tumačenje). Sadržaj je struktuiran logično – često i hronološki, nisu ‚‚književno lepi‚‚ niti ‚‚pitki‚‚ za čitanje, puni su zakona, članova, paragrafa i ostalih ‚‚pravnih alatki‚‚, pisani od strane pravnika za pravnike.
11. Administrativni tekstovi
Slični su pravnim tekstovima, razlikuju se po strukturi a namenjeni su administrativnim službenicima i građanima koji ih koriste. Često su dati u obliku tabele u kojoj se zatim popunjavaju lični podaci. Nalazimo ih u opštinama i javnim službama: sertifikati, izvodi iz matične knjige, formulari, zahtevi, molbe i sl.
12. Reklamni tekstovi
Ovi tekstovi pozivaju čitaoca na kupovinu određenog proizvoda ili usluge. Obično su kratki, sadrže slogane ili ciljno pokušavaju da zabave / zasmeju kupca, izazivajući mu tako prijatna osećanja koja će isti zatim (svesno ili nesvesno) povezati sa određenim proizvodom (i tako poželeti da taj proizvod kupi). Ove tekstove pišu copywriter-i i ljudi koji se bave prodajom / marketingom mada se i neke poznate ličnosti otiskuju u ‚‚marketinške vode‚‚ povezujući tako svoje ime sa određenim proizvodom – dajući lični pečat, težinu i ‚‚garanciju‚‚ kvaliteta.
13. Copywriting
Copywriter piše tekstove koji promovišu određenu uslugu, proizvod ili ideju. I ovi tekstovi pozivaju na akciju ali se razlikuju od reklamnih po dužini i sadržaju. Mogu sadržati reklamne slogane ali mogu biti i opisni i dosta duži od reklamnih. U većini slučajeva je autoru data određena tema medjutim, ima slobodu relevantno sa sadržajem i emocionalnim nabojem / količinom emocija / opisnih elemenata teksta. Piše se namenski, broj reči je ograničen, postoje rokovi za primopredaju i autor često radi pod vremenskim pritiskom. Copywriting se radi za internet, novine i časopise.
14. Ghoastwriting
Pisanje iz senke ili ghoastwriting podrazumeva pisanje tekstova za račun nekog drugog (lica ili preduzeća). I ovi tekstovi se pišu namenski i po narudžbini. Autor predaje sva prava naručiocu, ne potpisuje svoje tekstove i drži ovaj dogovor u tajnosti.
15. SEO writing
SEO pisanje znači da autor teksta koristi određene ‚‚popularne‚‚ reči – reči ‚‚tražene‚‚ u određenoj branši tako da njegov tekst bude što vidljiviji i na što boljem mestu u internet pretraživaču. I ovi tekstovi se pišu namenski, po narudžbini i obično moraju sadržati određeni broj ‚‚ključnih reči‚‚. Često se koristi nominativ (zbog pretraživača) a ‚‚nepoželjnim‚‚ se smatra svaki iskorak ka književnom i kreativnom kao i upotreba padeža, opisa, ćirilice i svega ostalog što umanjuje verovatnoću da se tekst visoko kotira na pretraživaču. Zvuče šturo i mehanički, nedostaje im harmonija, sve je podređeno ključnim rečima koje autor ‚‚mora‚‚ da ubaci u tekst – uklapale se one u kontekst ili ne, zvučao tekst harmonično ili ne, bio on kompaktan, estetski i književno lepo sročen ili ne. Autor u ovom slučaju nema puno slobode da ‚‚piše iz duše‚‚ već je primoran da prati trendove i ‚‚podiže‚‚ vidljivost teksta. Na prvu loptu, ovakvi tekstovi privlače čitaoce (jer ih internet pretraživač ‚‚izbacuje‚‚ među prvima) međutim, na duže staze, predstavljaju pravo razočarenje i gubljenje vremena za sve nas koji smo ljubitelji čitanja i u čitanju tražimo onu iskrenu, umetničku nit koja nije podlegla komercijalnim kompromisima.
16. Digitalni tekstovi
Veliki broj autora koristi usluge veštačke inteligencije. Tekstovi liče jedni na druge, menja se samo red reči u rečenici uz upotrebu sinonima; smisao maglovit, često dvosmislen i podložan tumačenju. Izlaganje na određenu temu je uopšteno i često je primetno da tekst nije sačinila ljudska ruka. I pored toga, ova vrsta tekstova dobija na popularnosti jer je veštačka inteligencija u mogućnosti da u veoma kratkom roku generiše velike količine teksta, da ih formatira i objavi, dobijajući tako na vremenu i na količini sadržaja koji je u ponudi. Nepotrebno je napomenuti da ni ovi tekstovi nisu napisani ‚‚iz duše‚‚.
17. Kolumne i feljtoni
Najčešće kratki, tekstovi koji izlaze u nastavcima, predstavljaju stalnu rubriku u novinama i sadrže umetničke i književne prikaze, kraće opise događaja / fenomena, trendova / aktuelnih događaja. Mogu biti i tematski kao na primer recepti, putopisi, tekstovi o modi ili istorijskim događajima.
18. Terapeutsko pisanje
U poslednje vreme uzima zamah tako da terapija pisanjem polako ulazi u naše živote. Psiholozi ovaj fenomen nazivaju ekspresija – što znači izraziti svoje emocije, staviti ih na papir i sagledati crno na belo. Imaju slično dejstvo kao katarza – pročišćenje duše znači – gde autor često (na kraju procesa) spaljuje papir na kojem je zapisao njemu neprijatne događaje. Na taj način se ‚‚oslobađa‚‚ duševnog tereta.
19. Beleške
Beleške kao vrsta teksta mogu biti naše lične ali ih nalazimo i u zbirkama gde je izlaganje koncizno, događaji dati u glavnim crtama, prezicno i bez mnogo opisa. Često su hronološki struktuirane i iako kratke, mogu davati jednu širu sliku.
20. Kreativno pisanje
Tekstovi moderno nazvani ‚‚kreativno pisanje‚‚ su oni tekstovi u kojima autor izražava svoja osećanja, svoje mišljenje ili stavove. Ne pravi kompromise niti koristi ključne reči. Napisati nešto lepo, provesti vreme radeći nešto kreativno – predstavlja cilj sam po sebi. Ovi tekstovi su uglavnom kratki, nisu obavezno književni, pišu ih i amateri – jednostavno zato što to vole; pisanje radi pisanja.
