Intervju sa Ivanom Ranđelovićem urednikom televizijskog programa
Ivane, hvala na izdvojenom vremenu i što ste pristali da date intervju za Portal Urbana legenda!
Pre nego što počnemo, želim da vam se još jednom zahvalim na gostovanju u vašem jutarnjem programu. Promovisali ste moj rečnik i zaista je bilo zadovoljstvo sarađivati sa vama.
1. U to vreme, televizija Kopernikus je bila u usponu ali i pored toga veoma gledana. Šta nam možete reći o toj saradnji sa vaše pozicije urednika?
– U svakom sličaju, moram se složiti sa Vama i još jednom da Vam se zahvalim na saradnji, obzirom da je Vaše gostovanje naišlo na veliko interesovanje gledalaca, a i svih onih koji vole Grčku i grčki jezik.
2. U svom radu ste uvek nastojali da date prostora ljudima koji inače nisu stalno prisutni u mainstream medijima. U te ljude svrstavam i sebe; mi, koji jednostavno radimo svoj posao, tiho i skromno, dajemo svoj maksimum i ‚‚ne vapimo‚‚ ni za kakvim promocijama niti trubimo na sav glas svaki put kad nešto postignemo. I pored toga, vi takve ljude prepoznajete i dovodite u svoj program. Koliko je u suštini teško biti različit?
– Uvek sam se trudio da budem malo drugačiji od drugih urednika. Nisam žudeo po svaku cenu da plasiram gostovanja afirmisanih ličnosti, i posvećivao vreme, trenutno akuelnim dešavanjima. Naravno, bilo je i toga, ali ja sam ipak voleo da uvek imam nekog koga bi gledaoci tek trebali upoznati i da ti ljudi postoje i rade nešto. To se ne odnosi samo na televiziju Kopernikus, već i na predhodne televizije na kojima sam radio.
3. Da li ste zbog svog inovativnog pristupa naišli na osudu kolega? Koliko je lako ‚‚plivati uzvodno‚‚?
– Naravno da da… Ne kaže se džabe da u medijima, što štampanim, što elektronskim, vlada najveća sujeta medju kolegama. To je opšte poznata stvar. No, mene to nije sprečavalo da radim, onako kako ja mislim, želim i smatram, već hrabro uređujem emisije na svoj način.
4. Posle Televizije Kopernikus, usledila je Televizija Pink. Jedno drugačije iskustvo pretpostavljam…?
– I te kako… Igrom slučaja, pozvan sam od strane glavnog i odgovornog urednika Pink televizije Gorana Gmitrića, da obavljam poslove urednika informativnog programa na pinkovom kanalu Vesti. Dugo sam se razmišljao šta da radim, ali ipak sam prelomio i pristao na novi izazov i njegovu ponudu. I da skratim, došao sam u redakciju i bukvalno sam bio dočekan na nož. Ali, kao profesionalac sa skoro 30 godina radnog staža u elektronskim medijima, osoba koja je već bila afirmisana i poznata od ranije sa malih ekrana, ignorisao sam celu situaciju. Prolazilo je vreme i kako to biva na televizijama, počeli su tako kolege da prilaze, da se upoznajemo i družimo. Kao što znate, u svakom poslu, pa i u ovom, imate dva tabora, oni koji vas vole i oni drugi koji vas baš i ne vole… Usled straha od poraza i ničim izazvane mogućnosti mog znanja i snalaženja u medijima, među pojedinim kolegama javila se ona najgora bolesna sujeta. Strah da ću biti bolji od njih i ugroziti ih, uspešniji i tako dalje, i to da sam dugogodišnji šlan SNS-a, što ih je mnogo bolelo, oni kreću meni iza leđa, da prave raznorazne spletke, govore laži glavnom i odgovornom uredniku, što naravno nije bila istina. Ja do tada nisam znao, niti obraćao pažnju, već se fokusirao na svoj rad, sve dok me jedan moj prijatelj, koji nije iz medija, ali ima prijatelje na Pinku, nije upozorio na to i rekao da se pazim! Takve insinuacije doživelo je još par mojih kolega, od strane istog tog klana, koji su samovoljno napuštali Pink i odlazili na druge televizije. Kako je vreme odmicalo, sada da ne preciziram sve, nakon godinu dana rada na Pinku, ja dižem sidro i odlazim poput mojih kolega, koji su bili žrtve manipulacije kao i ja. I tu se priča završava, kada je ružičasta televizija u pitanju.
5. Koga biste izdvojili sa Televizije Pink; koju saradnju smatrate posebno vrednom i zašto?
– Šta reći nakon svega ovoga… Naravno, ima tu dosta dobrih ljudi, nije sve tako crno. Najbolju saradnju imao sam sa ljudima iz režije, što je veoma bitno u emitovanju živog programa. A, od kolega izdvojio bih dugogodišnje urednice informativnog programa Biljanu Radonju , Anu Plamenac i Jelenu Milovanović. To su vam sušti profesionalci u svom poslu. A, što se tiče saradnje, ima ih baš dosta. Ne bih nekog da preskočim, ali, sve one goste koje sam zvao u emisije koji su, i kada nisu mogli da gostuju, napravili kompromis i ispoštovali moj poziv i došli na gostovanje.
6. Šta je to na televiziji danas što vam se ne dopada? Šta biste promenili?
– Ne bih da zvučim prepotentno i budem pogrešno shvaćen, ali nakon 30 godina rada u medijima, dosta se toga promenilo. Našalost na gore. Jedino što je tehnika napredovala, a novinari i novinarstvo, nažalost nazadovali, uz dužno poštovanje pojedincima. Mišljenja sam da nikada gore nije bilo, kada su mediji u pitanju. Plasira se dosta toga neprikladnog. Više ne postoje prave vrednosti, sve je poremećeno i mislim da se otelo kontroli. Nekako, sve mi je postalo jeftino, trivijalno i devijantno, više nema kreativnosti i sve liči jedno na drugo. Više nema obrazovnog programa, dečijeg, i svega onoga uz šta smo mi stariji odrastali. Pogrešno akcentovanje reči, kao i korišćenje tuđica. I recimo, ne mogu da razumem, da u 21. Veku, kada tehnologija iz dana u dan napreduje, kada su nam vesti bukvalno dostupne samo jednim klikom, da se iste, na pojedinim televizijama snimaju, a ne prezentuju uživo. Da danas, svako sa ulice može da uđe u studio i vodi program. Ne znam, ne bih više komentarisao.
7. Koga biste izdvojili od TV lica danas? Za koga smatrate da radi kvalitetno i dosledno?
– Malo je to nezahvalno, ali imam tu slobodu i dobro poznajem tevizijske kodekse, t.j. smatram da mogu da pomenem neka imena. Ima tu nekolicina profesionalaca po mom skromnom mišljenju. Recimo, iako je narodni poslanik u Skupštini Srbije i uspešni advokat, to je Vladimir Đukanović, izdvojio bih Nemanju Velikića, Maju Manojlović, Ivana Golušina, Vericu Bradić, Oliveru Kovačević, Darka Panovića, Mihajla Pavića, Mladena Radulovića urednika portala Kurir.rs,… Ne znam ima ih još na ovom medijskom nebu, a od novinara istakao bih Stefana Ašanina sa Pinka i Ivanu Jovanović sa Kurira, da se ostali ne uvrede…
8. Znamo se dugi niz godina; imam utisak da je ovaj period vašeg života zatišje pred buru. Da li sam u pravu?
– Ja sam nepredvidiva osoba i od mene se može bukvalno očekivati sve i svašta. E, sada, oni koji me dobro poznaju oni znaju… Ponekad mišljenja menjam iz minuta u minut, što mi mnogi zameraju, ali, to sam ja. No, da se vratimo na pitanje. Zatišje pred buru – uvek! Znate, jedna vrata se zatvore, druga se otvore, kada za to dođe pravo vreme. Ja sam osoba koja “ne prosipa bisere pred svinje”, zato svoju kreativnost i ideje plasiram uvek na bum i ne koristim ih kada nije vreme za to, jer mi moj perfekcionizam to ne dozvoljava. Tako da, šta da kažem nego, očekujte… Sećam se dok sam pohađao Školu za muzičke talente “Horeum margi” u Ćupriji, inače odakle sam, uvek sam ono što sam svirao na flauti i klaviru, trudio se da to zvuči presavršeno.
9. Šta je to novo što spremate?
-To za sada neka ostane mala tajna… Čuće se.
10. Šta su za vas ‚‚idealni uslovi za rad‚‚. Koje emisije najviše volite? Koju tematiku?
– Idealno ništa ne postoji, ali ako bih morao da kašem, to bi bila dobra atmosfera sa kolegama u kolektivu gde radite. Što se tiče emisija, najviše mi prijaju emisije o zdravstvu, obrazovanju, putovanjima, kulturi, kulinarstvu, …
11. Oni koji vas poznaju znaju da imate grčke korene. Recite nam nešto o tome?
– Time se jako ponosim. Moja majka je grkinja iz Janine u Epiru. Grčka je za mene isto što i Srbija, jedino što moram da priznam, da se u Grčkoj mnogo bolje osećam. Moji preci bavili su se ugostiteljstvom i trgovinom. Imali su svoje taverne i u to vreme bakalnice. Ono čime se ponosim, a to je da je moj čukundeda Spiridon Naumis bio učesnik u Balkanskim ratovima, koji se borio na strani Srba, jer su se njegovi roditelji Dimitrios i Maria sa četvoro dece iz grčke, bežeći pred neprijateljem, došli u Srbiju. Nažalost, čukundeda je bio ranjen i podlegao je ranama.
12. Koje su vaše omiljene destinacije u Grčkoj i šta nam možete reći o toj prelepoj zemlji?
– Ja često kažem da je Grčka biser na zemlji. Dosta sam obišao mesta, ali ostrva su za mene ono najbolje. Recimo izdvojio bih Rodos, Krit, Samos, Santorini, Krf… A, što se tiče kontinentalnog dela to su naravno Atina, Tesaloniki, Kavala, neka mesta na Halkidikiju. Mislim, cela Grčka mi je lepa i nekako mistična.
13. Postoji li mogućnost da ostvarite saradnju sa nekim od grčkih kanala?
– U principu postoji obzirom da govorim Grčki jezik, a pored grškog govorim Engleski, Turski i Nemački, ali ne razmišljam u tom pravcu, prekasno je sada za to.
14. Ima li interesovanja kod nas za grčku muziku? Znamo da mnogi naši pevači biraju grčku muziku za svoje pesme. Da li biste išli u tom pravcu – organizovanja koncerata, gostovanja, uređivanja muzičkih emisija i sl.?
– Naravno da postoji veliko interesovanje za grčku muziku u Srbiji. Što se tiče pevača i grčkih pesama, tu ne bih baš da komentarišem, jer sam tu veoma surov. I bilo bi neumesno da bilo šta kažem, Oni koji ne slušaju grčku muziku ne znaju, to vam je ono…”ukoliko hoćeš veliki hit, ti uzmi grčku pesmu i imaš hit”, a meni se to gadi. I zato najbolje – No Comment!
15. I za kraj, da imate magični štapić, kako bi televizija po vama trebalo da izgleda? Šta biste izbrisali a šta dodali?
– Već sam sve rekao, ne bih da se ponavljam. “Show must go on”.
Hvala najlepše i puno uspeha u radu!
