Kako pokrenuti sopstveni biznis? Šta je sve potrebno da bi se stiglo od ideje do cilja i koje greške mladi i neiskusni privrednici najčešće prave?
Put jednog biznismena je (barem na početku) prepun zamki, stranputica i iluzija… I to kod nekih traje čak i po nekoliko godina – sve dok se situacija ne iskristališe i dok se ne izgradi novi identitet. Jer, za sve je potrebno vreme pa i za sticanje zvanja privrednika…
Pa koji su to onda ključni faktori za pokretanje biznisa? U tekstu koji sledi navode se neke od osnovnih stavki:
1. Ideja. Verovatno je već imate i verovatno ste jako ponosni na nju… I verujete u svoju ideju; očekujete da odmah ‚‚upali‚‚ i počne da vam donosi novac. Upravo u ovim ubeđenjima i leži neuspeh velikog broja privatnika… Smatraju svoju ideju jedinstvenom, unikatnom, sigurni su u svoj uspeh (čak i pre nego što su ga ostvarili) i kreću – u stvari uleću – u nešto novo, iako tu ideju nisu istražili, ne znaju da li je neko pre njih već osmislio tako nešto, da li ta ideja koristi ljudima i ako da kako – i kad im već koristi, da li su spremni da plate za nju… I zašto bi se neko odlučio baš za njih i za njihov proizvod – šta je to po čemu se razlikuju, zašto su bolji od konkurencije, u čemu su jedinstveni… I zašto veruju da će ideja MOMENTALNO početi da donosi novac… Za ostvarivanje profita, često je potrebno vreme a neophodno je znati i šta je to što ljudi žele…
2. Tako stižemo do sledeće stavke: istraživanje tržišta (koje je inače neophodno sprovesti PRE upuštanja u biznis): da li se taj proizvod dopada kupcima, koje zamerke imaju, da li im odgovara kvalitet, da li je cena previsoka ili preniska, da li taj proizvod služi svrsi, da li ispunjava ono što piše u uputstvu, da li bi ga preporučili prijateljima – samo su neka od pitanja koja se postavljaju u anketama. Sem upitnika, idealno je organizovati i promociju / degustaciju, pripremiti uzorke, ponuditi ih direktno mušterijama ili dobavljaču / fabrici koja radi preradu, pakovanje, preprodaju, distribuciju, posavetovati se sa njima (to su ionako vaši budući saradnici) a tek zatim krenuti u proizvodnju.
3. Prilagođavanje: osluškivanje tržišta, trendova, tendencija, potreba klijenata (a i njihovih zamerki) i prilagođavanje samog proizvoda zahtevima tog istog tržišta (a ne našim željama i inicijalnoj ideji – ne postoji garancija da li će jedna ideja zaživeti a takođe ne postoji ni garancija da će jedna te ista ideja biti aktuelna i popularna na tržištu za svagda…). Sve oko nas se menja pa i politika proizvodnje – svakodnevno svedočimo tome da veliki broj firmi unapređuje svoje proizvode, menja dizajn, ambalažu, smišlja inovativne reklame i sve u svemu, ne stoje u mestu već prihvataju promenu kao neizbežnu. Ako smo na početku karijere – bez kapitala, bez stečenog imena, praktično nepoznati na tržištu – jako je teško nametnuti svoje ideje. Svoje ideje i standarde nameću velike korporacije koje posluju već dugi niz godina, imaju mogućnost da ulože u reklamu i tako diriguju trendove. Sem velikih firmi, postoje i pojedinci – istaknute i slavne ličnosti – koje predstavljaju brend sam po sebi (što im kasnije omogućava da dodatno promovišu određene proizvode ostvarujući profit).
4. Biznis plan. Svaki biznis plan treba da sadrži osnovne informacije o proizvodu (ili uslugama) kao i smernice koje su prvenstveno namenjene samom privredniku: šta je to što proizvodi, u kojoj količini, koliko to nešto košta, da li cena pokriva troškove proizvodnje, reklame, održavanja firme, poreza, tekućih troškova itd., da li je tržište spremno da prihvati konkretno te količine, da li firma ima mogućnosti da toliko proizvede, da li poseduje odgovarajuću tehnologiju, koliko košta repro materijal, koliko ruke, koliko saradnici, koliko reklama i sve ostalo što kao budući privatnik smatrate relevantnim. Veliki broj biznismena zadaje sebi i ciljeve postavljajući istovremeno vremenske rokove; npr. do kraja ove godine planiram da prodam x proizvoda po ceni od y eura. U skladu sa planom, ostvariću neto prihode od z eura. U slučaju da za 2 godine proizvod ne počne da donosi profit ili nema prođu na tržištu ili su kupci nezadovoljni planiram da… (uvrstim novi proizvod u proizvodnu liniju, promenim sastojke, pređem na proizvodnju…, zatvorim firmu, uortačim se, spojim fabriku sa većom korporacijom, prešaltujem se na inostrano tržište itd.).
Postavljanje uslova sebi doprinosi tome da se ne ‚‚rasplinjavamo‚‚ u beskrajnim pokušajima gubeći i vreme i novac. Da, upornost jeste vrlina i tako su nas učili od malena ali ako ta ista upornost znači bankrot ili insistiranje na proizvodu za koji jednostavno ne postoji interesovanje – onda je bolje modifikovati ili promeniti delatnost.
Takođe, korisno je imati na umu i onu grubu podelu u psihologiji: postoje ljudi koji za sve krive sebe i oni koji za sve krive druge (sistem, situaciju itd.). Istina je negde u sredini: da li će neki biznis uspeti ili ne, zavisi od više faktora. Kroz istoriju imamo bezbroj primera velikih svetskih kriza, ratova, epidemija, i kao što sledi, veliki broj proizvoda koji su bili ispred svog vremena, onih koji su zaostajali za trendovima (iako kvalitetni) kao i onih koji jednostavno nisu našli svog kupca jer određeno tržište nije bilo u mogućnosti da taj proizvod prihvati (navedene krize, mala tržišta, nerazvijene zemlje, slaba kupovna moć itd.).
U prevodu: nije (sve uvek) do nas.
Dalje, neophodno je napomenuti da se Biznis plan koristi i za dobijanje sredstava za započinjanje sopstvenog biznisa, za učešće investitora ili za ulaganja od strane velikih korporacija: veliki broj navedenih institucija / kompanija će prednost dati Biznis planu koji je realan, ograničen vremenski, ima jasne ciljeve, spreman je i za uspeh i za neuspeh, ima plan B i stavlja klijenta i njegove potrebe u prvi plan. Jer, ekonomija se izražava u brojevima – a brojke su uvek brutalno iskrene – oslikavaju realno stanje stvari.
5. Početni kapital. Bez obzira da li otvarate firmu u svojoj garaži ili na nekoj šik lokaciji, biće vam potreban novac. I to više nego što košta samo otvaranje firme. Skoro svi privrednici koji su otvorili nešto svoje, iz ličnog iskustva govore da je privatnik najmanje prvih godinu dana u gubitku. To znači da godinu dana posluje u minusu – ne ostvaruje prihode, ulaže; ulaže u reklamu, u dizajn, u promocije proizvoda (sajmovi, okrugli stolovi, degustacije i sl.), u repro materijal, u opremu, u edukaciju, u ispravke / prepravke (stavka Prilagođavanje), plaća svoje troškove (socijalno, penziono, životni troškovi), troškove firme (zakup prostora, računi, porezi), troškove zaposlenih (plate, socijalno, penziono).
6. Sedište firme
Neophodno je da firma bude registrovana na određenoj adresi. Prostor može biti vaš ili iznajmljen. Na tu adresu će vam stizati zvanična korespondencija, biće upisana na vizit karti kao i na vašem sajtu i na pečatu firme. Poželjno je da je lokacija pristupačna i da je često ne menjate (ljudi su bića navike – svi imaju ‚‚svog‚‚ krojača, nekog ljubaznog sajdžiju, devojku iz komšiluka koja na kasi uvek popriča sa njima, prodavnicu koja im je ‚‚usput‚‚ i u koju uvek rado svraćaju posle posla). U zavisnosti od delatnosti – što znači da li posao podrazumeva čest kontakt sa mušterijama ili ne – odaberite i lokaciju analogno.
7. Kvalitet ili kvantitet
Ova dva faktora najčešće nisu kompatibilna… Veliki broj firmi stiče svoj kapital ili proizvodnjom na veliko – što znači veliki broj proizvoda po relativno nižoj ceni ili radeći na malo – što znači manji broj proizvoda u toku godine ali po izuzetno visokoj ceni koja pokriva troškove. Kompanije koje rade na malo su one koje proizvode luksuzne i unikatne proizvode kao i one za čiju je izradu neophodno jako puno vremena ili materijali nisu lako dostupni. Firme koje masovno i industrijski proizvode su one koje prodaju na hiljade proizvoda ali ti proizvodi koštaju simbolično; zarađuju međutim na količini. Pre nego što se upustite u proizvodnju, definišite u koju grupu spada vaš proizvod, koje količine proizvodite, po kojoj ceni, da li cena pokriva troškove, da li je prozvod unikatan i sl. A zatim se i analogno postavite na tržištu.
8. Web stranica. Živimo u digitalnoj Eri. Ako vas nema na internetu – kao i da ne postojite. Uložite u internet sajt, redovno ga ažurirajte, odgovarajte na upite potencijalnih klijenata, pobrinite se da vašim mušterijama obezbedite dovoljno informacija o samom proizvodu ali takođe i reference, svedočenja zadovoljnih klijenata, nagrade sa sajmova, takmičenja i sl. Ne zaboravite Facebook, Twitter, Instagram, Linkedin i ostale društvene mreže. Svoje tekstove potkrepite odgovarajućim fotografijama (percepcija ljudskih bića je i do 80% vizuelna što znači da ‚‚kupujemo očima‚‚). I nemojte žaliti da uložite u profesionalnog web dizajnera, fotografa i stručnjaka za marketing (content marketing, social media marketing i sl.).
Za profesionalnu izradu web stranica, odgovore na pitanja, savete ali i naknadnu podršku, održavanje i ažuriranje (uz beskrajno strpljenje i profesionalni pristup) na linku koji sledi: http://www.web-dizajn.co.rs
Koliko je reklama važna govori nam činjenica da jedna od najvećih svetskih kompanija ulaže i do 70% svojih prihoda u reklamu.
9. Saradnici. U praksi se sistem ‚‚One man show‚‚ pokazao izuzetno neuspešnim. Ljudi koji sve rade sami obično završe sa Burnout sindromom ili ozbijnim psihosmatskim oboljenjima. Bez obzira koji se razlog krije iza njihove odluke – da li nedostatak poverenja u druge, da li nemogućnost upošljavanja adekvatno obučenih saradnika – u svakom slučaju, svaliti sve na svoja leđa u praksi je najčešće nemoguće. Saradnici, bez obzira da li su u stalnom radnom odnosu, spoljni saradnici ili asistenti (virtuelni ili ne), svaliće sa vaših pleća barem deo obaveza. Iz ličnog ali i iz iskustva svojih prijatelja privrednika (obično vlasnika malih ili srednjih preduzeća), mogli smo na prste jedne ruke da prebrojimo pouzdane i odgovorne saradnike. Da li se ‚‚isplatilo‚‚ imati ih uz sebe i plaćati ih? Da. U svakom slučaju da. Da li je međutim bilo lako pronaći i steći takve saradnike i imati ih uz sebe? Nažalost, ne… Kvalitetni ljudi su retki i to je jednostavno tako u životu…
U slučaju da ni po koju cenu ne želite saradnike i spadate u onu grupu ljudi koji sve rade sami – u nekom momentu ćete morati da prihvatite činjenicu da nećete moći da ih izbegnete. Saradnike ćete imati hteli to ili ne. Svaka firma ima računovođu, pravnog savetnika, ekonomskog savetnika, tehničkog saradnika (održavanje kompjutera, arhive, mehanizacije, aparata i uređaja što kancelarijskih što proizvodnih), stručnjaka za web dizajn (sajt, reklama, socijalne mreže…), kolegu sa kojim delite poslove u slučajevima uvećanog obima posla ili koji vas menja u toku godišnjih odmora, bolovanja, odsustva iz kancelarije (odlazak na simpozijume, sajmove itd.). Poradite na temama kao što su poverenje, donošenje odluka, procena i komunikacija a nije zgoreg ni raspitati se ko je u vašoj branši odgovoran u poslu i na dobrom glasu – inicirajte kontakt i povežite se sa takvim ljudima (ako se već ‚‚umrežavate‚‚ potrudite se da se umrežite kvalitetno; čak i da ne ostvarite saradnju, od takvih ljudi možete puno da naučite).
10. Vreme. Jako važan faktor – čak možda i najvažniji za jednog privrednika. Novi luksuz Novog doba… Najvredniji resurs danas… Svi se žale da ga imaju premalo a pogotovo oni koji tek započinju sopstveni biznis. Veliki broj budućih privatnika već radi negde dok ‚‚sa strane‚‚ razvija svoju firmu u nameri da se uskoro osamostali… U praksi to znači bezbroj neprospavanih noći, prekovremeni rad i odricanja (prijatelji, izlasci, putovanja…).
Organizujte svoje vreme najbolje što možete; u ovom periodu, dok novoosnovana firma ne stane na noge, multitasking će vam biti najbolji prijatelj. Pročitajte nekoliko relevantnih članaka na tu temu (svaka ideja za poslove koje je moguće istovremeno obavljati je dobro došla), zapisujte redovno vaše obaveze na dnevnom, nedeljnom, mesečnom i godišnjem nivou, obratite se za pomoć porodici i prijateljima, zatražite razumevanje i delegirajte poslove koji ne zahtevaju vaše prisustvo. Dodatno, razmislite šta je ono čega možete da se odreknete u ovom zahtevnom periodu (hobi, kafenisanje sa prijateljima, duge šetnje, putovanja…).
Biznis – a pogotovo biznis koji se tek razvija – zahteva posvećenost.
Privatnik – na početku svoje karijere – u većini slučajeva nema radno vreme.
Privrednik koji je razvio svoj biznis, stekao ime i klijentelu i dobro organizovao svoje poslovanje – može sebi da dozvoli taj luksuz koji se zove slobodno vreme.
Privatnik koji je u početku pratio trendove tržišta – može da ih postavlja onda kada se dovoljno probije na to isto tržište. Indikator da se dovoljno probio biće sve veći broj onih koji ga prate (a nažalost često i kopiraju njegov rad…).
