Uspešni ljudi nisu uvek srećni; srećni ljudi međutim, skoro uvek sebe smatraju uspešnima. Nataša Ilić
Pojam sreće, baš kao i pojam uspeha, predstavlja nešto krajnje individualno. Svi smo različiti i kao što sledi, i kriterijumi nam se razlikuju… Ono što je za mene uspeh, za nekog drugog je neuspeh; ono što me čini srećnom nekom drugom je možda dosadno; i to je u redu. Svako ima svoj karakter i svoje ciljeve.
Kada je o sreći reč ono što je neophodno naglasiti jesu naše biološke predispozicije od kojih ne možemo pobeći – jer ne, nismo roboti. Šta to praktično znači? Naš mozak, u trenucima ‚‚sreće‚‚ (u stvari PRE nego što se ti trenuci ispolje), luči određene neurotransmitore (u narodu pogrešno nazvanim hormoni sreće). Kako god ih međutim nazivali, te supstance su tu, prisutne u našem organizmu i kada se pojave, izazivaju taj lep osećaj – osećaj koji može biti izazvan unutrašnjom stimulacijom (neke lepe misli na primer) ili spoljašnjim događajima. Stvar je u tome što je osećaj sreće uglavnom kratkotrajan: srećni smo kada nešto slavimo, kada dobijemo poklon, kada pomislimo na nešto lepo ili kada sretnemo dragog prijatelja – tada osetimo ono uzbuđenje u stomaku, često se osmehujemo ili čak i glasno smejemo, poskakujemo, srce nam zaigra… Nažalost, nakon tih intenzivnih trenutaka obično sledi ‚‚pad‚‚: emocije se smiruju i na neki način ‚‚splasnu‚‚. Pa zašto onda svi žele tu sreću?
Neki od najvećih duhovnih učitelja nas uče da ono čemu treba težiti u životu nije sreća već stanje smirene radosti; znači onaj unutrašnji mir koji je konstantno tu i pomaže nam da se suočimo sa životnim situacijama smireno, hladne glave i pribrano – znači pozitivistički (Pozitivizam: pravac u filozofiji koje se zasniva isključivo na činjenicama i pokušava svoj predmet da opiše onako kakav jeste, bez stvaranja hipoteza i pretpostavki kakav bi mogao biti) pristupajući istovremeno svakoj situaciji sa razumnom dozom optimizma (zato se to stanje i naziva smirena radost).
Zašto ovo učenje ima naučne osnove?
Naše telo reaguje; reaguje na sve – pa i na stres. U psihologiji razlikujemo negativan stres (tužni, neprijatni događaji) i pozitivan stres (sreća, euforija…). Za naš organizam – stres je stres bio on pozitivan ili negativan. Naravno, negativan stres je štetniji od pozitivnog ali, u krajnjoj analizi, oba su štetna. Očuvati svoje psihičko zdravlje znači uspešno se izboriti sa stresom i održati balans (balans hormona, balans neurotransmitora, psihički balans, fizički, emocionalni, socijalni, duhovni, intelektualni itd.); i po mogućstvu, ne izazivati stresne situacije – ne stvarati stres sebi – jer tako radimo protiv sebe a ne u korist svog zdravlja.
Iz ovog stanja smirene radosti i balansa duha i tela, lakše je postići i uspeh – šta god to značilo jer, definicija uspeha je za svakog od nas različita. Ono što je međutim za sve ljude isto jesu predispozicije na putu ka uspehu: neophodna nam je koncentracija, metodičan rad, analitičko i kritičko mišljenje, socijalne, menadžerske i poslovne veštine… Sve to ćemo mnogo lakše postići kada istupamo sa pozicije smirenosti (i radosti) nego iz stanja euforije ili oscilacije / skokova iz ‚‚negativnih‚‚ stanja u ‚‚pozitivne emocije‚‚.
Put do uspeha: rekosmo već da je uspeh nešto individualno i različito za svakog od nas. Ono što je zajedničko svim ljudskim bićima i što dokazuju brojna psihiloška i sociološka istraživanja jesu naše reakcije na promene. Uspeh (ma šta god značio) predstavlja promenu i to KRUPNU promenu u našem životu. Bez obzira da li je to novi posao, selidba, poboljšanje finansijske situacije, nova ljubav – šta god…
A naš organizam, šta on radi? Pa isto kao i u slučaju stresa – reaguje. Živa bića kao zatvoreni sistemi pokazuju tendenciju ODRŽAVANJA postojećeg stanja; to znači da se opiru promenama; skloni su rutinskim radnjama; imaju svoje navike; ne žele da ih izbacujemo ‚‚iz koloseka‚‚. Kao što sledi, svaka promena – ma koliko ona željena bila, u početku će naići na otpor… Jednostavno ćemo težiti da i dalje idemo ‚‚uhodanim‚‚ stazama… Ono što nauka nudi kao rešenje jesu postepene promene i sticanje novih navika korak po korak. U prevodu: dajte sebi vremena inače će uspeh biti osuđen na neuspeh… Pustite da se novonastale situacije ‚‚slegnu‚‚, dajte svom organizmu i svom mozgu neophodno vreme da obradi sve nove informacije i da ‚‚integriše‚‚ novostečene navike u svakodnevicu. Na taj način, te nove / dobre navike će se ukoreniti, organizam će biti ‚‚uhodan‚‚ i šanse da nas razne situacije uzdrmaju i izbace iz ravnoteže će biti sve manje i manje.
I tako, korak po korak, mic po mic, stičemo dobre navike, postavljamo jake temelje – održavajući istovremeno unutrašnji balans i stanje smirene radosti. I čak i ako to nismo primetili – mi već krupnim koracima koračamo na putu ka uspehu! A biti na tom putu je već samo po sebi uspeh!
