Грчка кухиња спада у групу медитеранских а познатија је под називом Медитеранска исхрана (или Медитеранска дијета) и сматра се једном од најздравијих на свету. Заснована је на разноврсној исхрани која је уз умерено конзумирање и равнотежу свих састојака вишеструко корисна за организам.
Разноврсна је јер су у употреби све врсте намирница: млечни производи, воће, поврће, житарице, тестенине, махунарке, риба, живина, црвено месо, маслиново уље, орашасти плодови. Умереност означава конзумирање порције предвиђене за одраслу особу уз прилог или салату. Равнотежа означава употребу свих намирница у размерама које су дате за сваки рецепт као и равномерно уношење истих на недељном и месечном нивоу.
Скоро сви медитерански рецепти су засновани на маслиновом уљу. Кувана јела се спремају на води а маслиново уље се додаје на крају кувања кад јело скинемо са ватре (на тај начин маслиново уље не губи своје хранљиве састојке). Додаје се у количинама не већим од 2 кашичице и та количина је предвиђена за 4 порције. За пржење се користи посебно маслиново уље (производи се посебно у ту сврху) док се у салату ставља екстра девичанско такође у количинама до 2 кашичице по чинији што је опет количина предвиђена за 4 особе. Ако су порције индивидуалне, ½ кашичице или највише 1 кашичица маслиновог уља се сматра довољном.
Остале намирнице из медитеранске групе намирница као што су млечни производи, риба (треба је конзумирати 3 – 4 пута недељно), житарице, воће, поврће и месо (мања употреба) су такође хранљиве и заједно чине медитеранску дијету која у складу са истраживањима смањује ризик од кардиоваскуларних болести, богата је биљним влакнима и изузетно корисна за дигестивни систем, смањује холестерол, богата је антиоксидансима, спречава појаву канцерогених болести, богата је омега – 3 масним киселинама, даје одличне резултате у борби против гојазности а посебно код масних наслага око стомака. Маслиново уље такође смањује ризик од срчаних обољења, делује превентивно код канцерогених болести, ојачава имунолошки систем, има антиинфламаторна својства, смањује желудачну киселину, благотворно делује на желудачну слузницу, ублажава многе цревне болести и помаже у правилној функцији црева. Такође се препоручује и као лек код болести жучи и јетре. Садржи незасићене масне киселине (изузетно важне за мождану активност и несметан пренос информација), даје енергију, успорава неке ефекте старења. Његови полифеноли се боре против слободних радикала који изазивају старење организма, слабљење имуног система, срчана обољења и канцер и на тај начин успоравају процес старења.
Маслиново уље се може наћи на тржишту као екстра девичанско, девичанско и рафинисано. Екстра девичанско је тамно зелене боје и киселост му је до 1% (изражено у олеинској киселини) што значи да је најквалитетније. Девичанско маслиново уље се добија на исти начин као и екстра девичанско међутим сматра се да му је арома нешто слабија. Његова киселост је до 2%. Рафинисано маслиново уље (од комине) се користи за пржење и печење а киселост му је до 5%. Постоје маслинова уља којима се у зависности од региона додају разна зачинска биља и тако га оплемењују аромом (босиљак, лимунова кора, ђумбир, тимијан, ловоров лист, боровница, рузмарин). У салатама се често комбинује са ориганом, целером и першуном.
Грчка медитеранска исхрана у 10 корака
- Конзумирајте свакодневно 5-7 порција воћа и поврћа
- Припремајте 2 – 3 пута недељно кувано поврће и махунарке
- Рибу и морске плодове припремајте 2 – 3 пута недељно
- Преферирајте интегралне производе
- Ограничите употребу црвеног меса и месних прерађевина
- Алкохол: огранничите употребу алкохола на 2 чаше црвеног вина недељно
- Уврстите у неограниченим количинама зачинско биље, лимун, сирће и зачине у јела и салате
- Маслиново уље: користите га као главни извор масти.
- Телесна тежина: одржавајте телесну тежину у нормалним границама.
- Физичка активнност: рекреирајте се најмање 30 минута дневно.
