Šta misle klijenti? Kako treba da izgledamo? Šta im se ne dopada, šta smatraju neprimernim, kada komentarišu negativno a kada se odlučuju da promene prevodioca (jer ne izgleda adekvatno i nije po njihovom ukusu)?
Ako ste se odlučili za posao prevodioca i kao što sledi striktno kancelarijski (mada ne i obavezno), poželjno je da garderoba bude čista i ispeglana, ruke čiste i nokti uredni jer neki klijenti često gledaju u ruke u momentu primopredaje dokumenta (i komentarišu analogno – kako se po rukama vidi da li se čovek bavi umnim radom – procenjujući istovremeno gde se nalazimo na skali ‚‚umnih‚‚ sposobnosti).
Šorc, patike i sportsku garderobu poželjno je ostaviti za trenutke rekreacije.
Živahne boje kao što su crvena (na radost), ciklama, roze i žuta se od strane klijenata smatraju izuzetno nepoželjnim i ja i moje kolege smo često bili na meti kritike jer u momentu kad je njima teško (sude se, imali su udes, član porodice je u bolnici itd.), mi smo se obukli u crveno (na radost i radujemo se) ili u roze kao da idemo na slavlje, ili smo našminkane za modnu reviju i kao što sledi – ne pokazujemo razumevanje za njihovu bol. Najmanje kritika ubiraju klasične odevne kombinacije (takozvano među prevodiocima ’’radno odelo’’) – bela košulja, sako tamne boje, cipele klasične salonke; šminka umerena i nikako u živim bojama jer nismo na modnoj reviji.
Kao što sledi, izbor (ili kompromis) je lično vaš: da li ćete se povinovati ustaljenim shvatanjima i ubeđenjima klijenata, ’’uskladiti’’ garderobu i izgled analogno ili ćete oblačiti šta se vama dopadne, trpeti kritiku i osude nezadovoljnih klijenata koji po izlasku iz vaše kancelarije najčešće nastavljaju sa negativnom reklamom i ’’dobronamerno savetuju’’ ostale da ne kroče u vašu kancelariju jer se ’’modite’’ a ne radite vaš posao jer naravno – to ne ide jedno s drugim. U pitanju su očekivanja koja klijent ima a relevantno sa tim kako jedan prevodilac ’’treba’’ da izgleda i šta je ’’primereno’’ tom radnom mestu; istu dilemu imaju i advokati, menadžeri, konsultanti i svi ostali koji rade sa ljudima.
Ako ste se odlučili za posao sudskog tumača i rad na terenu:
– cipele udobne, ravne, po mogućstvu anatomske (nikad se ne zna kada ćete završiti prevod)
– garderoba lagana zbog promene temperature (dan / noć) ali ponesite džemper / šal
– u torbi uvek imati flašicu sa vodom, keks ili nešto da prezalogajite (u slučaju da ste na terenu satima i ne postoji mogućnost pauze za ručak) i osvežavajuće bombone
– poneti specijalnu kremu za nos (najbolja je u skladu sa savetima lekara od eukaliptusa, stavlja se na nos ali NE na sluzokožu jer peče; upija mirise supstanci za balsamovanje / medicinskih sredstava i predstavlja PRIVREMENO rešenje; miris ambijenta u kojem radite (mrtvačnica, auto put posle udesa, bolnica i sl.) će upiti vaša kosa, koža i garderoba. Hemijsko čišćenje se podrazumeva posle svakog odrađenog tumačenja i ne plaća se posebno.
U oba slučaja, poželjno je izbegavati izazovnu ili garderobu koja odvlači pažnju, remeti koncentraciju klijenta i drugih osoba sa kojima sarađujete, narušava ugled, izaziva negativne komentare ili je jednostavno neudobna i neprilagođena prilici i vremenskim uslovima.
Ako je pak garderoba skupa i moderna, postoje klijenti koji će otvoreno prokomentarisati kako nam ‚‚dobro ide‚‚ i kako skupo naplaćujemo svoje usluge ili smo ih čak i ‚‚odrali‚‚. S druge strane, ako im se učini da se oblačimo na popustu ili izgledamo neuredno i razbarušeno, prokomentarisaće (neki čak i direktno) kako ‚‚nemamo dovoljno posla‚‚ pa će (nekima) to čak biti i ‚‚znak‚‚ da promene prevodioca i odu kod onih kojima ‚‚bolje ide‚‚ (u suštini, kod onih kojima ‚‚osrednje‚‚ ide jer se i jedna i druga krajnost smatraju neprihvatljivim za veliki broj klijenata / ljudi uopšte).
O tome da se radi o pogrešnim kriterijumima i da je jedino što klijenta treba da interesuje kvalitet našeg rada – može knjiga da se napiše. Ljudska bića reaguju ‚‚vizuelno‚‚ što znači da je naša percepcija zasnovana na onome što vidimo čak i do 80% (u skladu sa nekim teorijama i do 88%). To praktično znači da nas klijenti procenjuju i formiraju mišljenje čak i pre nego što se upoznaju sa nama i našim radom.
