Jednog lepog dana… U stvari, jedne lepe večeri, u Beogradu, u predivnom ambijentu ogromne letnje bašte, baš kao stvorene za takve međunarodne susrete, dolazim naravno, sva srećna što posle toliko godina u inostranstvu mogu da se pozdravim i porazgovaram i sa našim ljudima ali i sa strancima koji u našoj zemlji žive i rade… I da govorim i srpski i grčki i engleski i pomalo mog zarđalog ruskog… U pratnji, zvuci klavira, tiho, tek jedva primetno – da ne remete razgovor; od posluženja, svi egzotični specijaliteti koji postoje pod kapom nebeskom… Gastronomska fiesta ali i uživanje za oči… Ljudi nasmejani, raspoloženi, elegantno obučeni; u vazduhu, magija prolećnog povetarca…
I dok kružimo pod krošnjama tek procvalih pupoljaka i ‚‚zvanično‚‚ se predstavljamo, čujem iza sebe glas jedne mlade dame… Onako, potpuno van konteksta, jednostavno, direktno, beogradski i šmekerski: ‚‚Gde si urbana legendo…‚‚
Naravno, pored svih prisutnih žena, samo sam se ja osvrnula…
Preda mnom stoji jedna prelepa, visoko obrazovana, talentovana, vredna i radna mlada dama koja, i pored svojih nežnih plavih uvojaka kao iz bajke, radi kao menadžer i vodi jedan od najvećih beogradskih hotela; govori nekoliko jezika i svojim štiklama od 12 cm hrabro korača kroz život… Ispostavilo se da je i pored svih stručnih knjiga – našla vremena da pročita i moje i da se ‚‚već upoznala sa mojim radom‚‚… Gde većeg komplimenta za autora!
Naravno, nisam mogla da se setim na kojoj to promociji smo se upoznale (a odrzala sam ih poprilično); da li je to bilo u Solunu, da li u Atini, da li negde na jugu Srbije ili pak u Evropi… Ali, ona zna za mene i čita moje knjige – urbane, i legendarne.
Od tada je prošlo nekih 6 – 7 godina i tada, moj stari blog definitivno završava karijeru (nije mu bilo spasa); šta nije bilo kompatibilno sa čim i koji su to ‚‚‚tehnički detalji‚‚ koji su nešto blokirali – ne pitajte… Da ne bih ulazila u to kablovsko vrzino kolo, otvaram novu web stranicu i, razmišljajući o nazivu, setih se tog događaja…
Tako je Urbana Legenda dobila ime.
P.S.
Sa dotičnom gospođom smo i dan danas u kontaktu, obe ne živimo više na balkanskim prostorima (nekim čudom istovremeno) ali i pored toga (opet nekim čudom), putevi su nam se i ovde ponovo ukrstili.
