Sreća je precenjena; traje kratko, euforična je i često posle srećnih trenutaka sledi ‚‚pad‚‚ raspoloženja u toku kojeg nastupaju manje prijatne emocije… Ono čemu treba težiti i čemu nas uče drevni mudraci (a i moderna psihologija) jeste stanje smirene radosti – ili onaj popularni unutrašnji balans.
Pa kako do tog balansa u svakodnevnom životu?
1. Nasmejte se. Mozak ne ume da napravi razliku. Jednostavno ne zna iz kog razloga se osmehujete / smejete. Počeće da luči serotonin – neurotransmitor zadužen za dobro raspoloženje (pogrešno nazvan hormon sreće).
2. Dišite. Često zaboravljamo da pravilno dišemo. Čak i samo 3 duboka uzdaha doprinose boljem raspoloženju. Još bolje, izađite na svež vazduh.
3. Šetajte. Svi lekari preporučuju blagu fizičku aktivnost. Ne računa se ‚‚žurim na posao‚‚ pa ću da protrčim kroz park. Lagana šetnja bez negativnih razgovora, crnih misli i bez mobilnog telefona. Samo vi i priroda.
4. Naspavajte se. Naučno je dokazano da nedostatak sna snižava našu otpornost na stres i narušava imunitet.
5. Vežbajte. Čak i 10-tak minuta dnevno pomaže lučenju onih korisnih neurotransmitora. Telo će vam biti zahvalno – a i duh.
6. Pomažite drugima. Ljudi koji čine druge srećnim osećaju se i sami srećnijim.
7. Meditirajte. Meditacija smiruje nervni sistem, poboljšava bistrinu uma i koncentraciju.
8. Planirajte nešto lepo. U toku ‚‚planiranja‚‚ (čak i ako se to što želite ne ostvari), osećamo se bolje i poletnije. Nije toliko bitno šta planirate već da to što planirate bude prijatno (gledanje omiljenog filma, neko lepo putovanje, druženje sa prijateljima itd.).
9. Provodite više vremena sa porodicom i prijateljima. Emocionalni i socijalni aspekti su i te kako bitni za psihičko zdravlje i sreću.
10. Vežbajte sreću. Naučite sebe da budete zahvalni na onome što imate. Zapitajte se: šta je to što već imam / što sam već postigao a što me čini srećnim? Pohvalite / nagradite sebe za ostvarene ciljeve – zaslužili ste!
