Life coaching, gurui, treneri ličnog razvoja, seminari, edukacija, manifestacije i ‚‚podizanje‚‚ svesti…
– u 11 koraka –
1. PROBLEM: U potrazi za zdravljem, ljubavlju, srećom, blagostanjem, tražimo rešenja za razne životne situacije. I tako, stižemo do ‚‚stručnjaka‚‚ koji uglavnom nude ‚‚vibracijska‚‚ instant / brza rešenja – za sve boljke i za sve životne aspekte. A rešenje je uvek suprotno od onoga što nam se trenuto dešava. Prvo na šta nailazimo je često latentna (ili indirektna) kritika koja u suštini ne predstavlja ništa drugo nego naše sopstveno nezadovoljstvo (koje često i verbalizujemo u potrazi za rešenjem), samo suptilno okrenuto ka nama u formi ogledala. Sa čime smo trenutno nezadovoljni potencijalni gurui i treneri će lako saznati ili tako što će nas pažljivo saslušati ili će im ogovor doći u formi upitnika / formulara koje danas veliki broj ljudi dobrovoljno popunjava na internetu.
2. REŠENJE: Po formulisanju problema sledi ponuda rešenja a koje rešenje uvek izgleda kao IZBOR. I to NAŠ lični izbor. Radi se o jednoj od najstarijih psiholoških tehnika / funkcija ljudskog mozga da između 2 ponuđena „rešenja„ izabere jedno. Naravno da mozak neće izabrati rešenje A (jer se osoba trenutno nalazi u situaciji A koja joj se ne dopada i iz koje hoće da izađe). Šta preostaje? Rešenje B (koje pritom daje iluziju ličnog a ne nametnutog izbora). Šta je rešenje B? Program ‚‚razvoja‚‚, seminar, ponovna konekcija sa ‚‚jezgrom‚‚, vibriranje, manifestacija i ono čuveno ‚‚uzdizanje‚‚ svesti (teška voćka, treba je podići sa zemlje…). A iza svakog od ovih rešenja, stoji neki guru i njegova privatna škola. Navedena tehnika se inače koristi i u trgovini: dva proizvoda stoje jedan pored drugog, jedan je na popustu, drugi nije a u stvari oba koštaju više nego što vrede. Kupci obično biraju jeftiniji (a u konkretnom slučaju, klijenti biraju lakši put – lakši od rada na sebi i na problemu – jednostavno, ‚‚uzdići‚‚ svest i sve će doći na svoje mesto).
3. LAŽNA DILEMA: A ili B? A šta je sa C (ili D, E, F…). Šta je sa rešenjem C i zašto ga nema? Upravo zato što je potencijalnom polazniku svakog od tih seminara upućen ZAHTEV (koji inače samo zvuči kao IZBOR). I zato što će se mozak automatski uputiti ka prvom ‚‚logičnom‚‚ rešenju (a to je rešenje B – znači pohađanje seminara, radionice, škole i sl. i ‚‚lak‚‚ put do izlaza iz negativne situacije). Rešenje C ili D niko i ne spominje… Na pitanje zašto gurui uvek kao rešenje nude opciju B (a nikada ne usmeravaju ka rešavanju neprijatne situacije A nego upravo suprotno – često savetuju kompletno ignorisanje opcije A i ‚‚kreiranje‚‚ opcije B čak i ako to znači početi od nule…). Odgovor je jednostavan: nemaju rešenje za opciju A (a možda ga i nema – jer, nemaju sve situacije rešenja – nešto o čemu se otvoreno ne govori jer se kosi sa zakonima marketinga, promocije i prodaje).
4. LOGIČKE GREŠKE U RAZMIŠLJANJU ‚‚ako ne A onda B‚‚:
Ad Ignorantium (logička greška u zaključku iz neznanja)
Ne može se dokazati da Bog ne postoji, dakle, On postoji.
Na našem primeru: ne može se dokazati da plan B neće uspeti, znači uspeće.
Induktivna logička greška (u zaključku)
Premisa 1: U Hercegovini smo videli crnu ovcu.
Zaključak: Sve ovce u Hercegovini su crne.
Na našem primeru: na seminaru smo videli uspešne ljude. Zaključak: svi ljudi koji završe seminar su uspešni (ostvarili su svoj plan B).
Argumentum ad verecundiam (argument koji se zasniva na autoritetu)
Osoba A je (samozvani) autoritet za problem X.
Osoba A iznosi tvrdnju C o problemu X.
Dakle, tvrdnja C je istinita.
Na našem primeru: guru iznosi tvrdnje da je program povezivanja sa energijom jezgra uspešan i vodi ostvarenju plana B. Guru je autoritet u oblasti manifestacije želja. Dakle, tvrdnja je istinita (čest marketinški trik – poznati pevači, sportisti i javne ličnosti reklamiraju proizvode i tako ‚‚daju težinu‚‚ marketinškoj kampanji navodeći ljude da se odluče za kupovinu tog proizvoda).
Non sequitur
Česta logička greška koja ima karakter sofizma, ali može biti i paralogička greška. Čini je logički (misaono) neutemeljen skok od premise ka zaključku, skok misli koji nije opravdan premisom, koji nije neposredno jasan kao takav. Pojednostavljeno rečeno – zaključak ne sledi iz premise odnosno ne postoji nužna veza između premise i zaključka.
Na našem primeru: verujem / osećam / mislim da će plan B biti uspešan zato što je plan A neuspešan a i zato što tako kaže guru…
*Izvor logičkih grešaka: Wikiwand
5. PSIHOLOGIJA: ili zašto sa stanovišta psihologije B (može biti ali) najčešće nije rešenje? Zato što često nudi ‚‚jednostavno‚‚ ignorisanje opcije A (ne usmerava nas ka rešenju problema), ne jača naše mehanizme odbrane / tehnike komunikacije / rešavanja konfliktnih situacija, vodi nas ka opciji B (u principu u nepoznato), ne uzimajući u obzir da ćemo se i u situaciji B ponašati BAŠ KAO i u situaciji A zato što bez obzira gde otišli, u koji grad, u koju novu branšu, vezu itd., mi vučemo sa sobom naše stare navike, strukturu ličnosti, urođeno i stečeno ponašanje (uključujući i talente / sposobnosti) – u principu, vučemo za sobom staro Ja. Da li je i kako moguće izbrisati staro Ja? Da moguće je, ali to je dugotrajan proces i ne dolazi iz kosmosa. I sigurno se ne menja promenom lokacije ili okruženja jer bi po toj logici svi ljudi koji otputuju negde postali odjednom drugačije ličnosti…
PRIMERI
Primer br. 1: osoba X je nezadovoljna poslom. Međutim, dosta čita na internetu na tu temu i naravno da se interesuje jer želi nešto da promeni. Na šta nailazi? Uglavnom na savete kako treba raditi ono što volimo (i onda će sve valjda biti u redu). Da stavimo sad to ubeđenje u kalup A ili B. Rešenje A je ostati na istom poslu (znači otpada). Rešenje B je upisati se na seminar, ‚‚podići‚‚ svest (šta god to značilo) i napokon početi da radimo ono što volimo. I naravno, u skladu sa većinom saveta, pretvoriti hobi u posao. I tako, osoba X jako voli da slika. I ne, nema nikakav talenat i u školi je imala dvojku iz likovnog. Ali ona to jako voli i oseća da je to njen ‚‚pravi poziv‚‚ i ‚‚suštinska priroda‚‚ njenog bića i da će tako ‚‚manifestovati‚‚ uspeh… Da li je osoba X posle završenog seminara i niza skupo plaćenih štafelaja i akrilnih boja trenutno srećna? Verovatno jeste. Ali trenutno. Ostavila je svoj stari posao. Sedi kući i slika po ceo dan. Dobro se oseća. Da li se proslavila? Ne (jer nijedna galerija nije pristala da joj organizuje izložbu). Da li prodaje svoje slike? Ne (jer tu važi zakon tržišta – ponuda i potražnja – a potražnje nema). Da li je imala marketinški plan za promociju svojih ‚‚dela‚‚? Naravno da ne jer o marketingu i ekonomiji ne zna apsolutno ništa. Da li plaća račune od svog novog ‚‚posla‚‚? Ne (u ovoj fazi su ostali članovi porodice / roditelji već sve manje i manje srećni jer je teret finansija pao na njih). Da li ima dovoljno da pruži svojoj deci? I tu ulogu su već preuzeli baka i deka… Da li međutim možemo reći da osoba X i pored svega jako vredno radi? Naravno. Ne radi se o lenjivcu. Slika od jutra do mraka, jedva i da spava. I vrti se i dalje u krug između A i B. Dok je rešenje možda C… Možda neki balans između onoga što je čini srećnom a njenu porodicu zadovoljnom. Između onoga što dobro radi a istovremeno joj donosi dovoljno novca i mogućnost da živi dostojanstveno i da ne zavisi od drugih. Da li je rešenje revolucija, rušenje svega postojećeg i, put u nepoznato… Jer možda je taj hobi upravo tako i nazvan da bi se ljudi odmarali i zabavljali baveći se njime? U suprotnom bi se nazivao posao – ili smo jednostavno u današnje vreme rešili da se igramo rečima… Baš kao što i reč edukacija zauzima sve više i više medijskog prostora dok je obrazovanje potisnuto u ćošak…
Primer br. 2: osoba Y je nezadovoljna ljubavnim životom… Nezadovoljstvo je situacija A. Šta guru nudi? Pa naravno B. Počinje na isti način – sa ‚‚konekcijom‚‚ i podizanjem vibracije a zatim i sa nekoliko ‚‚praktičnih‚‚ saveta… Takođe preuzetih iz menadžmenta i ekonomije i ‚‚primenjenih‚‚ na ljubav… Metoda se naziva ‚‚sistem levka‚‚ i odnosi se na upoznavanje što većeg broja ljudi (povećava se tako navodno verovatnoća za pronalaženje ‚‚pravog‚‚ partnera) i u praksi izgleda kao neprestano jurcanje sa jednog skupa na drugi, sa predstave na izložbu, sa rođendana na žurku, sa poslovnog sastanka na simpozijum… A sve u nadi da će se u moru pogrešnih naći baš onaj ‚‚pravi‚‚. Zašto ova metoda ne daje rezultate? Zato što je to isto kao da u kineskoj radnji preturamo po moru kineske garderobe i preokrenuli smo svaku haljinu i bluzu i suknju i pantalone i dobro ih odmerili a možda i poneki komad probali i uporno se nadamo (i verujemo) da ćemo u moru kineske sintetičke robe naći na kraju Armani komad… Eto zašto ne funkcioniše. Zato što kvantitet NIJE garancija kvaliteta. Zato što od 1.000 sveća Tesla nije napravio 1 siijalicu. Zato što sijalica nije isto što i sveća i zato što Armani nije isto što i sintetička majca koja se raspadne posle prvog pranja… Ne, količina nečega ne daje kvalitet. Kvalitet postoji sam po sebi – ili ne postoji. Bez obzira na količinu (nečega) koja ga okružuje. Pravi partner će se pojaviti – a možda nikad i neće. I to je jedini tačan odgovor: ne znamo da li će i ne znamo kada. Ili će se desiti ili neće.
- PROMENA: Šta je u suštini promena – i to ona naučno i eksperimentalno zasnovana i koliko nam zaista vremena treba da usvojimo nove navike (i napokon se rešimo starih ili donesemo neku odluku). Odgovora na pitanje koliko vremena treba nema (iako na internetu kruže ‚‚stručni‚‚ saveti da su za nove navike potrebne 3 nedelje, 2 meseca ili čak 6…). Koliko će potrajati usvajanje novih navika je nešto sasvim individualno i razlikuje se od osobe do osobe i od njenog živnotnog iskustva, discipline, posvećenosti pa i njenog okruženja (uticaj sredine se u psihologiji smatra jačim od volje i ‚‚snage‚‚ individue i isto je u socijalnoj psihologiji eksperimentalno dokazano (psihologija grupe / mase)). Pa da li je promena (bilo kakva) moguća? Da, naravno da jeste. Ali dolazi iznutra (onda kada je čovek spreman na nju) i sastoji se od nekoliko faza. Prva faza je uvek PRIHVATANJE. Prihvatam da imam problem, prihvatam da to i to radim pogrešno, prihvatam ODGOVORNOST za promenu posla / partnera / stana – čega god i svih mogućih posledica (pozitivnih i negativnih), suočavam se sa samim sobom (koliko god to teško bilo). Jer najčešća greška koju ljudi prave je negiranje i optuživanje drugih (ljudi ili faktora). Kriv je Univerzum (iako vibrira u našu korist) , kriva je energija (iako se na nju konektujemo), kriv je sistem (iako u njemu živimo), situacija (u koju smo svesno doveli sebe) itd. Posle prihvatanja sledi faza ‚‚kako‚‚ (kako izaći iz toga, kako i šta dalje…). Naučno ‚‚kako‚‚ predstavlja proces koji obično dugo traje. U psihologiji i sociologiji nema instant rešenja. Nema uzizanja svesti, konekcije i prenosa energije. Promena iziskuje rad na sebi i SVESNU borbu sa lošim navikama i suočavanje sa realnošću (primer osobe X koja je sebe dovela praktično do bankrota baveći se onim ‚‚što voli‚‚, oslanjajući se na emocije a ne na logiku). Naravno, emocije mogu biti još jedna od prepreka jer ignorišu i zakone tržišta i ekonomije i radno i životno iskustvo i baziraju se na tom jednom jedinom osećaju trenutnog zadovoljstva (a to je upravo ono što veliki broj polaznika želi – hoću sve i hoću odmah). Osećaj zadovoljstva se zasniva na nivoima neurotransmitora u mozgu. Čiste biološke predispozicije ljudskih bića. Ovaj fenomen je upravo razlog što većina ljudi odustaje od svojih DUGOROČNIH ciljeva – upravo zato što zahtevaju svesni NAPOR i to dugogodišnji (rad na sebi traje ceo život). A napor je nama ljudskim bićima neprijatan. Ovaj fenomen je prisutan i kod životinja i otkriven je još davno u prirodi. Živa bića imaju tendenciju da ‚‚ekonomišu‚‚ sa energijom što u praksi znači da pokušavaju da uz što manji utrošak energije postignu što više. Kad spojimo ova dva zakona – štednja energije (u narodu se to zove i lenjost a u psihologiji je nalazimo u ekstremnim slučajevima kao ‚‚naučenu bespomoćnost‚‚ što znači da očekujem da drugi urade sve za mene) i zakon sa početka teksta – lažna dilema: ili A ili B, dobijamo idealnog (doduše nesvesnog) polaznika raznoraznih seminara koji želi da uz minimalni utrošak energije nađe idealno instant rešenje.
- TALENAT: šta je talenat i gde ga naći? U psihologiji, biologiji, neurobilogiji i srodnim naukama postoje razne teorije. Sve se manje više slažu u tome da je talenat uglavnom urođen. Urođene su one karakteristike sa kojima se rađamo. Stečene karakteristike (sama reč kaže) stičemo kasnije u toku života i one dolaze od porodice, vršnjaka, kasnije partnera itd. Važno je takođe i koliko RADIMO na tom talentu (iako rad nažalost u velikom broju slučajeva nije presudan – talenat jednostavno imamo ili nemamo). Jedino što možemo reći na temu talenta je da pri izboru zanimanja ne možemo jednostavno reći ‚‚Danas biram da postanem slikar‚‚. To ‚‚nešto‚‚ (šta ćemo postati) ne biramo mi. To ‚‚nešto‚‚ bira nas. I moguće je primetiti još kod dece za šta imaju sklonosti. Gde se kriju njihovi talenti. Neko nauči da čita još sa 4 godine. Počne da uči klavir sa 5. Krene da pravi minijaturni nameštaj već u 2. razredu osnovne. Istakne se u osnovnoj školi na takmičenjima iz matematike. Peva u horu. Završi fakultet sa 18 godina i postane uspešan fizičar. Jer u suprotnom – svako ko završi neku školu postao bi talentovan u nekom poslu. Svako ko završi hemiju proslavio bi se kao pronalazač. Svako ko završi muzičku akademiju mogao bi da komponuje. U čemu je onda suština? Sa talentnom (težnjom, sklonošću i sl.) se rađamo ili ne. Rad pomaže u RAZVOJU talenta ali ne i u njegovom STVARANJU (postojanju). Rad se koristi za usavršavanje tog već postojećeg talenta i za njegov dalji razvoj. Sam rad kao rad ne stvara talente – usavršava ih.
- SREĆA: šta je sreća (kad joj svi već teže…)? Sreća je na prvom mestu kratkotrajna a često i euforična (npr.: srećan sam jer mi je danas rođendan, srećan sam jer idem na letovanje i sl.). Ono čemu treba težiti je stanje smirene radosti – stanje koje je inače opisano u mnogim drevnim učenjima a danas se u psihologiji proučava kao Life – Work Balance (u prevodu: ravnoteža između života i rada). I da, rad se navodi u tom naslovu jer šta je čovek bez rada. Šta je čovek ako ne stvara ako nešto ne proizvodi ako ne doprinosi i sebi i društvenoj zajednici… A deo koji se odnosi na Life (život) tiče se svega ostalog: porodice, prijatelja, zabave, slobodnog vremena pa i onog hobija sa početka teksta.
- PARADOKS: dok svi gurui savetuju povezivanje sa božanskim, sa tvorcem, sa jezgrom, ISTOVREMENO traže od polaznika da veruju u sebe i u svoje sposobnosti, snage, mogućnosti. Pa šta je onda od ova dva tačno? Đavo nikada ne kaže ‚‚Veruj u mene‚‚. On kaže ‚‚Veruj u sebe‚‚. Zašto je ovo verovanje ‚‚đavoljsko‚‚? Zato što svaka osoba X verujući u sebe i samo u sebe ignoriše božansku silu / tvorca / sudbinu / životne okolnosti van naše kontrole – nazovite to kako god… A istovremeno, ignoriše i sve komponente svoje ličnosti a u koje spadaju navike, psihosinteza, karakter, stečeno ponašanje, socijalno okruženje, odnosi sa drugim ljudima, nivo obrazovanja, verska, politička i druga ubeđenja – i praktično se ogoljuje fokusirajući se samo na sebe (ovde nastupa Ego), radeći na svom i samo svom (trenutnom) zadovoljstvu. Jer plan svih gurua pruža instant rešenje: radi ono što te čini srećnim, zadovoljnim i sve će biti u redu. Da li je u to ‚‚sve‚‚ uključena i porodica, prijatelji možda, finansijska stabilnost, budućnost? A ako plan ne uspe – gurui imaju spreman odgovor: nisi vibrirao na dovoljno visokoj vibraciji – tovareći nam još veći osećaj krivice…
- NORMALA: šta je normala i šta se u nauci smatra ‚‚normalnim‚‚? Reč ‚‚normalno‚‚ se ne upotrebljava (a imali smo na fakultetu i matematiku i statistiku i sociologiju, psihologiju…) jer bi to onda značilo da ako je neko ‚‚normalan‚‚, ostali su ‚‚nenormalni‚‚. Za ‚‚nenormalne‚‚ osobe se koristi izraz ‚‚psihički oboleli‚‚. Nauka kao nauka umesto ‚‚normalnog‚‚ koristi izraze kao što su prosek i srednja vrednost. To praktično znači: stabilan porodični život, stabilna karijera, socijalni život i sve u svemu – život bez velikih skokova / padova / stresova i odstupanja. Šta se smatra odstupanjem? Sve devijacije, psihička oboljenja, buran emocionalni život (odsustvo stabilnosti), često menjanje posla / profesije, teška krivična dela, bolesti zavisnosti itd. Pa zašto onda većina želi da se ‚‚istakne‚‚ i iskorači iz tog proseka? Odgovori variraju: tako su nas naučili u porodici, usvojili smo ta uverenja od prijatelja, poznate ličnosti i mediji su nas ubedili da nije ‚‚cool‚‚ biti u ‚‚normali‚‚, divimo se filmskim zvezdama koje uvek izgledaju savršeno (iako su njihove fotografije prošle kroz filtere i fotošop), verujemo da ćemo biti srećni ako budemo imali više novca, ako nas više ljudi bude poznavalo, divilo nam se itd.
- BALANS: (ili ono o čemu se danas retko govori). Taj balans – ili normala, prosek, srednja vrednost, koliko god danas nepopularni bili, predstavljaju suprotnost moru poruka kojima smo neprestano obasuti… Meditiraj, sedi kući, konektuj se, usmeri fokus, podigni svest, poboljšaj koncentraciju, poveži se sa jezgrom, jedi čia seme i sve ostale semenke, bivstvuj na vodi i na 16-časovnom postu, gladuj, fake it till you make it (u prevodu: pretvaraj se dok ne uspeš), slikaj se za socijalne mreže, objavljuj selfije, živi u skladu sa prirodom, vibriraj na višoj frekvenciji… Šta je onda rešenje i šta kaže nauka? Balans u nauci znači prvo obratiti pažnju na biološke faktore (jer naše biološke predispozicije ne možemo izbeći): uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost, održavanje higijene. Posle bioloških faktora dolaze oni psihološki: umanjiti stres, gledati pozitivno na život (ali istovremeno i realistično), uživati u malim, svakodnevrnim stvarima, održavati mentalnu higijenu. Nakon psiholoških, na scenu stupaju sociološki faktori: posvetiti vreme porodici, prijateljima, slobodnim aktivnostima. Dalje u nizu sledi duhovnost – naša ubeđenja, religija, prosvećenost i rad na sebi. Svi navedeni faktori – iako identični – su za svaku osobu različiti. To praktično znači naći svoj put bez obzira na trendove. Put koji je zasnovan na realnim činjenicama. Pa čak i ako to znači prihvatanje da sve situacije nemaju rešenje. Prihvatanje svojih prednosti i mana. Prihvatanje da nisu svi ljudi natprosečno nadareni. Uvažavanje i poštovanje okruženja (porodica, prijatelji, kolege) i održavanje ravnoteže sa istim (nije dovoljno da smo zadovoljni ako to čini sve oko nas nesrećnim – to se čak smatra i sebičnim). Realno sagledavanje stvari pri planiranju budućih aktivnosti – zakoni tržišta, ekonomija, geografski položaj, poreklo, troškovi, samostalnost. Postavljanje prioriteta: šta nas čini ‚‚uspešnim‚‚? Slava (i samo slava), novac, osećaj da smo ‚‚bolji‚‚ od drugih? Kao što sledi: analiza motiva koji nas pokreću… Dalje, uzimanje u obzir (statistički dokazanih) slučajnih događaja van našeg uticaja (odluke drugih ljudi, sudbina, Božja sila, kako god…). Konstantno preispitivanje raznik ‚‚autoriteta‚‚ sa interneta i zašto da ne – zavirivanje u njihovu biografiju (šta su završili, zašto i kako savetuju, da li su svoj život napravili savršenim kao što obećavaju da mogu naš…). Uzimanje u obzir osećanja ali i SVESNA odluka da li će pri donošenju odluke prevagnuti osećanja ili logika. I spremnost da snosimo posledice. Pametan čovek sumnja, preispituje, uči, primenjuje kritičko mišljenje i menja se (postepeno, struktuirano i korak po korak – pokušaji naglih promena u skladu sa statistikom retko donose rezultate). Biti svoj, jedinstven i suptilno, uz kritički i logički pristup, korak po korak – do toliko željenog novog Ja.
Rečnik pojmova (ili: logika nelogičnosti)
Edukacija = menjam samopouzdanje za (klasično) obrazovanje. I pobeđujem jer mi Ego para nebesa a i mogu da ih nadglasam pa će mi više ljudi poverovati.
Rešenje = nevidljive niti koje nas spajaju sa visokofrekventnom energijom jezgra i rade u našu korist manifestujući život iz snova (zašto? Jednostavno zato…).
Logika = sve što mi pričinjava zadovoljstvo sigurno donosi uspeh. Gimnastiku neću raditi jer od nje bole mišići a to mi je neprijatno i prema tome ne vodi ka uspehu.
Kvalitet = predstavlja isto što i kvantitet i proizilazi iz količine (nečega – bilo čega).
Učitelj = osoba koja je završila trodnevni seminar ali je dovoljno bučna da to razglasi i prikupi dovoljno pratilaca na socijalnim mrežama koji će joj se obratiti za pomoć u vezi rešavanja ozbiljnih životnih problema.
Univerzum: mesto gde vibriraju sve naše želje i ako se dovoljno konektujemo spustiće se i u ovu dimenziju.
Talenat: svaka aktivnost koja mi pričinjava zadovoljstvo označava da imam talenat za to.
Zadovoljstvo = talenat.
Uspeh: uspeh će sigurno doći ako se budem osećao dobro i okružio se samo ljudima koji pozitivno zrače i doprinose manifestaciji. Kao što sledi, svi ljudi koji se osećaju dobro su slavni milioneri.
Podizanje svesti: uzdizanje vibracije na viši nivo (nevidljive i nemerljive doduše ali, pratimo osećaj i to je validan kriterijum).
Svest = trenutak kada shvatamo da je poželjno staviti sebe i samo sebe u prvi plan. I pratiti onaj osećaj zadovoljstva.
Manifestacija = ostvarivanje svih naših želja koje dolazi iz astralnog plana i spušta se u ovu dimenziju u nekom momentu u budućnosti a to znamo tako što imamo ‚‚dobar osećaj‚‚ koji smo stekli dugotrajnim vibriranjem na višem nivou.
Prosvetljenje = negiranje Boga i prihvatanje da smo mi ‚‚božanska energija‚‚ i da je ‚‚moć‚‚ u nama i da kao ‚‚svemoćna‚‚ bića ‚‚kreiramo‚‚ bilo koju željenu realnost (i ne, niko drugi oko nas ne želi da kreira bilo šta niti su njihove želje u sukobu sa našim – samo naše želje se važe i ostvaruju i ne, slučajnih događaja nema, niko ne može da utiče na tok naše manifestacije sve dok ‚‚vibriramo‚‚ i dobro se osećamo).
I tako nekako se čovečanstvo u 21. Veku ‚‚osvestilo‚‚…
